(FOTO) Proročanstva profanosti

SMP
Koncerti

Najavljena koncertna turneja naše kroz muljevite vode ekstremnog metala se nastavlja nesmanjenim intenzitetom, ali niko nije ni rekao da je metal život lak, zar ne? I dalje smo blizu obale reke, ali lokacija nije ista – iz KC Grada se selimo u Dorćol Platz da još jednom ugostimo naše stare znalce, gospodare zagrobnog death metala Incantation koji još uvek nominalno koncertno promoviše album Unholy Deification iz 2023.

Bendu je ovo četvrto gostovanje u Srbiji a prošle godine su održali jako zapažen nastup sa Decapitated propraćen od strane popriličnog broja fanova. Možda je to bio vetar u leđa našim prijateljima iz organizacije Serbian Hellbangers i MM Concerts da zagrizu malo veći zalogaj sa zakazivanjem ovog povećeg prostora, ali nažalost moram odmah reći da je poseta zatajila jer se maksimalno nekih 200 duša prikupilo da isprati nastup ovih vedeta. Da li je u pitanju pregust raspored koncerata u poslednje vreme ili činjenica da je posle svih ovih godina Incantation i dalje zakopan u dubokom undergroundu – ne znam, ali svakako je vaš gubitak ako vas ovakva svirka imalo zanima a niste bili jer s ovim imenom nema greške. No više o tome kasnije…

Čast da otvore koncert pripala je našim Požarevljanima Mogila Deathcult koji, iako imaju tek dva demoa iza sebe svojim prilježnim radom, već se nameću uveliko kao ime na koje se može računati što su i dokazali na terenu. Svojom rudimentarnom death metal svirkom koja i ne oskudeva u atmosferi Mogila je pošteno prodrmala fanove koje su se tek okupljali i iako je prostor delovao sablasno prazno bend je svojih pola sata iskoristio do daske. Podržan kvalitetnim zvukom, iako su na mestu basiste i gitariste uleteli zamenski prijatelji (ako se ne varam, iz benda Nula) Mogila Deathcult je odsvirala kao da se ispred njih nalazi daleko veći broj ljudi što je uvek stvar za poštovanje. Sasvim sigurno ime za koje ćemo tek čuti što mi, naravno, pratimo iz sve snage.

Vreme je da glavni igrači istrče na teren i uz zvuke mističnog introa na scenu stupaju Incantation i odmah udaraju u glavu sa „Devoured Death“ sa legendardnog prvenca Onward to Golgotha, a zanimljiva digresija glasi da je gitarista benda Luke Shively rođan na isti dan kada je objavljen dotični album… Slučajnost? Ne bih rekao. Kad smo se već zakačili odmah na početku za postavu valja napomenuti da dugogodišnji bubnjar benda Kyle Severn već godinama ne nastupa uživo, ali ima više nego dostojnu zamenu na tronu u vidu jednog od najtalentovanijih bubnjara mlade generacije Charlie Koryna za koga je dovoljno reći da trenutno radi posao u Morbid Angel a ima u svom CV-ju i montrume poput Ascended Dead ili VoidCeremony. Ni basista Chuck Sherwood nije mogao da prisustvuje ovoj turneji a njegova zamena za ovu priliku je Soikot Sengupta iz britanskih De Profundis, što će reći uprkos svemu šou mora da ide dalje i Incantation mašina je tu pred nama raspoložena za još jednu demonstraciju sile.

Iako sam pomenuo da bend promoviše novi album, setlista govori suprotno te je za ovu priliku išla samo jedna numera sa navedenog i osim popularne „Carrion Prophecy“ iz nove faze, sav ostali deo setliste se naslanjao na eru do 1998 i Diabolical Conquest što je ipak složićemo se njihovo zlatno doba. Najpikantniji deo liste bi ipak bio možda i neočekivana odluka da se odsvira skoro ceo EP The Forsaken Mourning of Angelic Anguish iz 1997 (osim Death obrade) što svakako jeste pomalo čudno, ali daleko od toga da će se iko buniti jer se te pesme ipak malo ređe čuju. Bend se kao što smo već napomenuli šeta uglavnom kroz svoje najbolje momente uz standardno loženje neuništivog vođe John McEnteeja između pesama a sam zvuk i izvedba je upeglana baš kako treba te je samo ostalo da se uživa u onom što se ispred nas odigrava.

Iako je ruku na srce fanova trebalo da bude više po logici i zasluzi samog Incantationa za razvoj death metala, oni koji jesu bili prisutni su odgovorili dobrom atmosferom na ono što se dešava ispred njih te je to pomalo i zalečilo tužnu činjenicu slabe ispunjenosti prostora. John apostrofira da bend ne svira bis i da slede tri pesme za kraj, ali tri vredne: „Ibex Moon“, „Impending Diabolical Conquest“ i „Abolishment of Immaculate Serenity“ i tu je kraj posle nekih sat i 10 minuta svirke ako se ne varam. Možda se nekom to čini i malo za headline nastup, ali meni je to potaman, jer Incantation nije bend za veštačko produžavanje nastupa nekim solo tačkama i slično, no su radije izašli i odradili svoj brutalni ali i atmosferični set kako to najbolje umeju.

Kad se podvuče crta, ako se ne varam gledao sam Incantation sedmi put i uvek ću rado prisustvovati njihovom nastupu jer bez izuzetka daju sve od sebe i ostave srce na bini gde god da se pojave.

Komentari