Luka Aranđelović (Lavina) za SMP: Na koncertima dajemo sve od sebe, vizuelni identitet je jako bitan SMP 28/02/2024 Intervjui, Izdvojeno Lavina je progressive metal bend iz Niša koji je pažnju domaće javnosti privukao debijem Oddyssey koji uspešno promovišu širom naše zemlje i inostranstva. Upravo su se vratili sa mini tuneje, te smo iskoristili priliku i popričali sa frontmenom Lukom kako bismo se još bolje upoznali sa ovim perspektivnim sastavom. Pitanja: Darko Živković Odgovori: Luka Aranđelović Web: Facebook Copyright: SMP, 2024. SMP: Lavina se na sceni pojavila poprilično neočekivano. Kako je nastao sastav i da li ste imali iskustva u nekim prethodnim bendovima? Luka Aranđelović: Skoro svi članovi su pre Lavine učestvovali u drugim projektima. Gitarista Andrija Cvetanović i ja smo od malih nogu želeli da osnujemo bend, zajedno smo učestovali u izgradnji raznih sastava u toku odrastanja. Jedan od tih sastava je prerastao u Lavinu, čija se postavka nekoliko puta menjala za vreme rada na prvom albumu. Možda naše „isplivavanje“ na scenu deluje iznenadno jer se prethodno kao sastav nismo pojavljivali (nismo imali stranice na društvenim mrežama, svirke, itd.). Niste gubili vreme, ubrzo ste predstavili album prvenac. Koliko vam je bilo potrebno da ga napišete i snimite? – Nastanak albuma Odyssey je upravo to – jedno naše putovanje, izazov koji smo morali da savladamo. Proces i trajanje pisanja/snimanja albuma je bio, po našem ukusu, predugačak ali smo iz njega naučili mnoge bitne lekcije o muzici, a i životu. Album je izašao samo digitalno, planirate li možda fizičko izdanje, ima li smisla raditi ga u današnje vreme? – Prvenstveno nismo imali ambicije za fizička izdanja. Međutim, sve više i više ljudi nam na svirkama traži CD kao merch. Moje mišljenje je da je to zapravo i budućnost fizičkih izdanja. Siguran sam da ćemo u narednom periodu odvojiti vreme da odradimo i to. Ako ne za ovaj, onda sigurno za sledeći album. Vašu muziku možemo najkraće okarakterisati kao progressive metal. Kada ljudi to čuju, prva asocijacija su Dream Theater ili Symphony X. Doduše, neki pak smatraju Tool, Meshuggah ili Mastodon prog bendovima… Kakvo je vaše mišljenje, gde se vi tu nalazite? – Rekao bih da nas muzika sa prvog albuma definitivno stavlja u koš sa takvim metal bendovima. Iskreno, nikada nismo mnogo razmišljali o tome koji žanr sviramo. Jednostavno smo pisali, i dalje pišemo, muziku kakvu želimo. Pošto svako od nas ima različite ukuse u okviru metala i drugih žanrova, ima smisla da je finalni proizvod dobio taj progressive oblik – koji nastaje sudaranjem raznovrsnih ukusa i stilova pisanja. Koncertno ste veoma aktivni i često nastupate van granica naše zemlje. Kakve su reakcije za sada? – Za sada smo zadovoljni reakcijama gde god nastupali. Dosta se trudimo oko svakog nastupa. Uvek dajemo svoj maksimum kako bismo preneli energiju publici. Mislim da je bilo kakav drugačiji pristup besmislen. Zašto bih se bavio ovim „poslom“ ako to nije iz ljubavi i želje da tu ljubav i strast prenesem drugima? Pored toga, naravno, redovno vežbamo i tehnički usavršavamo pesme. Daleko od toga da smatram da sviramo savršeno, ali puno vremena ulažemo u probe i „upeglavanje“ repertoara. Publika će uvek primetiti i reagovati na trud izvođača. Na nama je samo da vežbamo i stičemo iskustvo koje će nam pomoći da se bolje izrazimo. Gde ste sve do sada svirali? – Pored ove nedavne mini turneje u Mađarskoj, Češkoj i Slovačkoj, nastupali smo i u Grčkoj, Bugarskoj, Makedoniji i Hrvatskoj. Već imamo ideje za druge zemlje u toku godine, i ne planiramo da stanemo uskoro. Kakva je metal scena u Nišu, postoje li klubovi gde se može ispratiti žešći zvuk? – Ne mogu reći da metal scena u Nišu baš blista. Do skoro nismo imali ni adekvatnih klubova za metal svirke, a i mnogi bendovi su prestali sa radom. Klubovi kao što su AKC Fuzz, O2 Oxygen, Istina mašina, osvežili su stanje što se tiče alternativne muzike u Nišu, što se direktno odražava i na metal scenu. Definitivno ima nekog pokreta. Međutim, čak i sa novim licima rekao bih da na prste mogu da nabrojim bendove koji trenutno aktivno sviraju metal muziku u Nišu, što je tužno kada se uzme u obzir veličina grada. Veoma pazite i na scenski nastup, vizuale, majice i ostalo. Koliko je sve to bitno jednom malom bendu? – Cenim priliku da ponovo izrazim svoje mišljenje na ovu temu. Zapravo, danas više nema poente raspravljati da li su ti aspekti bitni i koliko. Odgovor je „DA“ i „DOSTA SU BITNI“. Imidž, energija, kostimi, svetla, scenski nastup, vizuali itd. su uvek bili i uvek će biti, sastavni elementi dobrog benda i nastupa u bilo kom žanru. Nema razloga da bude drugačije u rock i metal muzici. Većina velikih izvođača se pamti baš po tim „sekundarnim“ elementima. Ne osporavam činjenicu da muzika treba biti na prvom mestu, ali čvrsto verujem u to da muzika i vizuali itekako treba međusobno da sarađuju. Sve su to na kraju „alati“ koji nam pružaju priliku da na još više načina izrazimo naše ideje i obogatimo tu muziku oko koje se toliko trudimo. Budući planovi? Gde vas ljudi mogu videti, i da li je možda u planu neki novi singl ili album? – Već ovog vikenda nastupamo u Novom Sadu (subota, 2. mart, CK13) sa bendovima Latebloom i Jevadh i Beogradu (nedelja, 3. mart, KC Grad) sa bendovima Stvor i Havarija. Nakon toga ćemo ponovo nastupati u Sofiji 22. i Plovdivu 23. marta sa našim prijateljima iz Soluna – Within Progress (prog metal). To su nam preostali nastupi u ovom periodu. Aktivno radimo na drugom albumu. U ovom momentu mogu da kažem da je pisanje skoro završeno. Plan je da ove godine završimo snimanje i eventualno izbacimo koji singl. Komentari