Kikindski progressive metalci Anima završili su rad na debi albumu Spasenje. Ostao je još onaj nezgodan detalj, koji se zove – pronalazak izdavačke kuće. Mi im želimo sve najbolje u tom nezahvalnom delu posla! Ekipa je bila ljubazna, pa nam dostavila album u njegovoj pre-release varijanti koji vam ekskluzivno predstavljamo na Portalu, a kako je proteklo snimanje, šta planiraju u budućnosti, i ukratko o samom albumu iz prve ruke, pročitajte u nastavku teksta…

  • Pitanja: Nebojša Lakić
  • Odgovori: Vanja Grastić, Imre Nemet, Janko Petrović, Marko Anđelić, Vladislav Žijan
  • Web: Animabend.com
  • Copyright: SMP, 2009.

SMP: Momci, pre svega čestitke na uspešnom završetku debi albuma, i na kvalitetu koji je na njemu prezentovan! Koliko ste vi zadovoljni, sada kad je posao završen i prošlo je vremena da objektivnije sagledate urađeno?

Vanja: Smatram da u ime celog benda mogu da odgovorim da smo u potpunosti zadovoljni ishodom snimanja, i da su sva naša očekivanja za sada ispunjena. Što više slušamo album, sve ga više volimo, i uviđamo kako je to najbolji album na svetu. (smeh)

OK, Anima je, kao što je poznato, nastala nakon što je sastav Armadillo prestao sa radom. Kakve sličnosti ima Armadillo sa Animom, i odakle toliki zaokret u muzičkom izražaju?

Imre: Jedina sličnost koja i danas opstaje smo Vanja i ja. Inače, ne bi trebalo to tako gledati, jer je teško povući strogu crtu tu gde Armadillo prestaje i Anima počinje. No, sve ima svoj evolutivni tok.

Imali ste solidan broj koncerata, sudeći po listi na zvaničnom sajtu. Koliko je trenutna postava stabilna? Hoću reći, na sajtu je momčina potpisan kao klavijaturista, dok spot krasi pripadnica lepšeg pola? Ko je ona, a gde je momčina? (smeh)

Vanja: Taj spot, o kojem pričaš, je sastavni deo emisije “Varošarije”, RTV Vojvodina, i ne treba ga smatrati oficijalnim, jer je rađen za demo snimak koji je bio aktuelan još pre početka snimanja zvaničnog albuma. Pripadnica lepšeg pola je Marta Petrović, koja je bila tu tokom snimanja, i dobrog dela promocije novog materijala koji je prethodio snimanju, ali, sticajem okolnosti, ona sad studira solo pevanje na muzičkoj akademiji u Gracu, tako da je momčina sada zauzeo njeno mesto, i postao stalni član postave. Momčina se zove Vladislav Žijan, a od njegovog dolaska u bend, postava je kompletirana, i stabilna.

Šalu na stranu… Vi ste pre ovoga snimili i demo CD, ispitali teren, i sad je tu zvanični full-length, još uvek neobjavljen. Šta se dešava po tom pitanju, da li je disk stigao do nekih izdavača i ima li povratnih reakcija?

Vanja: S’ obzirom da je sve još uvek friško i sveže, smatram da je malo rano da ikakve konkretne informacije iznosimo u javnost, ali ću samo reći da se radi na tome, i da su u toku pregovori sa više izdavačkih kuća.

Kako biste vi opisali Anima muziku? OK, jeste progresivno, i poprilično originalno delo u pitanju, pa nam recite, kome je namenjen album Spasenje, kojoj vrsti publike?

Vanja: E, vidiš, poenta je u tome što ne želimo da vršimo klasifikaciju i da kažemo da je album namenjen i jednoj žanrovski određenoj grupaciji slušalaca, stoga, ko god se pronađe u priči koju album nosi (a nosi, jer je u pitanju konceptualni album), neka uživa u tome. Album je takav, da ga je čak i teško žanrovski definisati, ali, po nekom mom mišljenju, dosta mekši, melodičniji i komercijalniji od prethodnog materijala, stoga je potencijalna ciljna grupa slušalaca prilično široka.

U vašem zvuku osetio sam blagu sličnost sa atmosferom koju vaši sugrađani Amentes imaju na prvom (i za sada jedinom) albumu. Možda je do sličnog zvuka klavijatura, a možda sam ja to umislio?

Janko: Sticajem okolnosti, album je snimljen na klavijaturi gospodina Kolarskog (klavijaturista Amentesa – prim.aut.), tako da to što te podseća je upravo zvuk njegove Yamahe S90… No, muzika je uznapredovala od 60ih, pa su klavijature krajnje neophodne da bi se upotpunio zvuk.

