Hobbs’ Angel of Death: Uzavrela krv! SMP 07/03/2013 Intervjui Kao što je poznato, SMP je u protekloj deceniji bio fokusiran isključivo na srpsku metal scenu i promociju iste. Razlog za takvu odluku leži pre svega u nedostatku kvalitetnih i upornih ljudi potrebnih da bi se svetska metal scena adekvatno pokrila i medijski predstavila domaćim fanovima. Entuzijazam i istrajnost (u tom smislu), nažalost, nisu odlike šireg kruga srpskih metalaca. Tu, dakako, ne računamo šaku entuzijasta okupljenih oko par nezavisnih medija i promoterskih kuća. Jedan od njih je naš stari prijatelj i metal ratnik Milan Rakić, koga danas znamo kroz rad u Awaken Distro/Grom Recordsu. Čovek je, između ostalog, neretko zalazio i u novinarske sfere i sarađivao sa svim relevatnim srpskim metal glasilima (vodio i sopstveni Awaken zine), a da ga entuzijazam nije napustio ni danas, svedoči i intervju sa legendarnim Peterom Hobbsom iz australijskog thrash metal benda Hobbs’ Angel of Death, kog ekskluzivno možete pročitati na SMP-u. To će, dakle, biti izuzetak od naše ustaljene norme pokrivanja domaće metal scene, jer ovakvi in-depth intervju su retkost u našoj zemlji, a i medijskog prostora za objavljivanje istih skoro da ni nema. Uporni Peter, u više nego iskrenom intervjuu, Rakiću je otkrio brojne detalje iz cele dosadašnje karijere. Šta je radio, šta radi i šta će raditi pustinjak i odmetnik thrash metal scene, ikona 80-ih godina i ime koje se još uvek izgovara sa ogromnim poštovanjem među bendovima i fanovima!? Ekskluzivno za vas, direktno i beskompromisno – Hobbs’ Angel of Death! Pitanja: Milan Rakić Odgovori: Peter Hobbs Web: Facebook Copyright: SMP, 2013. SMP: Hej Peter, kako si? Šta se radi u Australiji ovih dana? Peter Hobbs: Hej Milane, pa mogu da kažem da sam super ovih dana. Slušam jedan od mojih omiljenih novijih bendova Blood Tsunami i uživam uz opuštajuće lokalno pivo. Stravično je vruće u OZu, bukvalno gorimo već mesecima, ali, na to smo bar navikli ovde. Generalno, sve je cool, pravim planove za povratak u Evropu sa bendom na leto i da ti iskreno kažem, ne mogu da dočekam sve to! Krv je baš vrela! Da, kad već pominješ koncerte reci nam koje su najnovije vesti u bendu? Kako mi se čini Hobbs’ Angel of Heath se ponovo vraća na scenu? O da! Hobbs se vraća i nemaš pojma koliko sam napaljen na taj povratak! Ove godine napunio sam 52 godine, ali iskreno, osećam se kao da imam 26. Snažan i pozitivno lud, kao nekada. <smeh> Prvo ćemo svirati nekoliko koncerata u Australiji, jedan od njih biće sa našim drugarima Grave iz Švedske. Nakon toga, Hobbs će se ustremiti na Evropu i odsvirati nekoliko koncerata širom vašeg kontinenta. Već su zakazani koncerti u Nemačkoj, gde bend ima neverovatan status i ja je zovem mojom drugom kućom zbog toga. Skandinavija je takođe zakazana i još je nekoliko drugih zemalja je u pregovorima trenutno. Biće ovo ludo leto, to već sada mogu da osetim! Dobro. Hajde da se vratimo u dublju prošlost i kažemo nešto o samim počecima. Karijeru si počeo u bendu Tyrus 84. Možeš li mi malo opisati taj period i tvoj muzički start? Da, ja sam oformio Tyrus tada sa idejom da prašimo unaokolo nešto što u Australiji još nije bilo prisutno, a to je sirovi metal. Čim smo počeli bili smo vrlo kritikovani sa svih strana, jer priitivna okolina nije imala sluha za naš zvuk. Ali nama to nije bilo bitno, nastavili smo da meljemo sve pred sobom i svaki naš koncert bio je brutalan u svakom smislu. Bend je prvo