Blaža Mad Vasilić višegodišnji je član bendova M.A.D:Goya i Annathema. Aktivan je na domaćoj sceni od 1993. do 2014. godine, nakon čega se preselio na Zapad, te nastavio sa „dranjem“ i opijanjem u Holandiji. Trenutno peva u tamošnjem bendu You’re Dead.

Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?

SMF – Dalje nećes moći… plati pa ćes proći! (ITV Melomarket, 1995.)

Vrh album, tekstovi i atmosfera, nemam reči opisati. Ovo je remek delo! Thrashcore po uzoru na S.O.D. & M.O.D. i pevačem promuklim od jeftine brlje. Takođe se odlično sećam njihovog koncerta u jednom malom novosadskom klubu. Tolika je bila gužva i euforija, da su me već na prvoj pesmi ćelavci gurnuli na binu. Sale sa specifičnim uličarskim beogradskim naglaskom i nabrijane bas i gitarske deonice su me oduševljavale. Ovo se uglavnom sviđalo i likovima koji su slušali death metal i onima koji su slušali samo punk, tj. svima…

Bombarder – Bez milosti/Annathema – Empire of Noise (Explosive, 1991.)

Čini mi se da je moj drugar Car iz Sonte negde nabavio kasetu Bombarder „Bez Milosti“. Ludnica, vokal kao da je popio litar masne sode, tekstovi u Božju mater, baš ono što nam je trebalo posle pola flaše ispijenog piva. Produkcija toliko specifična, da je ne bi mogli ponoviti ni u Morrisound studiju… To je bilo za ono vreme simpatično i originalno, mada su ih mnogi fanovi ismevali i omaložavali, ali mi nismo marili puno za njih. Isto toliko me je oduševio i novosadski sastav Annathema sa albumom Empire of Noise, jer tada niko nije imao ni blizu dobro snimljen album, kao ni produkciju, koja je bila rame uz rame sa npr. Testament – Practice What You Preach. Takođe, Francuzov vokal je bio vrlo specifičan. Stavra je jednom izjavio da u gradu nisu mogli naći nikoga ko je mogao više da pije i više da urla od Francuza.

Amon Din – Dinamoneyezed (Samoizdanje, 2000. / Walk, 2006.)

Za ovaj bend me vezuju mnoge uspomene. Prvi put sam ih upoznao još 1996. godine, kada smo nastupali zajedno na koncertu u Rumi (klub Pauk – mnogo ludo mesto, koje je srušeno još 90-tih). Ostao sam u kontaktu sa Sašom Šarčevićem, pevačem. Tada još nije bilo interneta, pa smo razmenjivali kasete. Čovek je bio luda metalčina, imao je kolekcije tekstova i speed metal bendova koje je bilo teško nabaviti u ono vreme. Takođe je bio urednik fanzina Songs of Pain. Bio sam upućen u rad benda, Saša mi je slao snimke sa njihovih proba, tako da sam čuo sve pesme koje su bile u planu za studijski materijal. Kada je mukotrpan rad u studiju završen, imali su problem naći izdavača, pa su odlučili da iskopiraju kasete po sistemu „use i u svoje kljuse“ (D.I.Y). Tada je jedini ozbiljniji izdavač na našim prostorima bio Rock Express Records, ali Amon Din nije našao zajednički jezik sa njima. Na koncertu benda Vader u Novom Sadu (klub NS Time) Amon Din i M.A.D:Goya su trebali nastupiti kao podrška, ali nažalost, gospoda iz Vadera su bila u nekom idiotskom fazonu i zabranili su nam nastup. Od tada, do dana današnjeg, nisam preslušao ni jednu Vader pesmu i tvrdim da su najarogantniji muzičari koje sam upoznao. Elem, dobio sam te večeri nekoliko kopija Amon Din kasete (samostalnog izdanja) Dinamoneyezed! Vrtelo se to po našim metal žurkama… Odličan album, veoma zanimljivi aranžmani, kvalitetna produkcija, odlične solo i ritam deonice i odlican “muški” death metal vokal. Najbolje pesme su mi “Into the Mirror”, “Destiny” (stara pesma, presvirana za ovaj album), “Blue Tomb” (inspirisana poezijom Milutina Bojića). Agresija, atmosfera, emocija, Testament, Iron Maiden, Amorphis, My Dying Bride, svi u jednom albumu. Snimili su drugi album, ali je on više bio raw death metal žanra.

(SMP)

Komentari