Stefan Kovačević frontmen je jednog od poznatijih srpskih metal bendova – Forever Storm. U svojoj karijeri ima desetinu zvaničnih izdanja na kojima je učestvovao, kao gitarista, pevač ili producent – Soul Revolution (Forever Storm, 2009.), Tragedy (Forever Storm, 2013.), Peščani sat (Alek, 2010.), Srce od stakla EP (Violet, 2013.), Let the Whole World Bleed (Chaosium, 2016.) itd. Kragujevački Forever Storm, njegov matični bend, trenutno radi na konceptualnom albumu koji za cilj ima da podseti na veličanstveni podvig naših predaka u Prvom svetskom ratu.
Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?
Alister – Otrov (BS, 2010./Miner, 2015.) – recenzija
Iako poznat po svom radu s početka novog milenijuma (albumi Memories and Dreams, Obscurity) i niza EP izdanja, Alister po mom mišljenju doživljava svoju finalnu transformaciju na albumu Otrov iz 2010. godine. Na ovom albumu ekipa je pokazala šta ih je iskustvo još od prapočetaka (bend Poltergeist osnovan još 1998., kasnije Alister) pa sve do izdanja ovog remek-dela naučilo, jer je album tehnički doteran do perfekcije. Muzika, tekstovi, vizuelni aspekt (delo čuvenog Slobicus Doomicusa), sve je maestralno uklopljeno i čini jedinstvenu atmosferu otrovne jabuke života i mračnih prostranstava kroz koje čovek večito traži svoj smisao. Posebno bih izdvojio pesme „Potraga“, „Gavran“, „Da li znaš šta je bol?“, „U mraku svemira“ (posvećena pokojnom Bošku iz Space Eatera). Preporuka za svakog ozbiljnog ljubitelja tvrdog i mračnog zvuka!
Midgard – Malo je vremena (One, 2007.)
Ovi šabački veterani rock i metal muzike aktivni su na sceni još od 1997. godine i iskreno, krivo mi je što nemaju više zvanično izdatih albuma. Album Slike proteklih godina iz 2004. takođe mi je drag, ali kao i kod Alistera, Midgard je svoje stvaralaštvo i ideje uobličio na ovom izdanju. Ovaj album mi je drag jer opisuje jednu epohu i život čoveka koji je spoj sa svojom istorijom, tačnije istorijom i predanjem svojih predaka. U pesmama „Večna su polja sunca“, „Noć dugih noževa“, „Zvona“, jasno se čuje taj krik, ta želja da se dosegnu prošli vekovi, da se sačuva ono što nas čini potomcima junaka, a što se sve više zaboravlja i bledi u dahu novog vremena. Preporuka za one u kojima spava patriotski duh.
Trigger – Vreme čuda (Odličan hrčak, 2015.) – recenzija
Trigger je jedan od bendova koji mi je uhvatio uvo još od prvog albuma Ljubav iz 2007. godine, no, opet kako to priliči bendovima koji konstantno rade na sebi i napreduju kako godine prolaze, album Vreme čuda dolazi kao jedan logični sled i rezultat te formule. Ovaj album oplemenjen je neverovatnim vizuelnim aspektom, ali to naravno nije najbitnije, majstorstvo u izvođenju Dušana Svilokosa i produkcija koja je u rangu svetske, doprinose da ovo izdanje zaista zasija jednim posebnim sjajem. Ekipa je jako dobro uigrana i donosi jednu nesalomivu energiju (ovo se apsolutno odnosi na njihove žive nastupe – imao sam priliku da nekoliko puta delim binu sa njima). Tematika albuma predstavljena kroz jedan anti-utopistički kaleidoskop stihova i rifova, savršeno priča priču o mračnim tvorevinama čoveka, o zavisnostima modernog doba koje vodi u beznađe i baca senku na sve ono što nas čini ljudima… Po mom mišljenju, pesma „Od kostiju i pepela“ jedna je od najboljih metal pesama ikad snimljenih u Srbiji!
https://www.youtube.com/watch?v=cNRgdKDsLBk
