Nekoliko mlađih bendova skrenulo je pažnju na sebe kvalitetnim radom i diskografskim rezultatima. Među njima, visoko mesto zauzima thrash metal sastav Pollution, koji su upravo objavili debi full-length za meksičku izdavačku kuću EBM Records. Da vidimo šta su imali da nam kažu o celom tom procesu.

SMP: Pozdrav Bane! Pre svega, kako je i red, čestitke na skorašnjem objavljivanju albuma, uz želje da je to samo prvi u nizu istih koji će da uslede tokom narednih godina. 🙂

Pozdrav Nebojša, za tebe i posetioce Srpskog Metal Portala. Hvala na lepim željama i podršci koju nam pružaš.

OK, zvanična biografija kaže da ste osnovani 2007. sa željom da svirate old school thrash metal. Kako ste se odlučili za baš taj metal podžanr, koliko dugo ste u tim vodama, i pod uticajem kojih sastava ste se zainteresovali za celu priču i uzeli instrumente u ruke?

Petar (gitarista) je u toj priči od kad se poznajemo, logično je bilo da kad tad tu svoju ljubav prema muzici kanališe kroz sopstveni bend. Sećam se kad smo se upoznali 2004, on je u 21. veku nemajući cd-player svoje heroje slušao preko kaseta, upali 202-ku i čeka da puste novi Tankard, to neću nikad zaboraviti, malo je takvih ljudi danas. Kad sam dobio poziv da uđem u bend, za mene ni u jednom trenutku nije bilo dileme. Nastup Space Eatera pre par godina u Inđiji nas je oduvao, tad smo čvrsto odlučili da krenemo sa autorskim radom. Uvek treba krenuti od svog dvorišta.

Snimili ste jedan demo CD pre albuma, koji je i objavljen kao split izdanje sa sastavom Deadly Mosh. Sećaš li se reakcija na taj vaš snimak, kako vas je prihvatila publika? Kako ste podržani na koncertima?

Samo mala ispravka, iz 2009. imamo jedan EP koji nam je obezbedio kasnije ugovor i snimanje albuma. Demo je prilično solidno prošao kad je reč o recenzijama i domaćoj publici, od samog starta smo znali da to nije snimak koji može da nam donese ugovor za album, poslužio je više da se pronađemo i definišemo naš zvuk.

Imali ste određenih promena u postavi, no ipak, debi album je snimljen. Kako ste pronašli izdavača baš u Meksiku (EBM Records), ko je koga kontaktirao?

Čim smo snimili EP, poslao sam snimak na par adresa, jedino je bio zainteresovan I Hate Records, ali da sačekamo pola godine na snimanje albuma. Dan posle, EBM Records nas je kontaktirao zahvaljujući myspace stranici i pesmama koje sam okačio tamo. Odmah smo se uverili da je to jedna ozbiljna izdavačka kuća čim izdaju legendarni Hirax.

Na koliko albuma ste potpisali ugovor, i šta dobijate od svega, osim, logično, zvanično objavljenog albuma da se pribeleži u diskografiju?

Ugovor je manje više standardan za jedan debi album. Obuhvata samo jedno izdanje sa mogućnošću za produžetak saradnje ako obe strane budu zadovoljne odrađenim poslom. Rojaliti nam garantuje 20% CD-ova od tiraža, a sam tiraž je serijskog tipa.

pollution-modern-warfare

Da li je u ovom trenutku album i zvanično ugledao svetlo dana? Pominjala se polovina februara, koliko mogu da primetim, blogovi su ga se već dočepali i nelegalna mašinerija već odrađuje svoje…

Upravo sam dobio mail izdavača u kojem piše da će se najverovatnije naći u prodaji sutra, (razgovor je vođen pre sedam dana – prim.aut.), a u Srbiji za dve-tri nedelje. Znamo da je već dosta ljudi preko EBM sajta naručilo svoje primerke, to je velika satisfakcija i priznanje za nas.

Kakvo je tvoje mišljenje o svemu tome, kad smo se dotakli teme – online distribucija putem blogova, naravno, bez dozvole izdavača ili benda? Sa jedne strane promocija, ali sa druge… ?

