TOP3 – Miloš Ćurčija (Reckoning, ex-Tibia)

Miloš Ćurčija je nekada nastupao u beogradskim bendovima All Of Us, Tibia, Jain, Opoziv a sada je vokal u hardcore/metal sastavu Reckoning koji je prošle godine objavio debi EP This is War.

Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?

Bloodbath – Traumatic Memories (Explosive, 1992.)

Mislim da smo drugari i ja bili negde pred kraj osnovne škole, početak srednje, kada je već uveliko postojala na 3K metal lista koja je išla petkom, ako se ne varam. Braća Polzović su je uređivali i iskreno to nam je bio jedan od retkih izvora noviteta, ako ne računam prijateljske i rodbinske veze i protok informacija od uveta do uveta. Ne, nije to bilo kameno doba, jednostavno postojalo je vreme i pre interneta. Braća Polzović su sa pravom forsirali domaći death metal bend, makar su u tom trenutku to i bili, Bloodbath iz Beograda. Njihovo prvo izdanje Toxic Death sam nekako već čuo, ali sam bio mlad i zelen i nekako mi nije leglo u potpunosti. Vremenom se moj ukus razvijao, ali kada su se na 3K pojavili prvi obrisi albuma Traumatic Memories ja sam već debelo zagazio u death metal vode. Dok ovo kuckam puštam album i ponovo osećam isto dečačko zadovoljstvo, jer su oni bili bend koji je za mene u potpunosti preneo na domaće tlo sve što sam u tom trenutku apsolutno obožavao. Ubrzo sam ih imao prilike gledati na epskom festivalu Balkan Horror Opera u bioskopskoj sali Doma omladine u Beogradu, gde su me kao headlineri oba festivalska dana samleli svojim zvukom i za ceo život kupili.

Svarog – Smor (Gong, 1995.)

Na istom festivalu su nastupili i Svarog, za mene tada potpuna nepoznanica. Koliko god da sam kao šiparica iščekivao Bloodbath – furiozni, mračni i agresivni nastup Svaroga je za mene bio bukvalno šamar. Tih njihovih pola sata svirke mi je proširilo vidike i otvorilo apetit da istražujem sve skrivene budžake ekstremnog zvuka. Tačno se sećam da je gitarista Đura na koncertu nosio Meethook Seed majicu što je naravno dovelo do moje manijačke potrage da iskopam šta je to tačno što je njemu bilo na majici. Ubrzo nakon tog nastupa mislim da je prvo izašao njihov album Smor koji sam trčeći sa časova u Zemunskoj gimnaziji kupio kod SKC-a na nekoj maloj improvizovanoj tezgi na kojoj je samo bila Svarog kaseta. Posle toga je kao šlag na tortu legao koncert Bloodbath i Svarog u istoj sali u kojoj je bio gore pomenuti festival. Dan danas ne znam kako to veče nismo polomili svi ruke i noge koliko smo skakali jedni po drugima. I da, svaka reč koja se nalazi na tom izdanju je i dalje negde u podsvesti, samo čeka da pustim album i da reči samo krenu da kuljaju.

Quasarborn – Novo oružje protiv bola (Samoizdanje, 2023.) – recenzija

Kako su godine prolazile, a istina prošlo ih je dosta, svašta je od muzike kroz moje uši prošlo. Retko koje domaće izdanje se zadržalo u rotaciji kod mene kao što su to bili Bloodbath ili Svarog. I sve je bilo tako do prošle godine kad su Quasarborn izbacili Novo oružje protiv bola. Nikada nisam bio ljubitelj muzike na srpskom jeziku, iako sam imao jednu kratku epizodu praveći baš takvu muziku, ali ono što su Q uradili na ovom albumu je njih turilo da budu među prvih pet izdanja 2023. u rotaciji na mom Spotify nalogu. Ceo koncept albuma za mene nema niti jednu grešku, nijedna pesma nije filler i svaka stand alone je hit. Tačka! Kada sam Luki iz Q rekao tokom snimanja Reckoninga da me je bukvalno vratio 30 godina unazad i da ih vrtim besomučno kao Bloodbath i Svarog, on je samo rekao “brate, to je bilo mnogo davno” (smeh).