Thrash metalci iz Beograda, Nadimač, objavili su album za kinesku kuću Area Death Productions. Stvari se, reklo bi se, odvijaju kako treba za ove momke, a to nam je potvrdio i pevač Danilo u razgovoru koji sledi.

SMP: Area Death Productions iz Kine potpisuje vaš poslednji album, simpatično nazvan Državni Neprijatelj Broj Kec. Ko je koga kontaktirao, i otkud daleka Kina da je zainteresovana za thrash metalce koji pevaju na srpskom jeziku?

Danilo: Hmm, kada smo tražili izdavača, proveo sam nekoliko noći uz kompjuter. Poslao sam bukvalno stotine e-mailova i poruka preko Myspacea. Ovo će zvučati k’o u nekoj glupoj bajci, ali, poslednji dan mog traženja za labelom, ja sam „addovao“ na Myspaceu Area Death Productions. Sledeći dan su nam poslali privatnu poruku i pitali da li imamo label, mi odgovorili da nemamo, i tako je saradnja počela.

Koliko ste zadovoljni poslom koji mali kosooki metalci obavljaju u pogledu promocije? Ako sam dobro shvatio iz raznoraznih najava sa vaše strane, radili su vam i majice, prišivače…? Šta je od toga dostupno vašim fanovima na domaćim terenima?

Kosooki metalci su ispali neverovatno dobri što se svih elemenata izdavaštva i promocije tiče. Dali su nam JAKO dobar ugovor. Uradili su mnogo više od onog što su obećali, poslali su nam 200 CD-ova, 20 limitiranih pakovanja sa majcom + prišivačem + bedžom i sl., nakon toga umesto 20 prišivača, poslali su nam 150 komada itd. Na dan kada je album izašao, uradili su limitiranu seriju Nadimač majica dugih rukava, itd. Recimo, mi smo se našli u prvom broju kineskog Total Thrash No 1 časopisa, sledećeg meseca će nam izaći intervju u najvećem (prvom registrovanom) kineskom metal magazinu koji mesečno izađe u tiražu od 20.000 primeraka…

Nadimač svira beskompromisni (prebrzi) thrash metal. Tekstovi, pomenusmo, na srpskom jeziku, i pri tome zajebantski. Odakle inspiracija za tekstove, tj. čime čovek treba biti nadahnut da napiše pesme poput „Zmajeva Jajca“, „Dlake na Sapunu“ ili „Hrani Babu da te Ujede“?

Pa, ne bih se baš složio da su tekstovi zajebantski, tj u sarkastičnoj/crnohumornoj/ponekad naizgled nebuloznoj formi prenose poruku, ali, poruka koju nose je uvek ozbiljna i svaki tekst ima najmanje još jednu skrivenu poruku. Zmajeva Jajca je pesma o tome koliko je bitno da imaš muda da uspeš bez obzira na svoju veličinu. Dlake na Sapunu je pesma o ugnjetavanju malog čoveka od strane institucija, njena poruka je kako smo svi isti, isti mravi, isto potlačeni, i odbačeni. U pesmi Hrani babu… radi se o čoveku koji zatvoren živi svoj mali život, i u toku jednog dana mu na vrata dolaze nosioci alternativne duhovnosti, sektaši, i na kraju i bezlične korporacije. On se brani sarkazmom i na kraju poludi i krene na njih satarom. Druga skrivenija poruka ove pesme je posvećena našoj državi, koja dozvoljava uticaj raznoraznih nevladinih organizacija, i korporacija koje ovde sigurno nisu da bi nama bilo bolje… A što više jačaju, sve će se više osiliti i onda smo najebali. Naslov pesme je uzet u tom duhu iz izreke „Hrani kuče da te ujede“. Svaki tekst koji sam napisao je posledica nečega što mi se taj dan, ili tih dana dešavalo u životu. Znači, finalni tekst je malo iskarikirana verzija onoga što mi prolazi kroz glavu u raznim situacijama.

Gde je album sniman i koliko ste uložili u produkciju?

