Sastav Moondive danas je aktuelan zbog skoro objavljenog albuma za Rock Express Records, albuma prvenca zvanog Dive With Me. Čekalo se na to izdanje, pa na kraju i dočekalo.

O svemu tome (iskoristili smo priliku u pauzi između januarskih praznika) progovorili smo malo sa jednim od glavnih ljudi u bendu, gitaristom Markom.

SMP: Proskočimo uvodnu priču, jer o bendu se uglavnom sve zna. Prvo, srećna ti nova godina i sve najbolje!

Marko: Haha, hvala takođe.

Vi ste od vremena kad ste počeli, prilično brzo izleteli u prvi plan, česti koncerti, saradnja sa 202-kom, ali u nekom proteklom periodu (skoro negde do pred ovaj album) bend kao da je upao u stanje hibernacije, mnogi su se pitali da li uopšte još postojite.

Više od pola godine je to trajalo, zbog klavijaturiste Vlade koji je otišao da živi u Austriju, Beč…

Šta ste vi u tom periodu radili?

Snimali album. Išlo je sve tako sporo, zato što smo radili malo tamo, malo ovamo, i morali smo da čekamo njegove dolaske da bi mogli da radimo, i tako je to i bilo u par navrata. Prvo je snimljen bubanj, a onda smo čekali 8 meseci da snimimo ostatak, snimljen je bubanj, bas i gitara, pa smo onda čekali da snimimo pevanje i solaže.

Menjali ste i članove, bili su tu Maja, Boban…

Prvi bubnjar je bio Boban, ali… mi smo malo više napredovali, nego on, i izbacili smo prateće vokale, zato što to Smiljka radi, da nas ne bi bilo šestoro na bini…

Da li je ovo sad finalna postava?

Finalna postava, samo se klavijaturista menja za live nastupe. Još uvek nemamo nekoga ko je stalni član…

Kako uopšte traje ta saradnja, pošto Vlada poprilično retko dolazi? Kako radite probe, kako pesme?

Kad god bude tu, on će svirati sa nama… A što se novih pesama tiče, biće isto kao i dosad, radićemo malo mi ovde, malo on tamo.

Dobro. Dakle ono što je danas aktuelno, sigurno je objavljivanje vašeg prvog albuma, za Rock Express Records. Jeste li vi zadovoljni kako stvari teku?

Vrlo je rano još govoriti bilo šta, ali za sad smo zadovoljni, većina stvari je ispala bolje nego što smo mi očekivali. OK je ugovor, a moramo da pohvalimo i Branka (Rogošić, Rock Express – prim.aut.), koji je uradio i više nego što smo očekivali.

Materijal sa albuma je poznat sa vaših mnogobrojnih nastupa. Možda je najbolje da kažemo ponešto o produkciji, malo studio Kazablanka, malo vi kod kuće… Koliko je sve to trajalo, gde, ko je producent?

Trajalo je jako dugo. Odnosno, sam momenat snimanja nije trajao dugo, ali… po 15 dana u momentima kad se vidimo sa Vladom. Bubanj je sniman dva dana u Kazablanci, i zahvaljujemo im se što su nam izašli u susret da snimimo to, a ostalo je snimano kod nas kući, nabavili smo dobru opremu i napravili smo kućni studio. Vlada je producent celog albuma.

Nightwish na prvom mestu

Na albumu ste ponudili melodičniji power metal, na tragu recimo Rhapsody, Sonata Arctica… Da li mislite da posedujete kvalitet da ovde pokupite fanove koji vole takvu vrstu muzike?

Pa, idemo na fanove koji vole melodičnu muziku, fanove koji vole Nightwish i virtuozno sviranje. Podrška do sad je OK, videćemo kako će biti sada nakon izdavanja albuma.

U koje pesme sa albuma ulažete nade za neke potencijalne hitove, kako radijske, tako i koncertne? Da li u čvršće pesme ili u balade?

U ove čvršće, Dive With Me, End the Night, The Bad in Me, Chanceless… Ali ćemo medijski videti da prezentujemo balade, pošto imamo neke jako komercijalne, koje mogu da se svide i ljudima koji ne slušaju metal.

Kad si se već dotakao medija, da li ste više za fanzine, ili planirate da to više reklamirate na većim medijima?

Voleli bismo i jedno i drugo. Svaki medij je dobar na svoj način.

Imate li neku strategiju za reklamnu kampanju, pošto će, i iz iskustva znam, većina stvari sigurno spasti na sam bend?

Pravimo sad planove da krenemo sa tim, i ovde i u inostranstvu. Imamo tu sreću/nesreću što Vlada živi u Beču, i on nam je dobar za promociju tamo.

Da, ne bi li vas odvukao da svirate tamo 🙂

Pa, eventualno i to (smeh).

Da li ste zadovoljni vašom live izvedbom, dosta koncerata ste imali, sad je tu bio i novogodišnji Hit 202 Radija. Kako ste zadovoljni kako to zvuči sa bine?

