Ivica Dujić Dujke frontmen je, osnivač, gitarista i kompozitor jednog od najstarijih domaćih death metal bendova – Scaffold, na sceni prisutnog punih 26 godina. Iza sebe ima na stotine nastupa, a binu je delio sa najvećim imenima domaće i svetske metal scene. Diskografija benda je objavljena i reizdata tokom 2015. i 2016. godine u pet različitih izdanja, a u istom periodu se našao sa po jednom numerom na dve kompilacije, kao i jednom split izdanju. Scaffold trenutno radi na novom albumu, a najavu istog predstavlja maksi singl Years of Decedence, zvanično objavljen u maju prošle godine.
Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?
Bloodbath – Toxic Death (Explosive, 1990.)
Izdanje od možda i najvećeg značaja za našu scenu. EP kojim je svima stavljeno do znanja da na ovim prostorima postoji bend, odnosno, kako se ubrzo ispostavilo, bendovi koji mogu da stanu rame uz rame sa najvećim svetskim bendovima tog vremena, pa i današnjice, kada govorimo o ekstremnim metal pravcima. Ovo izdanje je domaću publiku „edukovalo“ šta je u stvari pravi, sirovi, energični metal. U stvari, kada sam ih uživo čuo na Zaječarskoj gitarijadi 1992. kako peglaju „Suicide Future“, znao sam da ću i sam svirati tu stvar jednog dana (smeh), kod mene se rimejk pojavio dvadeset godina kasnije na EP-u Like Devil In a Church! Ostvarili su sličan efekat kao Sepultura na mene, samo što nisu imali tetovaže!!! (smeh) Ja ni tu nisam zakazao! (smeh) I za kraj o Bloodbathu, sa ovog stanovišta možda mi je i bolji Traumatic Memories, ali Toxic Death je Toxic Death!
Sacramental Blood – Ternion Demonarchy (Miner/Ghastly/Insane, 2016.) – recenzija
Neosporno, jedan od najboljih death metal bendova sa ovih prostora, bend sa dugim stažom, koji je svoje ime proslavio i van granica naše zemlje. Bez obzira na činjenicu da je izdanje „svežijeg“ datuma, na ovom albumu se radilo dugo i predstavlja krunu stvaralaštva, odnosno kompletnu priču ovog izuzetnog benda. U najkraćem, bez ovog izdanja, naša (inače prilično kvalitetna) metal scena bi imala jednu veliku „rupu“ u celokupnoj diskografiji. Znam koliko se Milan cima, sličnih smo godina, ali ipak je mlađi! (smeh) Smatram da ovaj album sasvim zasluženo dolazi na drugo mesto, odmah iza Toxic Death!!!
Scaffold – The Other Side of Reality (Samoizdanje, 1994./Taurunum/Grim Reaper, 2015.)
Dugo sam razmišljao da li da ovaj album navedem, iz prostog razloga – radi se o izdanju mog benda i teško je biti objektivan, a istovremeno predstavlja rizik da se protumači kao samo-promocija. Ipak, posle gotovo četvrt veka od stvaranja ovog materijala, mogu da dozvolim sebi da tvrdim da stvari posmatram objektivno. Radi se o prvencu našeg najstarijeg aktivnog death metal sastava. Jedan kompletan album u svakom smislu. Ono što ga, izuzev toliko puta dokazanog kvaliteta, čini posebnim je vreme kada je stvaran – doba hiperinflacije, muke i opšte nemaštine, verovatno najcrnjeg perioda naše novije istorije. U vreme kada su mnogi bendovi prestajali sa radom, kada se činilo da će mrak koji se nadvio nad našom zemljom progutati i našu metal scenu, upravo iz tog mraka „rodio“ se The Other Side of Reality i „premostio“ tadašnji nedostatak novih domaćih izdanja, a naša publika je dobila priliku da od „svog“ benda čuje melodije i aranžmane kakvi su se tada mogli čuti samo kod ino-bendova kao što su Death, Carcass, Morbid Angel… Posebno sam ponosan, što je ovo poslednje rekao jedan od naših najvećih rock kritičara Bane Lokner – Dujke, uvek sviraš ispred vremena!
https://www.youtube.com/watch?v=_ceZ4TAh2Rc