Vanja: A, možda je i do toga što se ti još uvek sećaš demo snimka (gde je gospodin Kolarski i odsvirao klavijaturu)… 🙂 (hmmm, vrlo verovatno 🙂 – prim.aut.).

Da se vratimo malo na studio, koliko vam je teško bilo snimiti ovaj album? Koliko je trajalo samo snimanje?

Imre: Samo snimanje je trajalo mesec dana (efektivnog rada), od čega je dve nedelje otprilike otišlo samo na snimanje bubnja… 🙂

Vanja: A ostalih 10 meseci je otišlo na miksanje i mastering (hmm…). I ovom prilikom, želeo bih da pozdravim našeg producenta, Mijić Nikolu… 🙂

Janko: Bitno je samo da je krajnji ishod u potpunosti opravdao čekanje istog.

Ja koliko mogu da vidim, u toj Senti se samo pije i pije, prosto ne znam kako se bendovi sastave da odsviraju i ton u studiju, a kamoli album da snime. Neki komentar? 🙂

Vanja: Kad se radi, radi se. Kad se pije, pije se. Ja ne pijem, stoga sam najvredniji. 🙂

Imre: Ni ja ne pijem… 🙂
(Ficko šapom otvara vrata i ulazi u prostoriju)

Ficko: Av.

Imre: Ficko, izlazi napolje, j*bo ga…

Kako je (posebno) u poslednje vreme običaj da bendovi imaju gostujuće muzičare na albumima, recite nam kakva je situacija kod vas?

Imre: Da, imali smo goste na albumu, a lista je sledeća:

Marko Pećanac (glavni vokal u pesmi “Zima kada cvetaju ruže”)
Damjan Deurić (hammond i synth solo u pesmi “Par reči o nama”)
Nikola Mijić (prateći vokali u pesmama “Vrisni moje ime”, “Spasenje II” i “Par reči o nama”)
Marjan Mijić (growl vokal u pesmi “Sujeta”)
Srđan Stojanović (violina u pesmi “Zima kada cvetaju ruže”)
Branislav Ugrinov (narator u pesmama “Zima kada cvetaju ruže” i “Naličje istine”).

Par reči o Kikindi. Malo mesto, a toliko kvalitetnih bendova… kako objašnjavate tu činjenicu? Kakva je situacija sa publikom, ima li svirki, klubova za izaći vikendom?

Janko: Kikinda je jako čudan region, nalazi se na tromeđi Rumunije, Mađarske i Srbije, i istorijski posmatrano, kraj je neprekidno izložen različitim kulturološkim uticajima. I, u tom fenomenalnom miksu, dolazi upravo do tog fenomena.

Vanja: A, i Anima je multinacionalan bend. Imamo Mađare, Nemce, Bosance, Crnogorce, Lalose, Srbijance, Miloševčane, i to sve samo u pet članova benda.

Imre: Što se mesta za svirke i koncerte tiče, situacija je bila očajna do pre par godina, ali, srećom, sad već postoji par lokala koji su svoja vrata otvorili bendovima. Pa, i nije tako loše.

OK, šta planirate sa bendom u bližoj budućnosti? Koncertna promocija albuma? Imate li predstavu kad bi se disk mogao pojaviti u prodaji, ili neku pripremljenu strategiju u slučaju da se izdavač ne pojavi u nekom doglednom roku, što je kod nas nažalost, realnost?

Vanja: Što se planova za budućnost tiče, prvo na listi je da se album realizuje do kraja (pri tom mislim na zvanično izdavanje istog), a nakon toga ćemo započeti koncertnu promociju. Kao što ranije već pomenuh, u toku su pregovori sa izdavačima, pa sad… Ako se to izjalovi, imamo back-up varijante. A ako se i back-up varijante izjalove, naći ćemo i njima iste.

Momci, hvala na ovom razgovoru, za kraj, pitanje svakom posebno, imate li omiljenu pesmu sa albuma i kraći komentar zašto baš ta?

Imre: Zima kada cvetaju ruže. Jer daje nadu.

Janko: Takođe. To je pesma uz koju sam zavoleo Animu. A, i prva solaža koju sam skinuo, ever. (smeh)

Vanja: Spasenje II. Zato što je razmrsila klupko.

Vlada: Spasenje II. Prosto složena kompozicija sa prejakim vrhuncem i dubokom porukom.

Marko: Spasenje – jer sadrži sve elemente koji karakterišu Animu.