Ivan Ilić, producent: Više uložim nego što dobijem!

Domaća scena u proteklih nekoliko godina beleži drastičan skok po pitanju kvaliteta produkcije, tačnije njenog tehničkog dela. Kada kažem „tehničkog dela“, prevashodno mislim da je dobar deo bendova konačno u mogućnosti da sebi priušti zvuk koji će njihove ideje prezentovati na pravi način i koji doprinosi razvoju njihovog identiteta. Ali ono što se često zaboravlja je da termin „produkcija“ obuhvata mnogo više od pukog tehničkog trilinga – snimanje, miks, mastering.

Šta su te zaboravljene stavke i koji je pravi obim posla jednog producenta, iz svog ugla će nam predočiti jedan od najzaslužnijih za ovaj kvantni skok kvaliteta zvuka na sceni, momak koji stoji iza nekoliko birlijantno odrađenih domaćih albuma u prethodnih par godina (između ostalog – Deadly Mosh „United By Pain“, Carnival Of Flesh „Stories From A Fallen Worled“, a uknjižićemo i saradnju sa Forever Storm, Burning Circle, SMAK…) – Ivan Ilić.

• Pitanja: Igor Stanić
• Odgovori: Ivan Ilić
• Web: Facebook
• Copyright: SMP, 2015.

SMP: Termini „produkcija“ i „producent“, po mom skromnom mišljenju se ne shvataju još uvek u potpunosti i gotovo 100% se vezuju za snimanje, miks i mastering. Budući da te smatram vrlo kompetentim, iznesi nam tvoje viđenje uloge producenta u procesu produkcije jednog albuma ili već čega..

Ivan Ilić: Ja volim da kažem da je producent „novi član“ benda. I pored onog što si već naveo, posao mu je da usmeri bend ka pravom putu, da izvuče iz njih ono najbolje i da to sve prebaci i zabeleži u finalni proizvod. Bez obzira što će se oni buniti u početku. Produkcija obuhvata sve faze rada pre snimanja, za vreme snimanja, miksa, masteringa. To bi bila neka skraćena verzija mog viđenja.

Da li u tvom pristupu postoje stavke kojih se striktno držiš i na kojima insisitraš u toku rada?

– Naravno. Prevashodno se držim dogovora koji napravim na početku sa bendom sa kojim sarađujem. U toku samog rada, trudim se da ne gubim vreme na „gluposti“. Cillj mi je da u kratkom vremenu izvučem ono najbolje iz članova benda i baš zahtevam da svaki član bude 100% spreman pre nego što krene snimanje albuma. Jer u suprotnom i oni gube na kreativnosti.

Pojasni nam još opskurniju imenicu „pretprodukcija“ i reci nam koliko je ona značajna u stvaranju uslova za adekvatan rad na materijalu koji ti je poveren?

– Po meni, to je jedna od najbitnijih faza u kojoj se određuje zvuk benda, aranžmani pesama, tempo pesama i sam proces izrade demo snimaka. U toj fazi se vrše sve moguće pripreme. Dobija je se neka „gruba“ slika onoga što se kao finalni proizvod zove „album / cd“.

Što se tiče odnosa sa bendovima i muzičarima sa kojima sarađuješ, postoji li i tu neki koncept? Koliko je potrebno biti fleksibilan u tom pogledu, jer je ipak u pitanju interakcija sa različitim ljudima i različitim ličnostima, sa ili bez jasnih vizija u kom smeru treba da se kreće projekat na kome sarađujete?

– Fleksibilnost je veoma bitna. Većina bendova ulazi u studio sa nepreciznom slikom onoga sto žele. I uglavnom je to neki zvuk bendova koji oni slušaju privatno pa bi i oni da zvuče tako. Eeeeee, u tom slučaju ide najteži deo… Objasniti im da je bitnije da imaju svoj zvuk, da budu jedinstveni nego da „probaju“ da zvuče kao neki bend koji oni vole, što je u suštini nemoguće! Inače, suština je da se prema svakom muzičaru i bendu postavim što profesionalnije, ali taj odnos dosta zavisi i od benda. Ima dosta zajebanta koji nemaju pojma šta hoće, ali žele da se osećaju bitnim. Pročitali su negde nesto na internetu i onda sve znaju. To su „punisheri“ (oni koji znaju da uguše i uspore rad svojim glupim komentarima, idejama, stavovima). Kao što i većina mojih kolega misli (pričajući sa njima i razmenjujući iskustva), ako ste već izabrali tog producenta, pustite mu bre da od vas napravi sjajan bend! Prenesite mu svoju viziju i radite zajedno na cilju. U suprotnom, zašto ste došli kod njega?

