Ekskluzivno, Srpski Metal Portal popričao je sa beogradskim metalcima Hetera, uoči predstojećih support nastupa bendovima Slipknot i Killswitch Engage, koji će se održati u Zagrebu i Beogradu. Aleksandar, pevač, izdvojio je nešto vremena za odgovore na naredna pitanja.

SMP: Kao bend, počeli ste pre devet godina, pod imenom Spirit of Destruction. Bavili ste se nešto drugačijim žanrovima, sa nešto drugačijom postavom, promenili ime, objavili dva albuma… Kako si zadovoljan razvojem događaja, i situacijom u kojoj je Hetera u 2009. godini?

Aleksandar: Da, ovaj bend se svakako ne može pohvaliti konstantnošću. (smeh) No, to je valjda i dobro. Počeci Hetere su ujedno bili i počeci bavljenja muzikom za većinu, ako ne i sve njene tadašnje članove, te su ime benda (SoD), kao i muzika koja se svirala, odslikavali upravo onu tinejdžersku, nadobudnu energiju koju svaki metalac oseti u tim zlatnim godinama života, kada prvi put dohvati gitaru, majk, ili palicu i onako muški se iživi. Nakon par godina traženja sebe, rada na autorskom materijalu i sticanja sviračkog iskustva, bend je došao do jedne zrelosti koja je zahtevala promene. Promenivši ime i postavši sušt autorski bend, Hetera je započela novo poglavlje svoje autobiografije, ubrzo krunisano sa dva veoma fino primljena albuma, koji su i između sebe pokazali značajan rast i nova sazrevanja. Sasvim je onda prirodno, čini mi se, da muzika koju Hetera svira sada, četiri godine nakon svog poslednjeg izdanja, bude nešto potpuno novo – svež nivo, pristup i shvatanje onoga što jedan bend treba biti. Ove godine, Hetera je zauzetija nego ikada. Iako već dugo oskudevamo sa svirkama, to je propraćeno veoma opravdanim razlozima. Nakon veoma finih reakcija na naš nedavno snimljen promo i pesme GoroNea, Ikiritama i Davidians, konačno smo spremili materijal za full album. MySpace profil benda je nakon dužeg vremena oživeo, konstantno upoznajemo nove ‘kolege’, nove ‘fanove’, nove ljude zainteresovane za razne vidove saradnje. Plod toga je i naše pojavljivanje u američkom časopisu MetalEdge. Nakon toga, upustili smo se u snimanje albuma, zadatak koji i dalje traje, a bio bi i priveden kraju da nije događaja koji je na neki način i inicijalna kapisla ovog intervjua, ako se ne varam. (smeh)

Uporedo sa radom u bendu Hetera, nekolicina vas se aktivno uključila i u promoterski rad, iz čega je nastala Terra Nostra Promotions. Koliko vam je to pomoglo u promociji Hetere, i da li stižete da se adekvatno posvetite i jednom i drugom projektu?

Da, 2/3 benda je bilo delom Terra Nostre tokom skoro dve godine. Velika je to škola bila, na mnoge načine. Lekcije iz tog prekompleksnog posla su svakako ogroman plus za nas i nešto što se trudimo da maksimalno primenjujemo pri svakom koraku. Trenutno, Hetera je praktično celom bendu apsolutni prioritet, tako da su svi projekti sa strane ostavljeni upravo tamo. Tako će, verujem, i biti, barem do završetka i konačnog izlaska treceg albuma. Što se tiče konkretno Terra Nostre, 3/4 od pomenutih 2/3 benda koji su bili u istoj to više, na ovaj, ili onaj način, nisu. Takođe, Terra Nostra je nakon svog burnog nastanka i još burnijih infantilnih godina, sada prešla u stadijum ustaljene i blago pasivne firme, koja već rutinski radi svoje, činiviši se sasvim lakom za održavanje, rekao bih.

Melodični, moderni metal, metalcore, elektronika… Kako bi opisao ono čime se Hetera danas bavi, i kojoj publici je to namenjeno?

Uff, teško pitanje… ali, za one koji se time zamaraju. Svrstao bih Heteru u modern metal, svakako priznao dosta metalcore orijentisanosti. Elektronike ima, melodike isto, ima nu-a, ima mosh-a, ima Geteborga, š’a ja znam… Ko hoće nek’ se cima… Hetal! (smeh) A namenjeni smo svakom voljnom uhu, pa čak ne nužno isključivo metal publici. Smatram da unutar našeg zvuka ima stvari koje bi svaki otvoreni um umeo da ceni.

