- Žanr: Black Metal
- Izdavač: Soulseller Records, 2024.
- Web: BandCamp
- Piše: Slobodan Trifunović
Plašite li se mraka? Da ostanete sami? Čujete li korake iza vas noću u napuštenoj ulici iako znate zasigurno da tu nema apsolutno nikoga? Primalni neobjašnjivi strahovi su usađeni duboko u nas koliko god civilizacija išla svojim tokom unapred nipodaštavajući sve ljudsko, kad čovek ostane sam sa sobom nešto od navedenih ili opet totalno drugačije i svoje izviri na površinu.
Srpski ukleti entitet Nadsvest veoma dobro razume ove koncepte ljudske duše i duboko se bacajući u ponore kontaktira sa najcrnjim animizmom koji je uvek bio rasprostranjen među našim življem. A kad smo već kod domaće mitologije, malo je pripovedaka koje odgovaraju najcrnjoj formi metala od sile vukodlaka, razorne duše vuka u slabom ljudskom telu i svih posledica koje nosi ovaj dualizam.
Moram reći da sam Nadsvest već sa prvim EP-em Kolo ognja i železa iz 2019. na našem portalu najavio kao nešto veliko jer mi je u samom startu bilo jasno da se ovo ime ne podčinjava kakvim beslovesnim zakonima svetine, no je putovanje u avetno središte bilo samo započeto navedenim EP-em. Otrovno podzemno izdanje u vidu splita sa Necrobode je usledilo da nam olakša čekanje dok se čelik za prvi veliki udarac polako kalio. I došao je i taj momenat, prvi dugosvirajući pod nazivom Slovo meseca i krvi (za veliki Soulseller, verujem da je ovaj ugovor došao preko S-ovih Gorgoroth kontakata, no svakako zasluženo) prezentovan je javnosti maja meseca tekuće godine. I moram da priznam da su me inicijalna preslušavanja albuma u startu ostavila zatečenim pa i zbunjenim; kao što sam rekao, imao sam visoko mišljenje o trupi u startu ali me materijal prezentovan na albumu ostavio u čudu. Možda i nije trebalo jer kao što sam već naveo, kongregacija sačinjena od S i A (možete se na Metal arhivama upoznati s njihovim angažmanima, za ovu priliku je odabrano da ljudskost ima što manje uticaja u materijalu i pokušaćemo to da poštujemo što više) mi se odmah predstavila kao duo koji je spreman da ide sve dalje, ili bolje da upotrebim izraz dublje i niže za svoju umetnost i to su potvrdili sa ovim albumom.
Zaboravite ikakva očekivanja ili logiku, kad upotrebim sintagmu ’’black metal sa tematikom o vukodlacima’’ mogu da se kladim kakav zvuk imate u glavi… i nije previše uzbudljiv, a ovaj album je sve samo ne očekivan ili logičan. Za inspiracijom se posegnulo u najdublje ponore istorije crnog metala, tako da oni koji smatraju da se black metal rodio u Norveškoj devedesetih slobodno mogu da ugase ovu stranicu jer ovaj bend nije za vas i nikad nećete ni shvatiti istinu svakako. Uzmimo za primer bubnjeve koji su izuzetno inovativni u svojoj primitivnosti – više je nego očigledno da je brazilska death-black scena osamdesetih primat za ovaj paklen čekić od stila a sve je iskombinovano sa povremenim bestijalnim upadicama a la Beherit i sve to je sagledano kroz vizuru srpskog podneblja, te se tu i tamo mogu prepoznati i etno motivi koji su savršeno legli na podlogu. Gitare i vokali takođe citiraju čitavu plejadu uticaja od prastarih Root elemenata, možda čak Gorgoroth melodicizama, jasnih Bathory citata ali cela smesa zvuči kao da su dvojica crpela inspiraciju a ne krala, ako razumete šta hoću da kažem. Trešnjica na tortu su naravno posednuti vokali koji su se shodno temi potrudili da izbrišu što više ljudskosti iz sebe i ukusno odsvirane klavijature, taman koliko treba da dodatno omotaju u tamu ovaj ambis. A ako mislite da je to sve, varate se – ukrasi kao sempl iz filma Leptirica na početku „Od meseca i krvi“ ili gostovanje legendarnog Alexandrosa iz Macabre Omen na „Trijumf silnika – smrt sveta“ će samo učiniti istraživanje izdanja još zanimljivijim. Meni je svakako najbitnije da celokupan paket nosi nedvojbeno srpsku atmosferu, direktno ovaploćenu sa zabačenih seoskih puteva i mračnih bogaza kojima haraju zlodusi – za mene ultimativni pečat potvrde i pohvale albuma, što se ne stidi toga odakle je i da iskoristi ono što je u svojoj biti kao svoje najsmrtonosnije oružje.
Za inspiracijom se posegnulo u najdublje ponore istorije crnog metala
Što se tiče fizičkog izdanja CD je odrađen perfektno, bez ikakvih kitnjastih preterivanja, no, sa apsolutnom merom koliko je potrebno da dočara auru benda i tematiku. Jedino mi je žao što tekstovi nisu ponuđeni jer verujem da su finalni ključ za razumevanje ovog dela ali Nadsvest ne pušta nikoga potpuno u svoj neprijateljski nastrojen svet. Produkcija je postavljena krajnje odgovarajuće materijalu, kriptično ali i silovito tako da zvuči kao razdiranje ljudskog obličja i ulazak u dlakavo ruho da se teroriše. Trijumf silnika je ovo apsolutno – Nadsvest se ustoličio sa svojim prvencem kao samosvojna kreacija koja se povinuje samo svojoj volji što je po meni ultimativno dostignuće svakog ekstremnog benda koji drži do sebe, a na svetskom nivou možemo reći da Srbija ima takmaca koji može da pogleda u oči imenima kao Malokarpatan ili Negative Plane.
Neverovatno izdanje… A sa čime će nas bend sledeće iznenaditi ne znam, ali i ovo što je odrađeno je dovoljno da već budu zapisani u anale srpske metal scene zanavek.
Nadsvest – Slovo meseca i krvi spisak pesama:
1. Vihori boja
2. Ponori adski
3. Vaznesenje zveri
4. Pojanje crno
5. Od meseca i krvi
6. Trijumf silnika – smrt sveta
