- Žanr: Sympho Black Metal
- Izdavač: Adv. Promo CD / Miner Records, 2019
- Web: Facebook
- Piše: Igor Stanić
Ako neki domaći bend ima potencijal da se svojim proizvodima probije van granica Srbije i zabeleži kakav-takav uspeh, onda je to svakako Khargash. Pri tome, strogo mislim na muzički kvalitet, jer je to samo jedan od činilaca za karijeru benda. Dakle, hipotetički, da postoje ti ne-muzički preduslovi i da je kvalitet materijala jedini faktor koji Khargasha deli od uspeha, Khargash bi bio underground zvezda na svetskom nivou.
Imao sam tu nesreću, da u mom prisustvu bude izgovorena, tačnije napisana konstatacija kako domaća scena manjka ljudi koji znaju da sviraju i napišu pesmu. Ovako olako izgovorenu glupost generalno nije teško demantovati, mada ostaje dilema šta ljudi koji tako rezonuju, zapravo slušaju? Godina ni počela nije kako treba, a moja malenkost recenzira već drugi EP u nizu koji je vrhunskog kvaliteta po svim pitanjima. Uz donekle prepoznatiljive uticaje sada već klasičnih bendova poput Dimmu Borgir ili Emperor, Khargash se za kratko vreme izborio za sopstveni muzički identitet. Naslednika Pathway Through Illumination, izvanrednog albuma prvenca, krase pre svega tri stvari: Vrhunski napisan i aranžiran materijal, idejno snažan i prepoznatljiv, zatim odmerena i znalačka upotreba klavijatura koje doprinose građenju atmosfere i efektni vokali. Vokale, koji su mnogim domaćim bendovima tekući problem, Kharagashu su adut. Onaj promil snage koji se obično izgubi sa intenzivnijom upotrebom klavijatura, vokali na ovom EP-ju vrate direkt u čelo slušaoca. Balans između rifova i harmonija je apsolutno savršen. Antagarthas Speaks Part I – Empathy Erased čine četiri pesme, tri autorske i obrada, „Leviathan“, benda Akercocke. Originalan izbor, nešto drugačije atmosfere od tri autorske pesme, dobro se uklopila u priču kompletnog EP-a. Sa druge stranje, od te tri autorske pesme, moj lični favorit je „Reason“, koja, prema mojim kriterijumima, nekako najbolje sumira sve što je najbolje u muzici Khargasha.
Uz donekle prepoznatiljive uticaje sada već klasičnih bendova poput Dimmu Borgir ili Emperor, Khargash se za kratko vreme izborio za sopstveni muzički identitet
Miks je dosta dobar, zvuk na potrebnom nivou, bez vidljivih mana. Iako meni lično više leži zvuk albuma, po ovom pitanju Khargash se takođe drži na potrebnom nivou. Nije zgoreg pomenuti i činjenicu da je kompletna operacija realizovana uz pomoć nekolicine saradnika, koji su, svaki na svoj način, doprineli aromi i greh bi bio ne istaći njihova imena i zadatke: Tara Kerac – bubnjevi, Scott Briggs – bubnjevi na „Leviathan“, Dejan Ilić – snimanje, miks, produkcija, orkestracije i specijalni efekti, Bojan Vukoman i Daniel Mesaroš – dodatne solaže, Arpad Takač – vokal u „Leviathan“, Blanx Nihil – (ženski) vokal u pesmama „War“ i „Reason“ i Rastko Perišić zadužen za outro u pesmi „Reason“.
Šta reći za kraj, osim da su Khargash i njegova izdanja biser (crni naravno), domaće scene. Vrlo jednostavno. Šta tu ima da se filozofira kada je EP ovako kvalitetan i originalan. U nekom obliku Antagarthas Speaks Part I – Empathy Erased jednostavno mora biti deo kolekcije svakog iole ozbiljnog fana domaće scene, jer Khargashu zapravo nedostaje jako malo podrške, da li u smislu marketinga, finansija ili nečeg trećeg, kako bi kao autor/bend postao značajnija stavka na globalnoj sceni, a na našu opštu radost.
Khargash – Antagarthas Speaks Part I – Empathy Erased spisak pesama:
1. Messiah
2. War
3. Reason
4. Leviathan (Akercocke cover)