Uglavnom smo zadovoljni, ali imali smo taj problem kad je Vlada svirao sa nama, nismo imali probe, bukvalno, on dođe iz Beča u 4 ujutru, mi imamo u 3 popodne probu, a sviramo uveče. Nije to loše zvučalo, ali nije zvučalo ni upola kako je to trebalo da zvuči. S obzirom na to da se svi dosta dugo bavimo muzikom, svaki član posebno. Svi su imali puno snimaka, i svirali po drugim bendovima…

Što se snimka tiče, tu je i jedan gostujući vokal, ko je uopšte taj momak?

To je jedan dečko sa muzičke akademije, ali imamo u stvari dva gostujuća vokala – u pesmi Red gostuje jedan drugar koji peva odlično, muški glas, a u pesmi The Bad in Me se pojavi taj muški vokal (? malo konfuzno objašnjeno, pa da pojasnimo: Ivan Stojković u pesmi Red, i Milan Panić u The Bad in Me – prim.aut).

Video sam da vam je Damjan iz Demethera svirao klavijature na ovom zadnjem koncertu, da li vam je on sad standardni session klavijaturista ili…?

Nama su na albumu jako teške klavijature za sviranje. Veliki je problem bio da nađemo zamenu za Vladu, mnogi su uzimali snimke uz reči: „važi, hoćemo“, a nakon što preslušaju, odbijaju, zato što ne mogu to da odsviraju.

Gase telefone, a? 🙂

Haha, da. Svirao je jedan Sale sa nama, on je čak svirao i gitaru i klavijature na par svirki. To je bilo zanimljivo ljudima, jer pola pesme svira gitaru, pa onda klavijature, bio je OK muzičar, a zadnjih par svirki svirao je Damjan iz Demethera. On je profesionalac, zaista dobar klavijaturista.

Imamo li scenu ili ne?

Kad smo već kod njega, zanima me tvoje mišljenje o radu, ne samo Demethera, nego i bendova koji su slični vama, recimo Acid Rain, Alogia, Claymore. Da li misliš da je to dovoljno reprezentativno da bi mogli sve to nazvati scenom?

Pa ja, osim Alogie, nisam slušao preterano druge bendove. Sad sam malo slušao Demetherov album, čuo sam samo momente, i OK je. Mislim da je OK bend, kao i Alogia… ni Claymore nije loš, ali mislim da ljudi moraju dosta da ulože, ako hoće nešto da postignu. S druge strane, što ja stalno pominjem demo bendovima, na snimcima ne smeju da prave greške, tehnički precizno to mora da se odsvira. Produkcija već nije do njih, ali sviranje jeste.

Pa da, na kraju krajeva, te demo snimke ne bi trebalo ni objavljivati, jer ako stvarno neko neće da investira pare sam u svoj rad, a postoje izdavači koji će to objaviti, na kraju se gubi potreban ukupan kvalitet…

Da, ljudi se samo žale na produkciju, nemanje uslova, ali na produkciju možeš da se žališ tek onda kad svoj deo posla obaviš potpuno perfektno. Ja nisam protivnik ritam mašine na albumima, nama je na demo snimku ritam mašina, na albumu živ bubanj. Mislim da bendovi ako nemaju uslova da snime dobar živ bubanj, treba da snimaju sa ritam mašinom.

Da li ste zadovoljni konačnim rezultatom kako vam je album na kraju ispao, produkcijski, bi li šta menjao sa današnje tačke gledišta?

Ja sam pristalica komercijalnijeg zvuka. Sama produkcija nam nije toliko komercijalna koliko ja volim da čujem, opet za nekog je to sasvim dovoljno, za nekog bi bilo preterano komercijalno. Ja volim orkestracije, radili smo da imamo taj neki simfonični prizvuk, u skoro svakoj pesmi. Jedna pesma je rađena u drum & bass fazonu… A da sam se ja lično pitao, možda bi bio još komercijalniji zvuk.

Da li vi kao bend stojite iza te zadnje pesme (imena „Untitled“), i da li ćete i u budućnosti eksperimentisati u tom pravcu?

Pa to smo napravili onako kao jedan eksperiment, a nije isključeno da se neće ponoviti i u budućnosti. Hteli smo da album bude šarenolik, da ne budu sve slične pesme. Na albumu se nalaze i tri instrumentalčića, tj. dva instrumentala i jedan intro. Vlada i ja smo hteli da bude zastupljena i virtuozna svirka. Tekstovi su, osim te poslednje pesme, na engleskom jeziku.

Pa, dobro, mislim da smo sve pomenuli. Ako je ostalo nešto što bi još dodao, reci sad. Postoje li neki datumi za koncerte?

Pa ništa specijalno, eto, hvala fanovima koji su nas pre podržavali, i koji će nas podržavati i dalje. Koncertnih datuma trenutno nema, januar je u toku (smeh).

Komentari