Tri su pesme na vašem myspaceu, koje ste snimili u Chainrom studiju u Senti. Produkcija je za pohvalu, a i pesme su visokog kvaliteta. Da li su one pokazatelj kako će zvučati naredni album, i za kada je isti planiran?

Te tri pesme, uz Issues snimljen u studiju Paradox, predstavljaju osnovicu novog Heterinog prilaza muzici. Dinamika, energija, pitkost i nekako izopačena vedrina – to bi bili prećutni lajt-motivi kojima smo se vodili pri sklapanju ovog materijala. Album će svakako zadržati pomenutu filozofiju, ali nikako sa tim promosom niste čuli sve što Hetera ima da kaže. Chainroom studio ponovo, ista meta, isto odstojanje, možda malo ‘dobudženiji’ zvuk. (smeh) I hvala na pohvalama, od tebe smo ih i drugim kanalima dobili, a da nam znači, to je suvišno reci. U stvari, nije: Znači nam, bate. (smeh)

hetera02Imali ste određenu pauzu što se live nastupa tiče, ali par poslednjih najava je zaista za pohvalu – nastupićete na Exitu, kao i na Slipknot koncertima u Beogradu i Zagrebu. Kako je došlo do toga da se bas vi nađete kao prateći bend poznatim USA metalcima, i šta očekujete od tih nastupa?

Tako je, Live nastupa je bilo izrazito malo, još od zatišja nakon izlaska drugog albuma i potonjeg turiranja svuda po zemlji. Od nove postave i 2007. godine, mislim da se jedva može nabrojati 10 svirki. Nije tu bilo posebne taktike. Svakako se mnogo vremena potrošilo u radu na materijalu, svakako nam je rad u Terra Nostra-i oduzeo još više, a tu je i sve osetnija kriza metal scene i interesovanja za istu, pogotovo u rodnom nam gradu. Ipak, odradili smo neke super stvari, poput dve nikad draže posete Banja Luci, još dva nastupa na EXIT-u, dva SKC-a sa prejakim domaćim bendovima, kao i dva PREDOBRA KG-a (ogroman poz za tamošnje budaletine). Sve u parovima, tako je najbolje. (smeh) E sad, Slipknot… Uh, bre… Prvo, kako je do toga došlo. Sticajem okolnosti, a kao direktan rezultat već pomenute priče o radu u Terra Nostri, imali smo kome da se obratimo za prosleđivanje našeg diska na uvid telu angažovanom za odabir supportova. Jednom kada smo dobili potvrdu (o našim r-jama me je blam da uopšte pricam (smeh)), lično sam verovao da smo se ugurali na ‘kvarnjaka’, sa čime zaista ne bih imao preteran problem, pošto je naš prvi (onaj moralni) kriterijum ispunjen, a to je da smo zaista, uzevši našu celokupnu scenu u obzir, smatrali sebe dovoljno sličnim, dobrim i reprezentativnim za tu priču. Nikada ne bih izgovorio da smo ubedljivo najbolji izbor, jer nisam kvalifikovan da donesem takav sud, ali bih se, bez imalo ego tripa, usudio reći da smo recimo u prvih pet koje bih svrstao kao najprimerenije. Međutim, tu dolazi i do jednog, barem za mene i moj mozak, finog obrta. Ispostavlja se da je pored nas, menadžmentu Slipknota (ili kome već) dato na uvid ukupno nekih 20ak imena, od kojih su oni odabrali jorz trulije. 😀 Činjenica da smo odabrani unutar barem neke grupe kandidata u velikoj meri utišava naše neke nemire, jer koliko god nam je drago zbog situacije u kojoj smo, veoma smo svesni mnogih drugih sastava (većinom ljudi koje poznajemo i neizmerno gotivimo), koji bi takođe mnogo toga dali i žrtvovali za bivanje u našim trenutnim cipelama. Svima njima želimo da im se desi barem isto, čim pre, a svakako se nadamo da našim nastupom nećemo osramotiti istu tu scenu i da ćemo čak ohrabriti naredne goste ovakvog kalibra da ovde potraže još neotkrivene talente koji bi ih dostojno ispratili na ovim prostorima. Što se tice očekivanja – provod, iskustvo, dobar glas, a kasnije kao rezultat toga – pare, slavu, ranu penziju i mnoooogo međupolnog opštenja u međuvremenu (ali ne i zaključno sa penzijom).

Kakav repertoar izvodite na koncertima? Da li su tu pesme i sa prvog albuma, ili ste sa promenom žanra, prestali da ih svirate?