bio više rock orijentisan, ali ste brzo dodali više metal elemenata i formirali autentičan zvuk, sirov i agresivan za taj period. Odakle odluka da se zvuk tako promeni? Ja sam oduvek bio agresivna i stvarno dirketno sirova osoba. Kod mene nikada nije bilo sredine, uvek idem iz krajnosti u krajnost i takva mi je i muzika, ona je čista slika mene. Bend jeste bio malo mekši u stratu, ali i to mekše bilo je vrlo sirovo za taj period <smeh>. Zvuk se promenio prirodnim tokom, usavršavali smo tehniku i napredovali, bivali sve žešći i besniji. Zaista, nisam nikada bio za kompromise i proseravanja. Jednostavno, prenosio sam svoje čiste emocije u zvuk benda. Ja sam uvek za rešenje pesnicom kad dođe do sranja, i tako sve rešavam i u muzici, direktnim udarcem. Kakav status je bend imao tada na domaćoj sceni? Bili smo dosta drugačiji od svih drugih bendova. Žešći i besniji. Odmah smo odskočili od svih postojećih bendova i glas o nama se pročuo širom zemlje. Kasnije su krenula kopiranja našeg stila ali, bilo je kasno, jer se znalo ko je prvi, ko je pravi. Valjda i zato što sam vrlo neposredan i iskren u svemu što radim i bend su ljudi tako shvatili i stvarno su nas cenili, bez rezerve. Sad kad se setim, jebena su to vremena bila, vrlo jebena sa nemilosrdnim pravilima… Niste nikada stigli da snimite zvaničan album, samo nekoliko demo snimaka. Kako to objašnjavaš? Ne znam ša da ti kažem. Problem je uvek kad si sam u svojim željama i idejama. Ja sam, takav kakav jesam uvek hteo mnogo i išao do kraja, a ostalima je bilo teško da me prate. Niko nije bio dovoljno snažan da stoji zajedno sa mnom u svim borbama koje smo morali da pobedimo u bendu. Posle dosta problema u postavi, jednostavno sam izgubio želju da ostanem sa tim ljudima i otišao sam dalje a sa mnom je otišla i mogućnost da bend bilo šta uradi, pa se i ugasio. Tako je verovatno i najbolje. Ludilo dvadesetogodišnjaka Nakon toga pokrećeš Hobbs’ Angel of Death. Kako si došao na tu ideju i naravno, zašto baš to ime za bend? Pa to je došlo kao prirodno rešenje. Tyrus sam u stvari bio ja sa svim mojim idejama i rešenjima pa sam samo nastavio svoj novi bend. Ime bendu sam dao više kao statusno određenje mog prezimena. Hobbs je dobio svoje anđele smrti i tako nastavio dalje. Takođe, svi znaju da ja prosto obožavam Slayer, pa su i oni morali da kumuju nazvu mog novog benda. <smeh> Voliš li ih i danas? Pa, bend je dosta drugačiji od onoga što su nekada bili i predstavljali za mene i metal generalno ali da, volim ih. Iskreno jedva čekam naš zajednički koncert u Finskoj na leto. Biće to borba gladijatora u areni, konačno da ukrstimo naše sekire i raspalimo. Oni imaju brojke, status i to je ok, ali ja imam ludilo dvadesetogodišnjaka i to ću pokazati svima to veče.Videćemo ko je mlađi od nas danas i čija glad je jača! Jedno je sigurno, biće to fenomenalan koncert za pamćenje, u to sam siguran. Virgin Metal Scena vas je markirala kao thrash metal bend, ali ti si uporno ponavljao da Hobbs svira virgin metal. Šta je bilo iza svega toga, šta si hteo da kažeš sa tom kovanicom? Da, thrash metal je već u to vreme svirao svako i ko treba i ko ne treba. Svašta se nazvalo thrash metalom i meni se nije svidelo da Hobbs bude deo tog cirkusa. Zato sam naš zvuk nazvao virgin metal, sirov primaran zvuk kakav metal treba da ima. Bez zajebancije i sa ozbiljnom direktnošću. Koristili smo u stvari virgin black metal, ali tada niko nije baš kapirao to „black“ u nazivu. Heli