Deimos je čovek koji stoji iza one-man black metal projekta Praznina, dok u projektu Todesfall svira gitare, te piše i aranžira pesme. Hobiji su mu muzika u različitim oblicima, čitanje i psihonautika.
Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?
Aura Mortis – Aion Teleos (Schattenkult/Zły Demiurg, 2022.) – recenzija
Nakon pet godina tišine, Aura Mortis zadaje opasan udarac domaćoj black metal sceni sa full-length albumom Aion Teleos. Direktno i beskompromisno izdanje koje te uvlači u određenu atmosferu koja od početka do kraja albuma ne ublažava hvat. Agresivni i prirodni bubnjevi, homogen i reš ton gitare uz solidne vokale koje je kao gost na albumu sa sporednim vokalima začinio D. (Chaoist) kulminiraju u vrlo dobro osmišljen entitet za koji je definitivno bilo vredno čekati. Preporuka sa albuma: “Silence, Blessed Be”.
Zloslut – Zloslutni horizont – Donosilac prokletstva, očaja i smrti (Dark Chants/Grim Reaper) 2013.)
Izdanje koje sam do besvesti vrteo u mlađim danima, i koje me je pored Svartgrenovih demo snimaka uvelo u priču domaće black metal scene. Ekstremno sirovo distorzirane gitare, glasna i napadna produkcija, neljudsko vrištanje, mračna tematika i pamtljiv omot služe kao čvorovi koji formiraju omču Zlosluta. Preporuka sa albuma: “Na bedemu samoubistva”.
Svartgren – Prazan grob (Hidden Marly/Dullest/Deathhammer/Superbia Templi, 2015.) – recenzija
Definitivno lični favorit sa ovih prostora. Prazan grob je album koji vrtim kod kuće, na poslu, u kolima i manje više gde god da stignem. Oštri vokali, još oštrije gitare, sa snažnim rifovima koji su kao po mom ukusu osmišljeni. Ceo album priziva određenu atmosferu prašine, gušenja i prljavštine, ali više na jedan delikatno beznadežan nego sirov način. Posebno bih izdvojio pesmu “Hram“, koja me sa melanholičnim melodijama i hipnotičkom strukturom iznova baca u naročit emotivan trans i za koju smatram da je jedna od jačih pesama nastalih na našim prostorima. Upravo tu pesmu i preporučujem.
