- Žanr: Death Metal
- Izdavač: Samoizdanje, 2024.
- Web: Facebook
- Piše: Slobodan Trifunović
Ovde imam priliku da predstavim jedno novo ime na domaćoj metal sceni ali kao što to zna da bude slučaj kod nas, gde na svojim plećima scenu iznose stari vukovi koji su u ovome decenijama, takva priča je i ovaj put…
Iza imena Festercult kriju se bivši i sadašnji članovi bendova kao što su Wurmloch, Tales of Dark…, Sangre Eterna, Nekropolis… što će reći već sam letimičan pogled na ovaj spisak govori da je reč o ljudima koji znaju šta i kako u srpskom metal svetu. Festercult je nova formacija stvorena radi odavanja počasti i iskušavanja u zvuku na kojem smo svi mi odrasli i volimo ga i dan danas, što će reći death metal s kraja 80-ih i početka 90-ih godina prošlog veka – složićete se vreme kada su i izašli najbolji albumi ovog podžanra i kada se ukus svih nas sličnih godina masovno formirao.
Festercult je nova formacija stvorena radi odavanja počasti i iskušavanja u zvuku na kojem smo svi mi odrasli i volimo ga i dan danas
I zaista, već od samog početka slušanja debi albuma The Brimstone Eloquence kao da se vremeplov uključio i vratio nas u dane kad je Nuclear Blast prevashodno bio death metal etiketa i Earache vladao podzemljem sa svojim bendovima. Festercult tretira svoj death metal na staroškolski način kao što smo već rekli, bubanj nije priklonjen školi razaranja iz tog vremena koju je Sandoval patentirao već se tempo drži u srednjim linijama uglavnom, dok rifovi nose priču i lome kičmu masovnom količinom gruva, ali ne u gruv verziji koja je masovno bastardizovana u vremenu koje će doći. Ako ste iz ovog opisa pomislili na sastave kao što su Massacre, Benediction ili Bolt Thrower pogodili ste u centar, a ovakva poređenja dodatno pojačavaju vokali našeg starog znalca Arpad Takača koji se kreće negde na liniji između Kam Leeja i Dave Ingrama. Sećamo se svi Arpadovog doom zaleđa te je to i ovde vešto implemetirano da pojača rušilački zvuk, a Festercult zna tu i tamo da uplete sitne ukrase pomalo neočekivane za ovakav death metal, čisto da učini celu priču interesantnijom, no, celokupan utisak je apsolutno takav da je bend mogao naći mesto na kompilacijama kao što su In The Eyes of Death ili Death is just the Beginning nazad u dan.
Treba napomenuti i da je bubanj programiran, no, kako saznajemo iz tabora benda postavi se prodružio i Atila Habram (ex-Ashen Epitaph) na mestu bubnjara te se može očekivati poboljšanje i na ovom segmentu, kako studijski tako i na uživo frontu. Što se tiče tekstualne tematike, treba reći da ovde nemamo posla sa nekom bazičnom tematikom, jer se Arpad potrudio da isporuči pomalo mističnije slike nego što je to običaj, a takav utisak podvlači i sam omot koji krasi izdanje.
The Brimstone Eloquence je sniman u NightHag studiju, te pored spomenutog “kucanog“ bubnja mogu reći da i ovde ima prostora za napredak prevashodno u dubini zvuka, ali ipak celokupna zvučna slika je adekvatno prenela ono što Festercult želi da prikaže. Za prvo izdanje je sasvim dobar primer vizije death metala koji decenijama odbija da nestane uprkos svim trendovima, a mi ćemo u svakom slučaju nastaviti da pratimo celu priču i da vidimo da li će bend ispuniti nagoveštaj većih i boljih stvari na budućim izdanjima.
Festercult – The Brimstone Eloquence spisak pesama:
1. Encountering the Monolith
2. Black Harvest Invocation
3. The Brimstone Eloquence
4. Where Deathward Lovers Cry Tears Endarkened
5. Etched in Amaranthine Sunset
6. Mausoleum Nosferatu (instrumental/outro)
