U poslednjih godinu dana, internet je eksplodirao pod naletom novih “AI muzičkih talenata”. Platforme kao što su Suno, Udio i slični omogućavaju svakome da uz par promptova za nekoliko minuta „napravi“ pesmu koja zvuči kao da je snimljena u profesionalnom studiju.
- Piše: Nebojša Lakić
Pored “originalnih” kreacija, YouTube i društvene mreže ovih dana preplavljene su “obradama” popularnih domaćih folk pesama, pa smo tako u prilici da čujemo kako bi Dragana Mirković, Aca Lukas, Tea Tairović, Haris Džinović, Zorica Brunclik i drugi zvučali u metal okruženju. A najsmešnije (ili najtužnije?) je to što te obrade, iako zamišljene da budu parodija, često zvuče… zastrašujuće dobro.
Kad folk i metal postanu AI rođaci
Zamislite scenario: folk hit iz devedesetih, ali u stilu Nightwish, Children of Bodom ili Arch Enemy. AI to odradi sa neverovatnom lakoćom, i to neretko zvuči toliko uverljivo da je i iskusnom uhu teško da pogodi šta je tu zaista odsvirano ili otpevano, a šta softverski generisano. Sa druge strane, s obzirom da su mogućnosti neograničene, možemo takođe da čujemo kako bi u nekom paralelnom univerzumu Iron Maiden zvučao da je synthwave bend, Metallica da su reggae sastav, ili Slayerov klasik „Angel of Death“ u 50’s cabaret stilu. Luda vremena, zaista.
Mlađe generacije, naviknute na instant sadržaj i bez preteranog muzičkog iskustva, neće se ni upuštati u analizu šta je tu originalno, a šta veštački generisano, i takve stvari će smatrati sasvim normalnom pojavom. Metal scena, međutim, ostaje podeljena: dok deo njih vidi sve to kao zanimljiv eksperiment i alat koji bi mogao da im pomogne u radu ako se pametno iskoristi, većina to ipak posmatra kao blasfemiju – digitalno skrnavljenje svetinje rada i truda, bez ikakve stvarne umetničke vrednosti.
Na pitanje da li u svom radu koristi AI alate, i ako ne, da li planira da ih koristi u budućnosti, lider beogradskog sastava Consecration Danilo Nikodinovski odgovara kategoričkim – NE.
– Sa pojavom autotjunovanih vokala sve je toliko neprirodno i ružno počelo da zvuči da mislim da će uskoro doći vreme kad će ljudi početi namerno da ostavljaju falševe u vokalima, jer to na kraju krajeva zvuči humanije – kaže Danilo, i dodaje da robot može da prenese repliku emocije, nečega što je naučio, ali ta emocija nikada neće biti autentična.
– Na svakome je onda da odluči da li hoće da potroši 40-50 sati da AI-u objasni šta tačno želi u svakom segmentu ili će to vreme da potroši da sedne, navežba i odsvira ono što hoće. Svaki alat može da bude dobar ako znaš kako da ga upotrebiš na pravi način. Ono što se u svemu tome gubi je osnovni ljudski element, da su ti ljudi seli i zajedno nešto smislili, napravili i odsvirali zajedno – smatra Danilo.
Kad AI snimi Slayer, kraj je blizu
Novosadski producent Miroslav Majkić aka Gos’n Bandar (Piknik Studio) tvrdi da je razvoj tehnologije nezaustavljiv, jer se velike sile takmiče u dominaciji i nemaju luksuz da razmišljaju o posledicama. Smatra da je AI trenutno odličan asistent i da treba koristiti sve benefite koje pruža, ali da će u budućnosti preuzeti sve naše poslovne aktivnosti i obavljati ih mnogo brže i preciznije.
– Nemojte se plašiti, u onom trenutku kad AI bude savršeno generisao najnoviji album od Slayera, globalni sukob će uzeti maha i više nikome neće biti do muzike. Optimistički zaključak je taj da sve ima svoj kraj, pa i ova civilizacija koju poznajemo – upozorava Bandar.