Da li bi bendovima savetovao da obrate dodatnu pažnju i u pogledu pisanja i aranžiranja pesama predviđenih za snimanje ili dopuštaš prisustvo improvizacije u toku rada?

– Svakako! Ta posvećenost svojim pesmama i aranžmanima je dosta bitna i naravno da je improvizacija dozvoljena ukoliko je ideja sjajna, u suprotnom je čisto gubljenje vremena, bar iz mog iskustva. Primera radi, pevač ima neku ideju, kako da otpeva nešto novo, a satima se vrti u krug bez rezultata, unosi nervozu… A pri tom stalno ponavlja: „evo sad ću, mogu ja to, opusti se, pokidaću ga sad…“. Nadam se da shvataš šta hoću da kažem.

Zahtevaš li striktnu disciplinu, ako se ukaže potreba za to?

– Prosto i jednostavno – nema mesta za zajebanciju. Disciplina je neophodna. U suprotnom materijal 100% neće zvučati dobro. Ja jesam odavno naučio da je kompromis deo uspeha, ali opet, trudeći se da svakom udovoljiš je siguran put ka neuspehu.

Što se tiče tehničke pripreme bendova u kontekstu njihove opreme i instrumenata, tu je neophodno da muzičari urade… šta?

– Najbitnija stavka koju ponovim po 100 puta pre svakog snimanja je da svaki instrument mora biti spreman! Nove žice sa odgovarajućom debljinom za štim, odrađen ceo setup gitare, nova baterija ukoliko je gitara sa aktivnom elektronikom… Ali, bez obzira na to, u većini slučajeva na gitarama se nalaze žice stare po nekoliko meseci, za bas gitaru i da ne pominjem. Ali naravno, svi shvatamo da su razlozi različite prirode. Kad se bude ukapiralo da od takve pripreme zavisi jedan dobar procenat zvuka, biće svima lakše.

Ekonomski aspekt bavljenja tvojim poslom je svakako bitan. Činjenica je da budžet većine bendova zavisi od XY faktora, ali je isto tako činjenica da kvalitetno odrađen posao u studiju više nije privilegija nego obaveza. Kako ti uspevaš da održiš balans između uloženog i dobijenog, kako za tebe, tako i za bendove?

– Više uložim nego što dobijem.

Šta muzičari koji se odluče na saradnju sa tobom mogu da očekuju i od opreme kojom raspolažeš i koju preferiraš?

– Mogu da očekuju dobru opremu, ali je mnogo bitnija osoba sa kojom rade. Neke moje kolege mogu da urade odličan zvuk i u nekom podrumčetu, bez vrhunske opreme.

Velika muzičarsko/snimateljsko/producentska šizma: analogno vs digitalno? Ili kompromis?

– Kompromis u svakom slučaju, mada nema nista lepše kad pod rukom osetiš taj predivni hardware. Da mogu da biram, uvek bih odabrao hardware, mada se ovo što ja radim mahom zasniva (90%), na precizno odabranim pluginovima sa kojima sam i postigao svoj zvuk/stil.

Ovo pitanje i način rada već dugi niz godina dovodi i do pitanja o softwareu koji koristiš? I naravno, ponovo dilema, pluginovi vs eksterni hardware?

– U pitanju je potpuno prilagođavanje trenutnoj situaciji i potrebama muzičara. Jedan od omiljenih programa – Cubase 8.

Koji deo procesa produkcije najviše voliš?

– Kraj. Najviše uživam u pretprodukciji, koja je po meni najkreativnija. Mrzim da snimam (moram da nađem nekog ko će mi pomagati na tom polju), a najlepši deo je definitivno kada bend ode zadovoljan.

Mi te svi znamo kao rock/hard rock/heavy producenta. Imaš li povremeno izleta i u druge žanrove ili si specijalizovan za gitarsku svirku?

– Imam ih i više nego što misliš. Pre par meseci sam završio debi album grupe The Underlight, čija muzika se zasniva na r&b, pop i drum & bass elementima. Takvih projekata je bilo dosta i prošle godine.

Koliko posao kojim se baviš opterećuje ili obogaćuje tvoj privatni život, jer je činjenica da je potrebno puno rada, živaca i napora da bi se uspelo i opstalo u poslu kojim se baviš?

– Da nije moje porodice koja me 100% podržava u svemu ovome verovatno bih sada radio kao software programer.