Nema druge strane. Ko danas kupuje album na bum? Malo je takvih. Ljudi koji neguju običaj kupovine original izdanja uglavnom prvo downloaduju materijal, ako im se svidi pazare isti. Nema tu nekog gubitka ni za jednu stranu, bolje da ja okačim sopstveni materijal danas, jer ionako će sutra to isto da učini neki Rus iz Sibira ili Brazilac iz Amazonije. Generalno, nemam loše mišljenje o blogovima, može samo da pomogne mladom bendu. O tome neka razmišljaju muzičke mašinerije kao što su MTV, Warner i ekipa.

Modern Warfare ste snimili, gde? Koliko je trajalo samo snimanje i produkcija, i jesi li zadovoljan postignutim, da li bi menjao šta sada kad ga slušaš?

Album je sniman u Draft studiju (May Result, The Stone, Infest) kod Ivana i u studiju Luke Matkovića. Snimanje je trajalo sedam dana i uporedo je išla produkcija. Razlog za takvu žurbu je bio izdavač, koji je imao u planu da album izbaci na tržište u septembru, na kraju je njihov cover artist zakazao i album je izdat pola godine kasnije. <smeh> Šta bih promenio? Sve. <smeh> Mislim da bi ti tako odgovorio svako ko želi ozbiljnije da se bavi muzikom i da napreduje sa bendom, nikad ne trebaš biti zadovoljan postignutim, uvek može bolje. Sigurno bih ga snimao postepeno jedno tri meseca, a zatim promenio vokalne linije u određenim delovima pesama, ma svašta nešto… <smeh> Ali s obzirom da je debi izdanje zadovoljni smo snimkom.

Naslovna strana je za svaku pohvalu, u potpunosti odgovara bendu vašeg profila. Ko je zaslužan za dizajn albuma?

Taj omot je bio druga opcija, kao što pomenuh gore, prvobitni cover umetnik se poneo krajnje bezobrazno i neodgovorno. Mi smo više bili za neki stripovski pristup, ali šta je tu je. Čini mi se da se umetnik zove Jumali, tako nešto, živi u Maleziji.

Gledajući spisak pesama, lako je zaključiti da su teme kojima se bavite političke, ratovi, nuklearne katastrofe, planetarno zagađenje… Da li ste i politički aktivni? Hoću reći, da li se sve svodi na sastavljanje tekstova da bi imalo šta da se peva preko muzike, ili pratite dnevno političke teme, kod nas i u inostranstvu?

Mislim da jedino ja u bendu kupujem dnevnu štampu i interesujem za političke događaje kako kod nas tako i u svetu. Ostatak ekipe je apolitički ili anarhistički nastrojen. Meni su najdraži tekstovi pesama koji se bave pojavama u društvu. Posebno bih izdvojio Black River, malo ljudi zna da je taj tekst nastao pod uticajem događaja iz Crne Rijeke, sarkastičan prikaz njihovog načina „lečenja“ bolesti zavisnosti.

Koje je tvoje mišljenje o čovečanstvu u 21. veku? U kojem pravcu idemo, i da li je nuklearna katastrofa neminovan kraj civilizacije?

Kraj ljudske civilizacije jeste neminovan kad tad, ali nikako od posledica nuklearne katastrofe. Na nuklearno naoružanje gledam kao na garanciju globalnog mira, ljudska rasa jeste izopačena i zla, ali ne i luda, niko ne želi da vodi rat iz kojeg ne može da izađe kao pobednik. Da u prošlom veku nije otkriven način deljenja atoma, uveren sam da bi sad bio u toku peti svetski rat. U ovom trenutku samo malo više da obratimo pažnju na Zemlju koja nam je jedini dom i bićemo na pravom putu. Optimista sam.

Ok, idemo još malo na muziku – thrash metal, stara škola, brzo, brže, tu i tamo srednji tempo… Koliko vam je originalnost bitna sa ovim što radite? Može li se išta originalno uopšte i uraditi, i čime se navodite kad pravite pesme?