smo da kažemo da mi sviramo metal bez kompromisa, bez proseravanja. Naš metal je bio (i ostao!) jebeno nevin, kao sveža mlada pička puna snage. <smeh> Kakva je atmosfera bila tada u vreme početaka sa Hobbs’ Angel of Death u Australiji? Da li je thash metal već uzeo maha na sceni kod vas i kako su ostali bendovi gledali na vas? Pa Tyrus je bio sami početak tog zvuka kod nas, posle Hobbs kao nastavak. Bilo je dosta bendova, sve više ih se pojavljivalo tada, ali su i kratko trajali, nestajali i ostajali su samo najjači. Sve je bilo vrlo mlado, scena je bila mlada i tek u nastanku. Ja sam od starta imao ludački ozbiljan pristup bendu i posebno živim nastupima, gde sam akcenat davao propovedima sa bine, dubljom ideološkom pozadinom pa smo dosta odskakali od svih bendova i sticali jak status. Sa nama nije bilo zajebancije i to su svi znali i poštovali. Ja sam tada cenio rad bendova kao što su: Mortal Sin, Slaughter Priest, Renegade, Nothing Sacred i drugih… Davno to sve beše, ne sećam se baš najbolje svih imena, ali recimo da je to bilo najkvalitetnije tada. Snimili ste dva demo snimka i koliko znam dobili odlične kritike sa svih strana… Jeste, zaista smo dobili fenomenalne kritike iz svih krajeva sveta. Najveća podrška, naravno, stigla je iz Nemačke gde je bend već imao vrlo ozbiljan status, takođe iz Engleske i još nekih delova Evrope. Za bend koji je imao samo dva demo snimka imali smo iznenađujuće jako ime. Pisma su stizala sa svih strana, reakcije su bile ludački pozitivne i bend je krenuo vrtoglavom brzinom napred. Eh, kakva vremena! Prvi album bend snima u Berlinu 1988. godine. Kako ste uspeli da se domognete studija u Evropi sa albumom prvencom? Sećaš li se tog celog procesa snimanja? Odlazak u Nemačku je bila moja ideja i želja. Hteo sam da radim album sa odličnim Harris Johnsom čiji sam rad cenio i nije bilo druge opcije nego da bude tako. Znao sam da u Australiji nećemo imati adekvatne uslove i nisam želeo da snimim bilo šta. SPV je stao iza mojih želja i podržao nas svom snagom i ja sam i danas zahvalan zbog toga. Snimanje je bilo super. Sve je snimljeno za svega četiri dana, snimalo se dan i noć u ludačkom tempu rada. Pesme su snimljene uživo, i taj šmek možeš i danas da osetiš kada pustiš album. Sve je jebeno živo i puca od snage i energije koju malo koji album ima. Samo smo kasnije nasnimili vokale i solo gitare, sve ostalo je snimljeno direkt u živoj svirci. Danas to bendovi verovatno ne mogu ni da zamisle. Sećam se da je i sam Harris bio fasciniran navežbanošću koju smo imali tada. Steamhammer Records je izdao album. Da li si bio zadovoljan njihovim radom? Da, vro zadovoljan, uradili su sve što je bilo obećano i album je mogao da se nađe u svakom zabitom ćošku sveta. Ne znam šta bih ti rekao o tome danas, sve je to sada daleka prošlost koje se sećam sa ponosom. Da li ste imali šansu da odsvirate neke zvanične turneje i promovišete album tada? Nažalost ne, nismo imali tu šansu. Uvek su me pratili problemi sa postavom i kako sam već rekao niko nije bio spreman da grize samnom zajedno i da bude tvrdoglav i uporan kao i ja. Stoga su članovi često odlazili i bend je trpio mnogo zbog toga. To je i sjebalo nekoliko odličnih prilika da Hobbs odsvira duže turneje. Ali takođe, veliki problem je uvek bila ta distanca između Australije i ostatka sveta. Ta izolovanost je često pravila mnogo problema i sranja. Bili smo predaleko od vatre da bi se ogrejali, kako se kaže. To je zaista