Haiduk - Diabolica

Luka još jednom dokazuje da najbolje radi i funkcioniše sam, jer je tada u mogućnosti da u potpunosti stvara muziku prema svom senzibilitetu i nahođenju, bez ikakvog prilagođavanja drugima

Žanr: Death/Black Metal
Izdavač: Samoizdanje, 2021.
Web: Haiduk.ca
Piše: Anja Perović

Kanadski one man projekat Haiduk, čiji je osnivač multiinstrumentalista i kompozitor Luka Milojica (poreklom iz Republike Srpske), oglasio se četvrtim full-length albumom Diabolica. Luku karakteriše samostalan rad na apsolutno svim aspektima albuma. Osim toga, kao i u slučaju prethodnih izdanja (Plagueswept, Spellbook, Demonicon, Exomancer), Luka je fokus najvećim delom usmerio ka muzici. Tekstovi su kratki, te zajedno sa vokalom čine samo ukras muzici koju stvara. Na ovaj način on jasno predstavlja sopstvenu viziju, samouverenost i čvrstu veru u ono što radi, a to je stvaranje originalnog muzičkog koncepta koji ga reprezentuje. Stavljajući vokal i tekst u drugi plan, Luka pušta muziku da nam ispriča svoju priču. Osim tekstova, i same pesme su kratke, te celokupan album od 11 pesama traje svega pola sata.

Sa sigurnošću mogu reći da ovo kratko putovanje sasvim jasno otkriva jasnoću Lukine vizije. Vođen svojom posvećenošću, Luka svira sa mnogo energije i uspeva da stvori mračnu atmosferu. Muzička slika albuma jeste fuzija death i black metala, svirka je snažna i energična, a povrh svega i tehnički kvalitetna. Luka nastoji da unikatni zvuk i sopstveni pečat stvori tako što će svaki instrument odsvirati na svojstven način, predstavljajući sebe i svoju muziku slušaocima direktno i žestoko.

Muzička slika albuma jeste fuzija death i black metala, svirka je snažna i energična, a povrh svega i tehnički kvalitetna

Svoje zamisli da radi i stvara sam, Luka se drži još od izdavanja svog demo albuma Plagueswept. Ipak, ovo nije jedina karakteristika koja je obeležila njegovu muziku. Od prvog albuma je jasno da su gitare vodeći i glavni element Lukinog mračnog univerzuma. Prema tome, i ovoga puta čine vrhunac albuma, ali i pokazatelj tehničke impresivnosti u ovom polju. Pesma koja je na mene ostavila najjači utisak jeste „Swarm“, kombinujući tehnikalnost rifova kao i zlu i mračnu atmosferu, karakterističnu za black metal.

Luka još jednom dokazuje da najbolje radi i funkcioniše sam, jer je tada u mogućnosti da u potpunosti stvara muziku prema svom senzibilitetu i nahođenju, bez ikakvog prilagođavanja drugima. U predstavljanju sebe i svog muzičkog principa i ideala, Haiduk se ne trudi da bude svima dopadljiv već nastavlja da se vodi prvobitnim nastojanjem da je muzika ključna tačka, dok su ostali elementi (vokal i tekst) tu samo da muziku isprate.