Teško je danas biti originalan, sve što valja odavno je izmišljeno. Svedoci smo u poslednje vreme da originalnost ne mora da znači i kvalitet, čak naprotiv, silni „core“ i „modern“ metal pravci koji su nastali tobože zarad originalnosti i duha trenutnog vremena su za mene nekvalitetni, bez duha i prepoznatljivog metal stava. Tako da ću uvek biti pre za neoriginalnost i kvalitet nego obratno.

Jesi li više raspoložen za studijski rad, ili za koncerte? Koliko ste imali nastupa do sada, gde ste sve svirali, i koji je, da tako kažem, najveći i najbolji do sada?

Volim podjednako i jedno i drugo, bitno je samo da se radi. Ne možemo se pohvaliti da smo prekaljen live bend, konstantna turbulencija u postavi je uzela danak, čim okupimo postavu uletimo u studio. Sad mogu sa sigurnošću da tvrdim da imamo stabilnu postavu i da ćemo biti daleko aktivniji nego što je to bio slučaj u prošlosti. Od nastupa, definitivno bih izdvojio nedavnu promociju albuma u Dangubi, čoveče, bilo je ludo! Onakvu atmosferu nisam doživeo, ljudi su udarali glavom od binu i skakali sa pojačala, ludilo totalno. Ovim putem da se zahvalim svim manijacima iz pita, najjači ste! Ko želi može da pogleda na YouTubeu snimke sa promocije.

Domaća thrash metal scena ne manjka u broju bendova. U kakvim ste odnosima sa ostalom ekipom, podržavate li ste? Čiji rad poštuješ kad je reč o „konkurenciji“?

Domaća thrash scena može da se pohvali velikim jedinstvom (i bratsvom). <smeh> Uvek gledamo da se posećujemo na svirkama i da sviramo zajedno kad god postoji mogućnost. Mislim da u ovom trenutko od domaćeg metala thrash bendovi imaju najviše da ponude, publika je to prepoznala, svidelo se to nekom ili ne. Svi iz benda gledamo da se što pre dočepamo i preslušamo sve novo što se pojavi na sceni. Od bendova izdvojio bih prvenstveno stare lisce Nadimač, Space Eater, Kuga, Infest… Zatim od mlađih bendova koji su nastali negde kad i mi, sigurno bih izdvojio Deadly Mosh, Toxic Trace, Port Royal.

Došao je trenutak i za pitanja o buducim planovima – jeste li ih skovali? <smeh> Koncerti, pretpostavljam…

Upravo, promocija albuma gde god nas pozovu i gde god ima interesovanja. Leto je rezervisano za novi materijal, nadam se da ćemo u ovo vreme sledeće godine pričati o drugom albumu.

Gde će disk moći da se nabavi kad stigne u naše krajeve, planirate li kakvu zvaničnu distribuciju?

Kakva crna zvanična distribucija, jedino mesto koje je prodavalo CD-ove domaćih bendova u Beogradu je okrenulo leđa celokupnoj sceni. Možda se eventualno nađe u Novom Sadu, u Mungosu, ali o tom potom. Ono što je sigurno, jeste da će moći u svako doba da se pazari direktno od benda, po ceni od 400 din + ptt. Nismo mogli da idemo ispod te cene, distributeri u svetu će prodavati po ceni od 1000 din i jače. Sve pare koje zaradimo od prodaje CD-ova uložićemo u majice i prišivače.

To bi bilo sve što bih imao da te pitam u ovom trenutku. Hvala ti na ovom razgovoru, srećno sa albumom! Zadnje reči su tvoje…

Želeo bih da poručim ljudima da dolaze na svirke kad god su u mogućnosti, zajedno možemo da napravimo takvu atmosferu da se sam đavo ukenja. Ako vam se svidi album, kupite ga i tako na najbolji način podržite naš dalji rad, drugačije ne možemo. Hvala ti, Nebojša, još jednom što podržavaš domaće bendove tolike godine, sve najbolje ti želimo! Pozdrav od Pollutiona!

Komentari