Nenad Nefa Vuković trenutno svira bubnjeve u bendu R.O.C.K. Prisutan je na metal sceni od 1987. kao bubnjar Demoniaca sa kojima je svirao do 1991. i početka ratova na ovim prostorima. Kasnije je nastupao i snimao sa imenima poput Dee Andrea, Kraljevski Apartman, King Size…
Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?
– Svaki ovakav izbor vuče gomilu nekih pitanja i mnogo je to težak izazov, jer nije ovo trka na 100 metara i da se zna ko je kada stigao, ali ću pokušati da nekako izdvojim ono što je na mene u datom momentu ostavilo najveći utisak. Ovom prilikom bih hteo da kažem i da su ovi prostori dali veliki broj odličnih metal bendova poput Space Eater, Hatred, Rapid Force, Bane, Kozeljnik, Psychoparadox, SMF, Abonos, Sacramental Blood, Svarog, The Trigger i svi nabrojani samo sticajem nesrećnih okolnosti nisu napravili veliku karijeru u inostranstvu. Cenim svaki autorski rad, jer se radi o ogromnom odricanju koji mnogi ne cene, ali to je jedino vredno što ostane iza nekog benda, a ne skidanje tuđih pesama.
Draconic – From the Wrong Side of the Aperture (Noisehead, 2009.) – recenzija
Album koji je definitivno potvrdio da se ovde svira vrhunski metal. Pesme, muzika, produkcija, kako je sve odsvirano, sve je na svetskom nivou i samo da su momci imali nekog sa lovom da to pogura preko, bili bi u samom vrhu svetske metal scene!
Magma – iMental (Samoizdanje, 2018.) – recenzija
Kada sam ih prvi put čuo, oduševili su me. Klinci u to vreme, koji su prašili za sve pare, kurčevito, jako, sa stavom, koji su svoj instrument poznavali i koristili onako kako mnogi neće ni približno uspeti, iako sviraju više nego što su oni tada imali godina. Bili su za mene otkrovenje na sceni. I svi znamo ko su ti momci koji i danas opasno sviraju sa svojim bendovima… Album je potvrdio ono što sam tada video, moć u svakom smislu. Šteta što više ne sviraju zajedno, ali se nadam da će Lale i ekipa da nas iznenade u jednom momentu i poklone nam još bolji album.
Bloodbath – Traumatic Memories (Explosive, 1992.)
Lomio sam se da li da stavim neki bend iz vremena pre devedesetih, jer tada nisi mogao da nabaviš opasnu opremu, da imaš dobar studio za snimanje i mnogo toga što kasnijm generacijama nije bio problem. Zato je gomila tih albuma zvučala poluamaterski i loše, nije moglo da se čuje kako su ti bendovi u stvari zvučali, a zvučali su tako da nismo bili lošiji, nego u to vreme i bolji od mnogih bendova sa Zapada. Oni su samo imali bolje uslove od nas i to je bila jedina razlika… O ovom albumu neću ništa pisati, sve se zna o njemu, samo ću ga posvetiti metal pionirima onog vremena i mojim saborcima i velikim prijateljima, a nažalost neki od njih nisu više sa nama. Rapid Force, Annathema, SMF, Bombarder, Pergament, Heller, Demoniac…
