Nastavlja se oktobarska dominacija Nekroskop Booking, ovaj put u saradnji sa našim dragim prijateljima iz Mjolnir Promotion, te posle funeral doom praznika pod vođstvom Esoteric potpuno menjamo tempo i dolazi red na jednu veoma vruću feštu za ljubitelje savremenijeg death metal zvuka.
- Nastupili: Artificial Brain, Suffering Hour, Devoid of Thought
- Lokacija: Klub Fest, Zemun/Beograd
- Datum: 26.10.2025.
- Tekst: Slobodan Trifunović
- Foto: Strahinja Rupnjak
Beograd je, naime, zacrtan kao jedna od stanica turneje Artificial Brain i Suffering Hour – a ko iole prati današnje struje ekstremnog metala zna koliko je ova ponuda aktuelna i koliko ima mnogo da ponudi. Nemam nameru nikoga da osuđujem niti gledam sa visine, ali očigledno kod nas nema mnogo takve publike, te se u svima nam dragom poprištu ovakvih događaja, zemunskom klubu Fest, okupilo tek nekih 70-ak ljudi, što nažalost koliko znam nije bilo dovoljno da dobaci lude entuzijaste u organizaciji do željene nule. Šta da se radi, ko voli ovako nešto a nije došao ima itekako za čime da žali, no krenimo redom…
Prvi pozitivan utisak pri ulasku u prijatne odaje legendarnog podzemnog sastajališta bio je bogat izbor mercha po potpuno pristupačnim cenama, tako da se dosta ljudi opskrbilo nosačem zvuka ili odevnim komadom za male pare. To je svakako odlična činjenica što se tiče prihodovanja bendova koji svojim muzičkim pristupom ništa manje ne tuku glavom o zid od više puta pomenutih promotera, a sada je vreme da pređemo na muzički deo večeri.
Čast da otvori koncert dobio je italijanski sastav Devoid of Thought koji su se pridružili nekim datumima ove turneje te smo i mi dobili priliku da ih ugostimo. Ako se ne varam, gitarista benda je tour manager za Artificial Brain, te je očito nepotizam odigrao ulogu u bukiranju benda, ali daleko od toga da Italijani nemaju šta da ponude ovakvom paketu. Najnovija akvizicija Avantgarde Musica, Devoid of Thought se stilski lepo uklopio sa dva naredna benda zvukom koji neguju a to je death metal kosmičke provinijencije – kao reference možemo navesti naravno alfu i omegu ovog sveta Morbid Angel, a vidi se da ekipa nije ostala imuna ni na zvezdani rast Blood Incantationa (što se na kraju krajeva videlo i po Absolute Elsewhere tour majici basiste). Usvirano i u suštini dovoljno dobro, no u krajnjem skoru je jasno zašto su još uvek na poziciji predgrupe, te da ima tu još dosta posla da bi se grupa podigla koji stepenik više, a prema čemu očigledno aspiriraju.
Dolazi red na trojku iz Minesote Suffering Hour koja posle stanovitog tehničkog štucanja u početku brzo otklanja probleme u sadejstvu s toncem i razdire sve ispred sebe u svojih 40-ak minuta u kojima bez greške predstavlja svoju viziju avangardnog black death zvuka. Ne bi se uopšte reklo da je ikakvih problema i bilo, jer je zvuk odlično namešten da sva maštovitost na gitari koja se obilato služi disonantnim fintama ispliva baš tamo gde treba, a ovaj vatromet svesrdno prati i bubnjar koji čudovišno vlada svojim instrumentom. Da ne bude da nisam pomenuo i bas/vokal koji je možda tehnički najmanje zahtevan, ali odrađuje posao baš kako cela priča zahteva, te ovaj trio zvuči kao planina i hvata svakog čvrsto u svoj stisak odakle ne pušta celokupnom dužinom trajanja nastupa. Čak je i nekolicina fanova ispred bine napravila pravu metal atmosferu sa šutkama i svime što uz to ide, te za ovaj nastup kad se podvuče crta možemo bez griže savesti upisati najvišu moguću ocenu. Može se Suffering Hour uporediti sa mnogim imenima koji tretiraju ovakav zvuk, ali ipak na kraju priče se i može reći da su napravili samosvojan izraz koji tek treba da bude prepoznat na većoj skali – kvalitet je svakako tu.
I dolazi vreme za najpoznatiji bend večeri, jedne od predvodnika nove struje eksprerimentalnog death metala nastalog na korenima Gorguts ili Demilich, te njujorčanska petorka Artificial Brain bez imalo pompe stupa na scenu i kreću da lome svojim snažno disonantnim zvukom koji je istovremeno neverovatno usviran. Mnoge oči bile su okrenute ka novom pevaču Mike Paparou koji je zamenio Will Smitha (da, zaista se prethodni pevač tako zove), a kome pripada jak deo zvučnog identiteta prethodnih albuma sa svojim vokalima demonske žabe iz svemira. No Mike, iako ne dostiže baš takve lavkraftijanske dubine vokalno, vrlo uspešno se nosi sa datim zadatkom a kupuje dodatno svojom šarmantno povučenom scenskom pojavom u kojoj ima mesta za pokoju šalu. No iako skupina ne odaje utisak kakvih ego manijaka, ne zna se da li veći utisak ostavlja svojom brutalno kvalitetnom svirkom u kojoj se svaki član podjednako ističe (a svako je baš koliko treba u službi pesme) ili bizarnim kompozicionim rešenjima, a zvuk ne manjka kao ni za prethodni bend što prati atmosfera koju smo pominjali dignuta za stepenik više. Iako je bilo reči da će bend da svira oko 40 min, ipak je to potrajalo koji minut ispod sata, a bisa nije bilo, no ruku na srce nije ni bilo potrebe, jer je intenzitet cele večeri bio toliki da bi se izmoljen nastavak neumitno pretvorio u dosadu.
Sve u svemu, slatke muke su odrediti da li je Suffering Hour ili Artificial Brain bend večeri, no svakako to nije ni preterano bitno jer su sva imena bila na visini zadatka, i mogu da garantujem da je svako napustio Fest prepun pozitivnih utisaka. Nadam se samo da finansijske zavrzlame neće omesti Nekroskop i Mjolnir da nam i u budućnosti priređuju ovakve raritetne poslastice koje zaista vrede da se vide.