Trenutni repertoar se sastoji isključivo od novog materijala, dakle od pomenutog promoa, pa na ovamo. Stare pesme smo i u novoj postavi jedno vreme izvodili, svakako su nam drage (čak i novim članovima), ali su žanrovski zaista nebo i zemlja sa aktuelnim, tako da smo se morali oprostiti od njih, barem u vidu stalnog seta. U odgovarajućim uslovima, siguran sam da bi se moglo odraditi nešto za eventualne nostalgične duše…

Kako vidiš današnju situaciju sa metal muzikom kod nas? Da li su vremena kada su domaći bendovi bili zanimljivi našoj publici zauvek prošla? Kako objasniti ono što se dešava sa posetom na exYU WOA Metal Battle takmičenjima npr.?

Joj, još jedno preteško pitanje. Mislim da je, kako meni, tako i većini ljudi, u stvari kristalno jasno šta se dešava, ali to ne znači da smo i korak bliže rešenju. Jako je teško obuhvatiti sve jednom glavom, a kamoli odgovorom na jedno pitanje, ali evo kratkog i isključivo ličnog pogleda na sve to. Srbija ima metal bendove kakve nikada nije imala. Ima muzičare za vuču vilice po podu. Svi oni imaju ogromnog entuzijazma, svi bi sve dali da mogu da se bave samo time. Problemi:
– zaista nas je puno. Ko nam kriv kad smo talentovana nacija. Mislim da trenutno broj poštovalaca metala koji nisu muzičari sve manje, ako i uopšte, prednjači u odnosu na izvođače, a ta proporcija je, složićeš se, od ogromne važnosti.
– država u kojoj živimo još uvek na malo načina ohrabruje ovakve aktivnosti. to je duga i zasebna priča.
– mentalitet. Nažalost, nekako se cela metal scena (i ne samo ona, ali da ne širimo ciljnu grupu), pretvorila u gomilu preiskusnih, prenaslušanih, preobrazovanih oličenja mudrosti i ovapločenja detekcije onoga što je dobro. Radi se o karakteristici koja se, koliko god kontradiktorno zvučalo, javlja već od circa 15-e godine starosti i dalje samo još više kulminira. Sad, ne mogu ti opisati koliko mene impresionira neko dete koje u glavi sadrži čitavu bazu podataka o svemu ikada izašlom na kugli zemaljskoj, ali to nosi svoju cenu. Starije generacije su pomalo ogorčene i hejterski nastrojene, mlađe prerano zasićene i nezainteresovane, a neretko se karakteristike jedne grupe mešaju sa drugom. Iz toga nastaje neplodno zmeljište sa prvoklasnim semenom u sebi. Čista šteta…
– modernizacija. Ne idemo u korak s vremenom. Držimo metal scenu u undergroundu, a želimo response mainstream dimenzija. Napravi kvalitetan proizvod; proprati ga imidžom; proprati to dobrom reklamom; održavaj to neko vreme; promisli svaki potez – sve je u tajmingu. Narod će prepoznati klasu, prepoznaće stil, a tada svaka tvrda glava smekša i smisli način da pogazi sopstvene reči i ubeđenja. Ljudi su takvi. Moraš da ih nateraš da te svojevoljno primete i priznaju. Ova poslednja nema smisla, ali je tačna! (smeh) E da, najbitnije: sredi prioritete i znaj tačno koji su ti ciljevi! U svako doba! Tek onda ćeš znati koja je poenta toga što radiš.

Znajući da je vreme domaćih izdavačkih kuća takođe na zalasku, kakve planove sa Heterom imate? Postoji li interesovanje inostranih izdavača za ono što radite?

Bez imalo uvijanja, Hetera cilja na inostranstvo, tačka. Tu govorim o Heteri koja želi da živi od ove muzike, da pokuša da uživa u istoj za to vreme i da provede život barem kao senku onoga o čemu svakodnevno sanja. Domaća publika nam je draža od svega, ali domaća scena za sada ne pruža nikakvu nadu, barem ne našim generacijama. Otud imamo nelogičnost da i zarad domaćih fanova (koji valjda ne žele da bend propadne) moramo premestiti prioritete SA domaće scene na stranu. Vremena za čekanje nema. Album ćemo izdati za domaće tržište svakako. Trudićemo se da ne dozvolimo nekom stranom labelu da ovde distribuira CD-ove koji se usled nebulozne cene nikada neće nadisati prašine unutrašnjosti nekog izhabanog plejera. No, kada se sve svede, inostranstvo, da. Interesovanje postoji. Do sada smo dobili, čini mi se, tri ponude, od kojih su dve veoma privlačne, a od tih je jedna više nego konkretna. Rano je još, ali takvi događaji nam ulivaju poverenje u ovo što radimo.