Sličnog je mišljenja i Aleksandra Lioness Stamenković, gitaristkinja bendova Jenner i Frozen Crown. Ona ističe da AI napreduje vrtoglavom brzinom u svim poljima, ali da je razlika u tome što je to u umetnosti mač sa dve oštrice.
– Umetnici koji stvaraju, ulažu svoj talenat, vreme, znanje, emociju u svoj rad i samim tim taj rad je mnogo vredniji u svakom smislu od rada koji je generisan za nekoliko sekundi pomoću veštačke inteligencije. Mnogi ljudi to zapravo već i vide i žele ljudskost i nesavršenost u umetnosti. S druge strane, mislim da AI može poslužiti kao dobra inspiracija i alat za učenje i napredak, ako se pametno koristi – kaže Aleksandra.
Ispričala nam je i da se nedavno našla u situaciji da je osoba koja nije čak ni muzičar napravila pesmu pomoću veštačke inteligencije i pitala je da snimi tu pesmu za nju.
– To, naravno, nisam prihvatila. Nisam ljubitelj ni prerađenih pesama pomoću AI, ali prihvatam ih u svrhu zabave. Nadam se da će AI u muzici veoma brzo doživeti pik i da će se ljudi ponovo vratiti starom dobrom načinu vežbanja, pisanja, komponovanja i posvećenosti generalno – zaključuje naša sagovornica.
Između ideje i algoritma
Pored muzičara, pitali smo i vlasnike muzičkih studija šta misle o razvoju veštačke inteligencije u muzici. Kragujevački producent i muzičar Stefan Kovačević (Blacksmith Studio, Forever Storm) konstatuje da je napredak AI tehnologije više nego evidentan i kreće se geometrijskom progresijom zadnje dve godine.
– Deluje neverovatno da smo do samo par godina unazad imali veliki izazov u tome da recimo izdvojimo neki instrument ili vokal iz pesme, a da je to danas moguće uraditi u roku od nekoliko minuta – kaže nam Stefan.
On naglašava da veštačka inteligencija može pomoći u kreativnom procesu, ali da sve to posmatra samo kao pomoćni alat za razrađivanje ideja. Ipak, kategoričan je da nikada neće koristiti AI tako da uzme gotovo rešenje i da to potom koristi kao svoj autorski rad.
– To je potpuno suludo iz više razloga – prvo što to u potpunosti degradira moju reputaciju kao autora ili muzičkog producenta, drugo, nikada ne bih dozvolio kompjuteru da interpretira moje emocije i misli, te da od toga pravi pesmu. Čovek je u toj jednačini onda praktično potpuno izuzet (sem što piše prompt), što dovodi do dehumanizacije i konsekventno do prekida veze i odnosa koji smo stvarali ili tek treba da stvorimo sa našim slušaocima. Koristiti AI na taj način jednako je živeti život na autopilotu, što će dovesti do neke nove stvarnosti o kojoj iskreno ne želim ni da razmišljam – zaključuje Stefan.
Dražen Kecman (Cirith Ungol Studio) objašnjava da je AI „alatka“, a ne autor, te da AI može generisati ideje, ali ne može stvoriti energiju, prostor i ljudsku dinamiku koji definišu metal ili rock.
– Što se tiče mladih muzičara, ne mislim da će ih AI demotivisati – naprotiv. U mom studiju Cirith Ungol vidim suprotan trend: dolazi nova generacija bendova s ogromnom željom i zrelim razumevanjem produkcije. Za razliku od nas pre 20-ak godina, današnji klinci imaju sve informacije odmah. Znaju koje skale da koriste, koje pojačalo i gitaru žele, kako izgleda profesionalan video spot, i imaju pristup radnjama i opremi o kojoj smo mi nekad mogli samo sanjati – kaže Dražen, i zaključuje:
– Na kraju, sve ovo svodi se na jedno: bez obzira na to koliko AI napreduje, najvažniji element svake pesme i dalje su ruke i prsti koji sviraju, i glas koji peva. AI može pomoći u obradi, ali ne može stvoriti emociju, a emocija je ono zbog čega metal ŽIVI.