Za snimanje, miksovanje i produkciju dali smo bukvalno deset puta manje nego većina domaćih bendova. Socijalci smo, tako da smo zahvaljujući Igoru iz Archsounda snimili za onoliko koliko smo imali, sledeći put (nadam se ove godine) ćemo snimati opet kod njega makar imali para za Nuclear Blast studio. <smeh>

nadimac03Ko je crtao omot? Veoma dobra naslovna strana, ako mogu da dodam…

Omot sam crtao ja. Za Nadimač sam radio i omot za „Vukodlak metal“, za „Metal je rat“, i za kinesku verziju naših majica. Takođe sam radio i 10 ilustracija u bukletu našeg albuma. Logo benda je radio bubnjar. A dizajn za majicu Nadimača je radio Filip iz Azazela. Trudimo se da sve oko promocije benda, stila i sličnog sami radimo. DIY.

Svedoci smo oživljavanja thrash metal scene širom planete. Šta misliš, koliko će to da traje, i da li ste zadovoljni vašim položajem u celoj priči?

Pa znaš kako, ja na svaku vrstu muzike gledam kao reakciju na određeno soc-političko stanje u svetu. I ovo oživljavanje thrasha ima svoju bazu u nekim od sličnih dešavanja. Svedoci smo da se u zadnjih 20 godina konstantno ratuje, ljudi ostaju bez posla itd., to su idealni uslovi za nastajanje i povezivane raznih sub-kulturnih grupa. Uz to, imamo i metal scenu nikad pretrpaniju bendovima koji se trude ne samo da budu moderni, već i da oponašaju trenutno vodeće pravce modernog metala, što je ogavno budući da su 90% tih modernih metal bendova – đubre, muzika bez duše i duha. Mi ne pokušavamo da vratimo thrash na kom smo odrasli i koji mnogo slušamo – thrash iz 80-ih, jer bi to bilo kloniranje i plagijat. Mi na toj old school bazi ubacujemo svoje sveže ideje, i ponegde mešamo sa uticajima iz, recimo, punka, ili oldschool hard corea i sl. Zbog ovoga, izdavač je napisao da smo thrash/crossover bend, što nam u principu i odgovara.

Tu se valja dotaći i srpske metal scene, njenog thrash metal dela. Ogroman broj (za naše prilike) bendova trenutno egzistira na istoj, pa mi reci, imaš li koje favorite? Pretpostavljam da ste svi drugari, i da nema svađe i zavisti, specifične za srpski narod?

Oooo, pa Srbi smo, bre, normalno da se svako raduje kad onom drugom nešto kiksne. To se podrazumeva, bendovi se ogovaraju, ljudi se pljuju iza leđa, još samo nisu počeli da bacaju kletve jedni na druge. To je ono, „da komšiji crkne krava“, jer kod nas svi misle da, ako komšiji crkne krava, da će njegovoj da nikne još jedno vime, a zaboravlja da svoju kravu ni nema, pa onda obojica crknu od gladi. „Šalu“ na stranu, u Srbiji danas egzistira stvarno veliki broj bendova, super je to što više nema toliko tribute/cover bendova koji su ubili scenu pre nekoliko godina. Najzapaženija ekspanzija bendova je u thrash i death metalu. Evo, nabrojaću nekoliko meni omiljenih bendova i bendova sa kojima sarađujemo: Azazel, Awaiting Fear, Acroholia, Kramp, Toxic Trace, Deadly Mosh, Pollution, Rafal, Degenek, Bombarder, Bogamber, Kuga, Med Goja, Sacramental blood, Stokilaši itd. Da ne bi ispalo da su odnosi među bendovima baš katastrofa, rekao bih da tu ima i saradnje i uzajamne podrške. Gledamo da podržimo što više mladih bendova, i često se družimo i sviramo/pijemo/pričamo sa članovima dosta domaćih bendova.

Koliko ste koncertno aktivni, i gde ste sve svirali? Ima li kakvih ponuda iz inostranstva? Vize više ne trebaju, pa ono, bar do Segedina da se skokne? <smeh>

