Andrej Bogićević je solo gitarista mladog thrash metal benda Havarija iz Beograda, koji je u novembru 2020. samostalno objavio debi EP Smrt iz korena.

Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?

– Pre svega bih želeo da se iskreno zahvalim timu SMP-a na ukazanoj prilici da iskažem svoje mišljenje što se tiče domaćih metal izdanja. Naša metal scena ima mnogo dobrih bendova i talentovanih muzičara, sa odličnim izdanjima i svako od njih zaslužuje da bude na ovoj top listi. Međutim, odlučio sam se da izdvojim za TOP3 izdanja koju su meni lično više draga iz mnogo razloga.

Sigma Epsilon – Svi putevi vode do smrti (Miner, 2019.)recenzija

Ono što prvo moram da napomenem u vezi ovog izdanja je izuzetan napredak vokala Emila Ivoševića, kog sam prethodno čuo na debi izdanju sastava Prisoner. Sigmu Epsilon sam prvi put čuo kada sam na YouTubeu slučajno naleteo na demo verziju pesme “Zaborav” i od tad, pa u narednih mesec dana, prosto nisam mogao da se od nje odvojim. EP ne prestajem da slušam. Atmosfera koju u svojim pesmama gradi prosto vas obuzme, savlada, lako postanete zavisnik od njega i sve to i te kako osetite na ličnom nivou. Emilovi tekstovi, iskreni i emotivni, nadasve poetični, uz jasnu instrumentalnu kreativnost Stefana Tomića, pravo su osveženje za slušaoca. Iz pesme u pesmu, bend napreduje i postavlja nove granice. Sa zadovoljstvom preporučujem svima da poslušaju ovaj EP i upiju tu energiju koju oslobađa. Čast mi je velika što sam delio binu sa njima i radujem se nekoj našoj budućoj saradnji.

Aeternia – Oltar istine i vremena (One, 2010.)

Bez šale, prvi disk koji sam ikada kupio, a da je od benda sa domaće scene i kojim sam i dan danas oduševljen je Oltar istine i vremena. Tražeći neki domaći metal bend za slušanje, istražujući po portalima, samo ime albuma je ono što me je odmah privuklo da ga skinem i poslušam, a već sutradan sam ga kupio. Nisam se pokajao. Album ispunjen emocijom, melodijom, epskim prelazima i rifovima, pretalentovanih muzičara, pravo je zadovoljstvo čak i za nekoga ko ne sluša metal muziku. Sama atmosfera stvorena na albumu tako je senzualna, pitka, da prosto svako može da je doživi. Pesma “Seti se” je, po mom mišljenju, ubedljivo najbolji prikaz ovog izdanja. Moj skromni komentar je da je Aeternia naš Dream Theater, ali zapravo, Aeternia je AETERNIA, tačka.

Space Eater – Aftershock (Stormspell/Dark Lore, 2010./Metalizer, 2011.)

Thrash metal i ja, ljubav obostrana, bezgranična. Titan među thrash, takođe generalno metal albumima na našoj sceni, po mom mišljenju je Aftershock i to se neće uskoro promeniti. Nema dovoljno reči koje bih mogao da iskoristim kako bih opisao ovaj i te kako kvalitetan album… Energičan, brz, brutalan, melodičan, ceo paket je tu. Svaka pesma je detaljno odrađena, savršeno izvedena i predstavljena, sve teče glatko, idealno spojeno u jednu neverovatnu celinu, praćeno odličnim tekstovima. “FAA”, “Quantum Leap” i “Crush, Kill, Destroy” su pesme koje se po mom mišljenju najviše ističu i odlučno stojim stojim iza toga da je “FAA” jedna od najboljih metal pesama sa našeg prostora. Aftershock svaki ljubitelj metala mora da posluša makar jednom. Ovaj album predstavlja jedno veliko nasleđe – najveći dragulj naše metal muzike. Počivaj u miru Boško i hvala ti za sve.

Komentari