Dva klika do lenjosti
Kako bilo, ne može se poreći da AI pruža mogućnost svima da se kreativno izraze. Mladi autori koji nemaju novca za studio sada mogu da eksperimentišu sa zvukom, da čuju kako bi njihova ideja zvučala sa “pravim bendom”. Takođe, AI može biti alat za inspiraciju – demo generator, idejni “vodič”. Možda će neko čuti svoju AI pesmu i pomisliti: “OK, sad ću ovo stvarno da naučim da sviram.” Kao što je nekad Guitar Pro pomogao generacijama tinejdžera da nauče rifove, možda će Suno i slični servisi biti novi poligon za ideje.
Ali da se ne lažemo – AI muzika je istovremeno i prečica. A svaka prečica u umetnosti ima cenu. Kada klinac može da “izbaci album” a da ne nauči bar jedan akord i da se ne muči s probama, pitanje je hoće li ikada poželeti da stvarno svira? Muzika tako prestaje da bude proces, i postaje proizvod. Metal, koji je oduvek bio otpor masovnom, sada se opasno približava svojoj antitezi – generičkom sadržaju.
Ono što je činjenica je da živimo u AI eri, te da ti alati ne idu nikuda, osim napred – postajaće sve bolji, napredniji, efikasniji, i bez sumnje, uskoro ćemo zaista biti u situaciji da će veštačka inteligencija dobar deo poslova raditi bolje od ljudi. Sa druge strane, važan deo metal žanra kao takvog, pored energije i muzike, je i stav. I dokle god postoji neko ko je voljan da znojem, žuljevima i distorzijom brani taj stav – ni Suno, ni ChatGPT, ni bilo koji digitalni “demon” neće moći da ga ubije.
Ostalo je još da ovu priču zaključimo tako što ćemo na stvarnom primeru demonstrirati AI mogućnosti, kroz kreiranje tri numere različitih metal podžanrova. Za pesme ispod trebalo nam je oko pola sata, a proces je u potpunosti odrađen koristeći veštačku inteligenciju – nazivi bendova, pesama i tekstova, preko omota, i na kraju sama muzika su veštački generisani pomoću nekoliko trenutno najpopularnijih AI alata (Suno, ChatGPT, Google Gemini/Nano Banana).
Da li biste mogli da prepoznate da ove stvari nisu odsvirali i otpevali stvarni muzičari? Javite nam u komentarima.
Razbih se ko kanta uz ovu Darghanu mirkwich
Vidio sam ovo. Nisam vjerovao i odem da probam… Ovo je za mene morbidno i bolesno. Prije sam se bunio kada su pojedinci govorili da nam treba jedan civilizacijski reset… ali poslije ovoga…. mislim da su u pravu.
Ja kao metalac i zaljubljenik u tehnologiju AI vidim kao odlicnog asistenta u pravljenju demo pesama. Ako nesto zvuci vrh kad ga AI napravi, zvucace jos 10 puta bolje kad se snimi i doradi.
Bravo, odlican tekst i kvalitetna analiza trenutnog stanja sa AI u svetu,
Sve je ok dok bendovi(?) i pojedinci plasiraju svoje AI uratke uz informaciju da je to zaista AI generisano. Problem će biti kada se AI generisana muzika bude plasirala (a možda se već i plasira) kao autorska muzika, bez priznanja da je to AI produkt, nego uz navođenje stvarnih ljudi kao autora. Većina slušalaca nema toliko razvijen sluh i „njuh“ da provali da je nešto AI prevara, a ne originalna kreacija stvarnih muzičara.