Nadimač je svirao gomilu underground koncerata po celoj Srbiji, od Beograda, Novog sada, Obrenovca, Sombora, Rume, Golupca (Radoševca), Lazarevca itd., do Banja Luke. Najveći koncertni „uspeh“ u 2009. nam je bila svirka na EXIT 09 festivalu, i kada smo bili predgrupa bendu Municipal Waste, to je bio jako dobar koncert. Sticajem okolnosti, koncerti u Tuzli, Sarajevu, Atini, itd. su otkazivani (tj. mi nismo mogli da odemo), što zbog milicije, što zbog toga što firma gde neko od članova bend rmba, odbije da izađe u suret. To za vize… Pa da, evo u 2009. godini, zvali su nas četiri puta u Atinu, da bi svirali sa Assassin, Onslaught, i dva koncerta sa Sodomom. E sad, neko bi rekao „paa bree, što niste izvadili pasoše/vize itd?”. Mi smo socijalci, pasoše nemamo svi, a uz taj trošak tu je i trošak (tada) za vize koji premašuje 100 eura koje nemamo za bacanje. Ove godine nam je već stiglo nekoliko ponuda za koncerte sa strane i poziv od jednog menadžera iz Poljske, koji bi hteo da sviramo koncerte od Slovenije, preko Nemačke, Češke, Poljske… do Ukrajine i Belorusije. Videćemo da li ćemo imati para za nove lične karte i nove pasoše, uz to, ako firme daju zeleno svetlo i sl., možda i odemo na tu turneju. Do tada, gledaćemo da opeglamo nekoliko koncerata u Srbiji u mestima gde nismo bili, i po Makedoniji, Bosni, Sloveniji, Rumuniji i Bugarskoj. Ova godina je počela burno što se tiče koncerata – već sad u februaru sviramo tri koncerta, Imaćemo promociju i snimanje DVD-a, i bićemo podrška na kocertu Bombardera u Novom Sadu.

Dačo, ti si pevao i u death metal sastavu Daggerspawn, međutim, danas je drugi čovek za mikrofonom tamo. Šta se desilo, zašto je došlo do prekida saradnje između tebe i ostatka benda?

Avaj, sa DaggerSpawn je sve išlo super, dok je išlo. Dobro smo se zezali, dobro smo svirali i bilo nam je super. Sa druge strane, kada je još uvek jedini pravi bubnjar DS (Vlada Mladenović) otišao iz benda, ostavio je prazninu koju dosad niko nije adekvatno popunio. Evo, ovo je treća godina kako DS ne može da nađe bubnjara. Nedugo nakon odlaska bubnjara, izašao nam je album i umesto da ga uživo promovišemo i sl., mi smo bili prinuđeni da pasivno tavorimo i da tražimo Vladinu zamenu. Pretpostavljam da je to razočarenje bilo razlog jednog zasićenja, tako da je posle pet godina došlo do toga da ja više nisam pevač DaggerSpawna. Daleko od toga da smo se posvađali, jednostavno, možda je ovako bolje ispalo za sve.

Kakvi su budući planovi Nadimača? Gde ljudi mogu da vas vide, kupe disk, i eventualno popiju koje pivo sa vama?

Ove godine izaći će još četiri split CD-a na kojima je Nadimač, dve split kasete, nadam se da ćemo snimiti valjano DVD, i trebalo bi da snimimo novi album ove godine. Već smo uradili dve nove pesme za album, i, mogu da kažem da smo oduševljeni, jer su one više nego odlično ispale, zvuk je nešto čvršći i agresivniji, a pesme su dosta konkretnije nego pre. Nadimač će se ove godine naći i na izdanju „Tribjut tu Bombarder“, gde će obraditi jednu pesmu ovih velikana naše scene. Ta kompilacija će u Evropi izaći pod etiketom Grom Recordsa, a koliko sam čuo, na svim kontinentima će izaći i vinil verzija tog izdanja za nekoliko izdavača. Možete nas videti na metal koncertima, metal večerima, i, kad otopli, u prakovima Ili pored Save i Dunava, uz Dubinac. CD-ove i gledanje nas se uglavnom obavlja na koncertima gde sviramo, tako da ako nas neko dovede u vaš grad – tu ćete nas i gledati, ako ne – dođite u najbliže mesto gde Nadimač svira. Za one koji su dalje, možete nas kontaktirati preko Myspacea oko diskova, svirki i svega što vas interesuje.

Hvala ti na ovom razgovoru, ostavi nas sa nekoliko najboljih izdanja 2009. po tvom mišljenju.

Asphyx – Death…The Brutal Way
Avenger – Feast of Anger/Joy of Despair
Municipal Waste – Massive Aggressor
Agoraphobic Nosebleed – Agorapocalypse
Slayer – World Painted Blood
F.K.U. – Where Moshers Dwell

Komentari