šteta jer sam siguran da bi bend imao daleko veći status na međunarodnoj sceni danas… To sigurno, brate! Zamisli da smo imali te šanse da odsviramo nekoliko uspešnih turneja i da redovno izdajemo albume. Po nekim izveštajima tada, naš album je stalno bio u vrhu prodavanosti i čak dosta dugo stajao sa Slayerovim Reign in Blood, koji je važio za best-seller tih godina. Sve je to bilo super, ali nažalost, nismo imali pravu šansu da iskoračimo dalje i nema sada poente pričati o tome. Tu smo, to je najbitnije! Voleo bih da dođem u Srbiju! Nakon toga dolazi do duge pauze i benda nema nigde sedam godina. Šta se dešavalo tada u međuvemenu i zašto tako duga tišina? Pa iskreno da kažem potrošio sam se u tom periodu. Uložio sam celog sebe u bend, album i ideju da napredujemo. Ja sam čak tada prodao kuću i novac uložio u ogromnu promo kampanju koju sam sam finansirao. jer sam verovao u naš zvuk i sve u vezi benda. Takav potez je ludački mnogi će reći, ali ja sam uradio ono što sam verovao da treba uraditi i danas sam ponosan zbog toga. Posle dosta pomenutih problema sa postavom i ljudima i nakon tih finansijskih ludnica jednostavno sam rešio da stanem i posvetim se sebi. Bend nije uspeo da uhvati brz korak sa scenom iz svih tih razloga i ja sam se otisnuo na put po svetu. Obišao sam sve i svašta i odmarao dušu uživajući u pecanju koje obožavam, strastveni sam pecaroš. Nakon par godina rešio sam da se vratim i sredim kućni život ponovo, počnem posao itd… Hej, pa to je stvarno ludački hrabra odluka. Gde si sve bio tada? Pa svuda, stvarno svuda, a najviše po Evropi, jer je jako volim. Možda u Srbiji? Ne, nažalost, nikada nisam bio u Srbiji, ali bih jako voleo da dođem, Takođe, svideo mi se Srpski film, <smeh> kakva luda priča! Nakon svega toga, 1995. snimate novi album Inheritance koji izlazi za Def Records. Kako je prošao taj album i saradnja sa izdavačem? Pa, to se desilo više, eto, samo da se desi. Nisam uopšte bio u raspoloženju da uradim album. Nismo imali uslove da se uradi dobra produkcija i takođe izdavač je imao užasno slabu distribuciju, tako da je sve bilo na daleko nižem nivou nego pre. Zašto niste nastavili sa starim izdavačem? Pa, nakon pauze i svih promena u bendu, ali i na sceni, više nije bilo prave šanse za nastavak sa starim izdavačem. To je ostalo iza nas, nažalost. Posle toga ponovo nastupa duga pauza i bend nije aktivan novih sedam godina. Šta se tada desilo i šta si radio sve te godine? Iznova sam bio sprečen za nastavak ozbiljnog rada zbog loše postave i ljudi na koje nisam mogao da se oslonim. Nisam imao energije da ponovo prolazim koz sve te ludorije sa novim članovima koji će nestati nakon nekog vremena. Rađe sam ponovo sve obustavio, nego se zamajavao sa ispraznim personama. Takođe u to vreme thrash metal je doživeo pad popularnosti, pa više nije bio tako zanimljiv ljudima. A većini njih metal je samo trend i poziranje, pa kad više nije bio popularan, nije bilo ni njih u njemu. Za mene to nikada nije bilo poziranje, već život, pa sam poludeo od svega i oterao ih sve u kurac! Znam da imaš ogromnu strast prema automobilima i jakim motorima, da li si se i sa tim zanimao u pauzama? Da, naravno, obožavam automobile i to mi je prava strast! Sam pravim nabudžene motore i mašine koje jedu asfalt. Taj posao me ispunjava i pomogao mi je da preguram sve ove godine i sačuvam duh. Poslaću ti fotke moje omiljene ‘Lili’ pa možeš da je objaviš u magazinu. <smeh> Posle se Hobbs ponovo