Endre Sabo je senćanski bubnjar ponajviše poznat po radu sa Nevergreen, Tiarah, Jane Dark, dok je u mladosti svirao sa Mortal Remains i Tequila Sunrise.
Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?
– Vrlo je teško izabrati tri najbolja albuma. Teško je pre sve što ni ne pratim muziku kao pre 20 godina, a i subjektivno je koji se album ili bend, kome, kada i kako dopada… Bilo je perioda kad sam više slušao punk rock/NYHC, ili više thrash/death, a bilo je i perioda kada sam najviše pratio nu metal/mosh… Iz svakog perioda bih znao po tri izdanja da izdvojim. Ipak, odlučio sam da ću navesti albume koji su ostavili najznačajniji utisak na mene a ovo su “honorable mention”: Ritam Nereda – Breaking, Downstroy – I Scream Every Day, Fonic – Urbana legenda i Doghouse – Promised Land.
Eyesburn – Fool Control (B92, 2000.)
Ne mogu odlučiti koji njihov album mi je najbolji. Dog Life mi je svakako omiljeni, tako sam ih upoznao. Tada sam jako voleo LIfe of Agony, Biohazard, NYHC, a Eyesburn se potpuno uklapao u taj žanr. Bubnjar je životinja!!!! (smeh) Oni usporeni tempo prelazi… hju, prosto se naježiš. Bila je tako dobra hemija između njih. Ipak, na kraju sam se odlučio za Fool Control. Mnogo zreliji zvuk, a i sama produkcija od prve ploče. Ogromne himne, nema osobe koja ne zna te pesme. Bubnjar je životinja!!!! X2 (smeh). “Foolin’ I & I” mi je omiljena pesma.
Rapid Force – Apotheosis of War (Carlo, 1993./Silver Cross, 1994./Silent Watcher, 2020.)
RF sam prvi put čuo sa VHS kasete, snimak iz emisije Hard Metal u vrlo užasnom kvalitetu… Kasnije kada je Đerika (Ashen Epitaph, Jane Dark) uspeo da nabavi album, ništa drugo nismo slušali danima. Nije hteo da mi pozajmi, pa sam ukrao od njega! (smeh) Kod mene je na polici stajao između …And Justice For All i Vulgar Display of Power (inače omiljeni albumi od Metallice i Pantere). Naravno, vratio sam Đeriki (bio mi je najbolji drug, ceo dan smo visili zajedno), a ja sam kasnije uspeo da nabavim original kasetu sa ružnim zelenim omotom. (smeh) Sve u svemu, definitivno najbolja domaća metal produkcija 90-ih. Još kad sam saznao da je pevač rođen u Senti… Nakon toga, naravno da smo se i upoznali sa Šarovićem, čak i sarađivali na njegovom projektu Fonic.
Overdrive – No More Words (BOA, 1997.)
Srednju školu sam pohađao u Adi i tada je bio organizovan neki mali festival u klubu Mozi. Tamo je nastupao i Overdrive. Ne sećam se toliko samog benda, sećam se samo da su bili glasni, besni i da je bila ogromna šutka. U školi na velikom odmoru smo puštali raznu muziku i neko je doneo njihovu kasetu. Kada sam čuo “Wake Up You Blind Man” odmah sam se setio da je to taj band sa koncerta! Nakon drugog takta i u introu možes provaliti koja je pesma! Retko! Nisam ni mislio da imaju bilo kakvo izdanje. Ostavili su veliki trag na mene, a i što su Vojvođani (smeh).
