Aurium – Still Life

• Žanr: Symphonic / Gothic Metal
• Izdavač: Miner, 2015.
• Web: Auriumofficial.com
• Piše: Nebojša Lakić

Aurium je mladi beogradski bend, osnovan 2012, a Still Life im je debi album, realizovan preko Miner Recordsa u maju tekuće godine. Pred nama je, dakle, 11 pesama koje se kreću kroz gothic i sympho pravce, sa dominantnim ženskim, pretežno operskim/soprano vokalima.

Inovativnost nije reč koja čoveku prva padne na pamet nakon preslušavanja materijala. Sve ovo se, manje-više, čulo već milion puta, a operatic metal kao takav već duže vreme na svetskoj sceni zastupa svega par poznatijih bendova koji su ostali odani toj priči, iako je fakat da mlađa publika na taj pravac više ne obraća pažnju. Dakle, već u startu situacija nije nimalo pozitivna za jedan mladi bend koji kreće u borbu za svoje mesto pod suncem.

Aurium je ovaj album snimio ko zna gde, producirao ga je ko zna ko, a da ne znamo bolje, i da prosuđujemo isključivo po bukletu CD-a, teško da bismo znali i da je bend uopšte domaći. Malo više truda u tom pravcu, i više informacija na omotu ne bi bilo zgorega, a isto važi i za cover, koji će malo koga zaista ubediti da je baš ovaj album vredan pažnje, znajući koliko je vizuelni segment danas važan u ovom domenu umetnosti. Veliki minus sa te strane.

Ipak, složićemo se da je muzika ta koja je u celoj priči najbitnija. Ako sastav nema problema sa pravljenjem inspirativnih pesama, sve ostale kritike vezane za omot i „istrošenost“ pravca bile bi potpuno besmislene. Ali, avaj, ni na tom polju ne cvetaju ruže…

Produkcijski gledano, situacija i nije toliko loša. Sve se lepo razume, od bubnja, do vokala, međutim, da li je do već pomenute zasićenosti i out of date pristupa pravcu, ili do nečega drugoga, ali ovde zaista ne čujem ništa što bih želeo da čujem još koji put u životu.

Pevačica Milica Jovanov, uprkos evidentnom talentu, jednostavno ne uspeva da zadrži pažnju (plus, poprilično se „bori“ sa engleskim akcentom što se posebno čuje kada se prebaci na klasičan clean sa soprana, što narušava ukupan utisak), a isto važi i za samu svirku – momci se trude, ali same kompozicije i aranžmanska rešenja, ličnog sam mišljenja, nisu na zadovoljavajućem nivou. Nadam se da neću biti previše grub, ali ceo album zvuči jednostavno – dosadno. Tih nekih četrdesetak minuta  zvuči veoma rastegnuto i stvara osećaj kao da traje sedam godina. Pretpostavljam da to momci i devojka ne vide tako, jer uložili su i vreme i trud u sve ovo, međutim, osnovni element u ovom pravcu mora da bude strast, uzbudljivost, konkretna emocija koja ili postoji ili ne, a ovde je, barem ja, ne osećam nimalo.

Generalno, ne volim preterano da kritikujem bendove čija karijera praktično upravo i počinje, ali sa druge strane, iskrenost bi morala da bude na prvom mestu, pa tako i jeste u ovom slučaju – ekipi sve najbolje u daljem radu, početak je u najmanju ruku prosečan, ali možda se između redova nazire potencijal koji bi mogao biti iskorišćen kako treba na nekim budućim radovima. Rešiti se depresije, monotonije, i ne dozvoliti sebi da publika zaspi na koncertu ili ode ispred kluba da pije pivo – a u celu priču uliti više energije, čvrstine i iskrenosti (po mogućnosti, ubaciti još jedan, muški vokal, da razbije jednodimenzionalnost ovog operskog, mada bi verovatno bolja opcija bila rešiti se operskog u potpunosti), i možda budemo pričali drugačiju priču u, nadam se, ne tako dalekoj budućnosti.

Aurium – Still Life spisak pesama:

1. A Touch of Art
2. Beneath Your Words
3. Come To My Arms
4. Deep Hollow Mind
5. Drab Colored Silence
6. Endless Dream
7. Following The Rain
8. Lady Night
9. Losing You
10. Once In A Blue
11. Spirits Of Our Secrets