vraća na scenu svirajući neke koncerte u Australiji, ali i Evropi. Čak ste nastupili i na legendarnom Wacken festivalu. Jeste, stalno su postojali pozivi da se dođe i svira u Evropi, ali ja prosto nisam bio spreman. Tada sam prelomio i rekao, OK, hajde da rokamo. Koncerti su super prošli i prijem fanova je kao i uvek bio fantastičan. Dali su mi energiju da se vratim na scenu i napravim neke nove planove sa bendom. Nakon toga, Hobbs je manje-više prisutan na sceni, pretežno svirački. Pojavilo se i posebno izdanje na vinilu i CD-u sa starim demo snimcima koje danas predstavlja pravu relikviju i retkost. Kako se osećaš danas na sceni okružen bendovima i mlađim ljudima koji su iskreni poštovaoci tvog rada, na koje si direktno uticao? Pa mogu da budem samo ponosan, zaista. Osećaj je vrlo jak i to je ono što me insiriše za dalji rad. Možeš klincima videti u očima tu želju i glad, a to je tako cool. Scena je prepuna odličnih bendova i ja im svima želim uspeh i dugo trajanje. Nema ništa lepše od osećaja kada negde sviramo i meni se jako svidi bend, a onda članovi benda dotrče i kažu mi, “Hej legendo, pa mi tvoju muziku slušamo svaki dan, ti si naš idol“. To su momenti koji me pokreću… Mnogo toga se promenilo na sceni, ali i u svetu generalno od kada si ti startovao sa bendom. Scena je daleko veća, bendova nikad više, tehnologija je pojela sve stare vrednosti, klince ne zanimaju koncerti niti kupovina albuma, Facebook je postao stvarnost za nove generacije, Youtube je koncernti podijum itd… Kako se osećaš danas u svemu tome, kako se snalazi jedna stara ajkula u tom moru? Da, dobro si rekao, stara ajkula <smeh>. Ali ta stara ajkula još zna da ujede punom snagom i dosta toga se još nalazi u njenom lancu ishrane, dosta toga je ispod nje <smeh>. Jeste, sve se promenilo i tek će da se menja kako vidim. Ali mene to ne zanima, imam svoje ciljeve i želje i sledim ih, ostali mogu da crknu. Vidim da sve ide u vrlo pogrešnom pravcu – ustvari, ide u natrag… Ja sledim sebe i to je to, ako radiš nešto što voliš iskreno ne zanima te ništa sa strane… Možeš li nam otkriti neke planove u vezi benda? Šta će se dešavati ove godine? Pa, kako sam već rekao, dolazak u Evropu da vas ponovo pokorimo sa našim živim nastupima. Pored toga, jako bitna vest je da ćemo ponovo sresti mog starog prijatelja Harrisa i snimiti novi Hobbs album. Mnogo toga se nakupilo svih ovih godina i sada je konačno vreme da čujete nove propovedi Hobbsa i njegovih anđela smrti! U planu je i turneja u Južnoj Americi, ali to je u 2014. godini, pa o tome naknadno. Za sada, ovo je dovoljno. Konačno novi album. Pa to je verovatno jedno od najiščekivanijih izdanja na thrash sceni. Šta možemo da očekujemo? Imam mnogo pesama na kojima radim već dugo godina, iz svih faza i perioda benda. Mislim da će definitivno biti dupli album, jer je materijala užasno puno. Očekujte direktan hobbs metal – zao, divlji, lud, direktan. Nakon toliko godina, konačno ću sve da pretvorim u pesme i udarim po svima vama. Čuvajte se deco! Dobro Peter, mislim da je ovo dovoljno za sada. Zahvaljujm ti se na ovom iskrenom razgovoru i želim ti da konačno vratiš Hobbs tamo gde i pripada, u sam vrh thrash metal mašinerije. Sve najbolje! Hvala i tebi Milane, bila je ovo super prilika da se obratim fanovima u Srbiji. Želo bih da dođem i sviram kod vas pa se nadam da postoji neka šansa da se to izvede. Srbi, niste ni svesni da vam Hobbs treba. Virgin metal to the bone! Komentari