Annathema: Novi pohod thrash metal misionara

Legende srpske thrash metal scene, Annathema, vratili su se sa albumom Decibel posle 15 godina diskografske pauze. To je bio više nego odličan povod da prozborimo koju sa članovima benda – pre svega, sa basistom Mirkom Živkovićem Žiletom o periodu pre pomenute pauze (ili, kako on to reče, vremenu opšteg ludila), a potom i sa novijim članom, pevačem Blažom Vasilićem i njegovim impresijama o angažmanu u ovom bendu.

• Pitanja: Darko Živković
• Odgovori: Mirko Živković, Blaža Vasilić
• Web: Facebook
• Copyright: SMP, 2012.

SMP: Nakon izlaska vašeg drugog albuma Empire of Noise, Annathema se raspala… Ili je to, u stvari, bila pauza u radu?

Mirko Živković Žile: Posle izlaska Empire of Noisea, bend je odlučio spontano da odmori, jer nije postojalo realnih uslova za normalan rad zbog poznatih okolnosti u kojima se zemlja tada nalazila. Bend je rekreativno imao probe kako bi ostao u formi, čekajući bolja vremena koja su ipak bila nedostižna. Kriza se odužila i nije bilo moguće sačuvati energiju u sebi bez mogućnosti nastupa i promovisanja rada benda.

Kakva je bila reakcija fanova kad je Empire of Noise ugledao svetlost dana? U koliko primeraka je štampana ploča/kaseta?

– Empire of Noise je izdao Explosive Records i štampano je 1000 primeraka ploča i kaseta. Mislim da je to najkompleksniji album koji smo snimili do sada, ali nismo stigli da ga promovišemo na pravi način, upravo zbog gore navedenog. Reakcije su uglavnom bile veoma pozitivne i to pre svega na čvrstini stvari, ali sa druge strane, produkcijski, materijal nije najbolje urađen.

Nekoliko godina kasnije, vratili ste se na scenu, izdali Don’t Go Down, ponovo nestali, pa ponovo pojavili, sa novim pevačem i gitaristom…

– Energija koja je postojala u nama nije mogla ostati skrivena, pa smo se odlučili da snimimo Don’t Go Down, koji je bio u hard/thrash fazonu, ali opet nije bilo mogućnosti za neki konstatntan rad i nastupe uživo. Jednostavno, 90-e su nam toliko oduzele i toliko skratile mogućnost da učvrstimo metal scenu u Srbiji. Mi smo to žarko želeli, ali nije sve samo u željama. Smatram da bismo misionarsku ulogu obavili do kraja, samo da nije nastupilo vreme opšteg ludila.

Da li je u Novom Sadu postojao neki thrash metal bend uporedo sa vama? Koji domaći bend bi ti izdvojio kao poseban?

– U Novom Sadu, koliko je meni poznato, osim Pergamenta nije postojao bend slične snage. Ne bih rekao da je Pergament naginjao ka trashu, tako da zaista nije bilo reprezentativnih primeraka i uzoraka tog vremena. Što se tiče domaćih bendova, cenio sam rad Bloodbatha i Hellera u to vreme. Često smo nastupali zajedno po festivalima i na kompaktan način predstavljali srpsku metal scenu.

Poznat si kao muzičar koji je sarađivao sa dosta bendova. Možeš li nam navesti bendove sa kojima si radio?

– Zaista sam svirao sa mnogo bendova i ostavio, na svoj način, određen pečat u njihovoj istoriji. Tu pre svega mislim na Vrisak Generacije, a svirao sam, između ostalog i sa Fenomenom, Crash 2, Bassti (projekat sa dva basa, bubnjem i vokalom), Flower Rocky Boys i na gomili projekata koji nisu dobili javnu potvrdu, iaoko su imali fenomenalan gruv i karakter (od funka, rocka, do progresive).

Blaža: Annathema je bio bend ispred vremena

Znamo da si fanatik za bendom Annathema. Kada si se prvi put upoznao sa njihovim radom?

Blaža Vasilić: Ja sam Annathemu čuo još kao dete. Gledao sam video „Loud, Proud & Deaf“ i kačio njihove postere na zid. To su bila lepa vremena. Kasnije sam nabavio kasetu koju je izdao Explosive Records, Annathemin drugi album Empire of Noise i shvatio da u Novom Sadu postoji najbolji metal bend u Srbiji, a i šire. Oni su bukvalno bili ispred vremena – kvalitet snimka, aranžmani kao i produkcija su bili vrh.

Kako si se osećao kada su te pozvali da budeš stalni član?

