Sunovrat - Kuluk

Žanr: Death/Thrash Metal
Izdavač: Samoizdanje, 2026.
Web: Instagram
Piše: Sava Karadžić

Evo pred nama jednog zaista osvežavajućeg prvenca, koji se kliče Kuluk, a koji pred nas prostire trojac iz beogradskog sastava Sunovrat, nastalog prošle godine, mada su od 2022. postojali kao Atomic Fault, pod čijom etiketom su 2023. izdali jedino izdanje: Lobotomized EP. Promena imena nije donela preveliku promenu u zvuku, koji i dalje miriše na razbijački thrash/death metal stare škole, ali sa dobranim uplivom gruva, crossovera, pa čak i malkice prog elemenata. Dakle, vreme je da odslušamo šta su momci iz Sunovrata, uz ‘’teški prinudni rad’’, iskulačili za naše uživanje.

Kuluk u sebi sadrži sve stare i oprobane šablone thrash/death metala, ali su oni tako sveže uklopljeni, iskomponovani i odsvirani da nikako ne stvaraju onaj neprijatni osećaj kako je sve to čuto milion puta. U tome im puno pomaže dobrana doza gruva koja kao je došla direktno iz Prong radionice, potom naoko moderniji prilaz thrash zvuku koji paše ovovremenosti, kao i upadljivi crossover elementi koji su naročito uočljivi u ritmično izlomatanim delovima pesama, gde se opasno približavaju granicama progressive thrash metala (Watchtower, Sieges Even i/ili Mekong Delta).

Vuk Tajsić, Kosta Aralica i Aleksa Šakić pokazali su zavidnu umešnost rukovanja svojim instrumentima, te su odsvirali/otpevali thrash metal onako kako je oduvek bilo naumljeno – opako, nabijeno energijom, uz osećaj kao da ste usred šutke na njihovom koncertu, a sve to upakovano u ubedljiva/ugodna 33 minuta. Sve navedeno potpomogla je i vazdigla ogoljena, bazična a opet efikasna i slušno uzbudljiva produkcija nepogrešivog Luke Matkovića (Quasarborn, Space Eater, Bombarder) iz Citadela studija, u kojoj sve zvuči prirodno i snimljeno uživo, što naročito važi za bubnjeve, gde su zadržane sve ’’greškice’’ koje moraju nastati u besomučnom i sumanutom kucanju kečeva. Ovako treba snimati savremeni thrash metal i uopšte ekstremni metal, kako bi se što više udaljili/odelili od sve neprijatnijeg stiska tehnologije u savremenoj produkciji.

Kosta Aralica je, pored tamanjenja baterije, odradio i vrlo dobar/efektan omot, koji odlično dočarava sumorne tekstove Kuluka, a koji me je vratio u pregled omota metal sastava iz (pre svega) devedesetih godina prošlog veka. Bendovi uvek moraju imati na pameti koliko je, čak i u današnje većinski digitalno vreme, bitna vizuelna strana audio priče.

Na kraju, sa radošću možemo zaključiti da nam je Sunovrat isporučio jedan od ubedljivijih prvenaca koje sam čuo od strane svesrpskih metal grupa ekstremnije provenijencije, naročito ako uzmemo u obzir kratkoću njihovog bivstvovanja na sceni. Kuluk je jedno od onih izdanja koja su tako pozitivno zarazna da je uzastopno višestruko preslušavanje zagarantovano. Momci, svaka čast!