Da li je učešće na Metal Edge CD sampleru donelo kakve pozitivne reakcije iz sveta?

Jeste. MetalEdge je najdugotrajniji pisani pratilac tvrdog zvuka u SAD. Tiraž je brojao preko 100.000 primeraka, naša pesma, GoroNea, pojavila se na pomenutom sempleru u svakom broju, a reakcije koje smo dobili od svega toga su bile izuzetno brojne, pozitivne i nama veoma značajne. To nam je reklo da i zapadu prija zvuk koji Hetera plasira. To nam je dalo novu motivaciju i konkretno priznanje za naš trud. Veoma smo zadovoljni zbog tog poteza.

Iskreno, smatraš li da je moguće postići nešto više sa „made in Serbia“ bendom? Imajući u vidu sve otežavajuće okolnosti (vize, nedostatak finansijskih sredstava i sl.), koje oružje imamo za bitku sa sličnim bendovima iz daleko razvijenijih zemalja, i da li je tu bitku uopšte moguće dobiti?

Smatram da je moguće – teško, ali moguće. Da budem jasan – jedna stvar po kojoj mislim da se razlikujemo od većine je prosta činjenica da smo mi prelomili. Dakle, više ne ispipavamo teren, više nema surove realnosti koja razbija iluzije. Sada smo prešli u fazu fanatičnosti, predanosti, neumornosti i maksimalne upornosti. U ovo ćemo uložiti barem jedan fantastično jak pokušaj. Siguran sam da je moguće, jer u protivnom ne bih ovo radio, ali to ne predstavlja nikakvu garanciju. Najmanje što mi možemo je da uradimo sve što je do nas i da se nadamo da će se naši potezi i naše taktike ispostaviti dobitnim. Vize će uskoro da ukinu (nadajmo se), politika zapada lagano skida ruku sa naše šije, internet je jači nego ikada… Vrata brane se otvaraju, a mi smo odavno već naslonjeni na ista i osećamo promaju kroz procep. Kada krene navala, bićemo spremni. Razlika koju sam pomenuo: neko će ceo život negodovati zbog otežavajućih okolnosti, a da mu daš sve na tanjiru, postoje dobre šanse da ne bi imao nerava da izgura priču do kraja. Mnogi i nisu u situaciji, možda i mi nismo, ali ako ne veruješ 100% u suprotno, koje realne šanse imaš? Pomenuo si i strane zemlje. Ogromna stvar koja njih deli od nas, pored onoga što si i sam nabacio, a čega smo svi svesni, je profesionalnost. Manjak nedotupavne tvrdoglavosti i fiktivnih principa. Oni uvek veruju 100% u ono što rade. Naravno, to je ogromnim delom rezultat toga što su njima ti ciljevi znatno ostvariviji, ali oni su k’o psi na tragu. Ako vide šansu, tu nema razmišljanja. Selim se, ulažem, ostavljam ribu, prodajem kola, nije bitno – ako stvarno to želim, STVARNO ću da uradim sve što treba. Nisu oni baš toliko glupi i nismo mi baš toliko pametniji…

Iz toga proizilazi pitanje – gde vidiš Heteru za pet godina?

Jedini način na koji Hetera može postojati za pet godina je pod inostranim ugovorom. Ne mora to biti neko od velike četvorke, niti raspon Road Runner-Nuclear Blast, ali svakako label pod kojim se može neometano posvetiti bavljenju muzikom kao zvaničnim pozivom – poslom koji donosi hranu na sto (tour busa :)) i priču u biografiju. Ovo nije prepotentnost, već prosta činjenica da nakon tog perioda ništa manje neće biti dovoljno. Tačka. Metal je način života, ali ne i zamena za isti. Idemo dalje – šta je drugo na meniju?

Ostalo je još da vam ispred Srpskog Metal Portala poželim sve najbolje u budućnosti, sa albumom i najavljenim koncertima. Moguće je da smo nešto i preskočili, ogromna je vrućina u trenutku pripremanja ovih pitanja, pa ti ostavljamo završne reči. 🙂

Zahvaljujemo svim srcem. Uvek se nešto preskoči, ali biće još intervjua, nama mišljenja, fala bogu, ne fali… Završna reč… Uf, ne znam…

Komentari