– Pre nekoliko godina sam bio na njihovom nastupu na Exit festivalu, gde su me oduševili. Tada sam i upoznao njihovog vođu – Stavru, koji je za mene ikona rocka. On je imao odličnu prostoriju za vežbanje, na Veterniku, gde sam ja često dolazio sa svojim bendom Mad&Goya. Jednom prilikom sam bio kad je Annathema imala probu. Njihov tadašnji pevač, Savo, nije bio prisutan, pa sam ja otpevao „Metal Militia“ od Metallice i tako smo se združili. Krajem 2008. godine sam saznao da traže pevača, kontaktirao sam Stavru i on mi je rekao da dođem na audiciju. Kakvu crnu audiciju? <smeh> Pa, ja znam sve vaše pesme napamet – na šta se on nasmejao. Imali smo jedan sastanak i sklopili pakt. Obavestili su me da snimaju garažni demo i da hoće da napišem tekstove za 10 numera.
Buka, metal i rifovi prošlosti

Kontaktirao sam jednog ljubaznog čiku, pevača benda Count Raven Blood, Tokody Zoltana, koji je poklonio bendu svoje tekstove. To je bio lep gest. Ja sam uvek imao želju da otpevam thrash metal ploču i eto, na kraju mi se želja ostvarila. Došao sam na drugi sastanak sa bendom, to je bilo nezaboravno, matore ikone, svi na okupu, naslonjeni na šank Stavrinog studija za probe. Preko razglasa je pičio taj garažni demo koji su tada snimili, buka, metal, rifovi prošlosti, sve ono što je nahranilo moj duh neuništivom energijom. Oni su svi ćutali kao nekakvi ratni veterani koji se vraćaju u bitku nazad sa punim naoružanjem. Dokazali su mi da su jednostavno ekipa koja je osuđena na uspeh, pa makar i na onom svetu. <smeh> Bili su prevežbani, imali su probe tri puta sedmično, entuzijazam je bio ogroman. Ja nisam verovao da postoje matorci u Srbiji, koji se bliže 50-im i koji praše pravi muški heavy metal. I konačno se desila ta prva proba, koju sam nestrpljivo čekao. Počeli smo sa pesmom „Home Again“ , „old skulaja“, nalik Acceptu… recimo… Oni nisu mogli verovati, ostali su bez reči. Konačno su našli nekog ko bi mogao da dobije ulogu novog pevača.

Koliko znači mlada snaga bendu Annathema?

– Mnogo! Oni su svi kao iz neke vremeplov-mašine 80-ih. Dosta njihovih stavova nije imalo veze sa situacijom koja se zbivala na trenutnoj sceni. Marko (gitarista) i ja smo najmlađi članovi benda. Marko je tu od 2004. godine. On je napisao jedan deo pesama na novom albumu. Ja sam pored uloge pevača dobio taj neki, nazovi menadžerski zadatak. Bio sam odgovoran za kompletne pregovore oko re-izdanja starih albuma za kinesko tržiste, 2010. je APD Records objavio prethodna tri albuma na CD-u, sa DVD bonusima live snimaka benda, kao i za izdavanje novog albuma za Miner Recordings.

Ovih dana izlazi i pomenuti novi album, prošlo je 15 godina od poslednjeg. Šta ljudi mogu očekivati u novih 45 minuta Annatheme?

– Ljudi mogu očekivati odlično izdanje, veoma čudan spoj retro zvuka, sa ekstremnim vokalima, u pojedinim pesmama i melodičnim, odlične ritam kao i solo deonice. Naravno, fanovi benda Ritam Nereda će biti oduševljeni, jer je Boban kao gost otpevao jednu pesmu i učestovao na pesmi koju je napisao basista Žile – „Damned at All“. Album je snimao i producirao Sneki Mr. Big, poznati heavy metal producent, kompletna produkcija odiše živošću, jer smo primenjivali drevne metode snimanja, na kvalitetnim lampaškim pojačalima. Kompletan snimak ima svoj prirodni tok, jer nismo hteli aktivirati metronom prilikom snimanja. Naravno, CD izdanje sadrži izuzetno bogat buklet, čak 20 strana. Album preporučujem svima, a pogotovo nostalgičarima. Dobili smo komentare da asocira na Panteru, Exodus, Megadeth, Metallicu, mada ima samo dodirnih tačaka sa tim bendovima, dok bivši članovi, Francuz recimo, kaže da Annathema nikad nije bila zešća.

Sa bendom si imao i nekoliko koncerata.. Mislim da su bili slabo posećeni za jedne legende. Kako to komentarišeš?

– Da, imali smo nastupe, uglavnom po Novom Sadu. Prvi nastup nazvan Thrash Back 14.09.2009 u klubu Trema je bio krcat… Ovi ostali nisu baš bili nešto pretrpani, ali šta da se radi, novo vreme i neki novi klinci…

Koji su dalji planovi benda? Da li će svirke biti učestalije? Decibel će imati svoje promocije, zar ne?

– Što se tiče koncertne aktivnosti, ona je obustavljena iz prostog razloga što nema smisla organizaovati skupe svirke koje niko ne posećuje. Sačekaćemo neke bolje dane, koji nikako da dođu. Novi album će biti promovisan u nekom od novosadskih klubova, u vidu preslušavanja diska i druženja.