- Žanr: Turbo-Folk Metal
- Izdavač: Multimedia Music, 2023.
- Web: Facebook
- Piše: Sava Karadžić
Ah, Pero Defformero… Nastali u Novom Sadu 1993. godine, bili su svakako prvi srpski (i ex-YU) sastav koji je uspešno kombinovao ono što se kombinovati ne sme: turbo-folk i metal. Prave početke mešanja rocka i novokomponovanog folka mogli bismo nazreti u sarajevskom Nervoznom poštaru s kraja 1980-ih, ali Pero Defformero je svakako stvorio nešto novo i za sada neponovljivo u tom obliku na našim prostorima. Do 1997. godine, kada su prestali sa radom, postali su kultni bend srpskog metal podzemlja. Iznenadnim uskrsnućem 2003. godine, Pero Defformero kreće u mnogo ozbiljniju priču izdajući dva veoma popularna albuma: Undergrand (2009.) i Jer to liči na taj način? (2014.), kojima su stekli veliki broj novih fanova, kao i bezbrojnim, uglavnom odlično posećenim nastupima. Singlom “Bez tebe” (2019.) polako su najavili novo ostvarenje, čije se izdavanje očekuje septembra ove godine.
Kao veliki poštovalac dosadašnje diskografije sastava, sa velikim očekivanjem sam pristupio preslušavanju Muzike za ljude bez prijatelja, i nažalost, ostao uglavnom ravnodušan. Frišovi eksplozivni power/groove metal rifovi, unekoliko načeti na prošlom albumu, ovog puta su smanjeni na najmanju moguću meru, ustupajući prostor onima koji vuku na heavy metal/hard rock i dobrano su upotpunjeni sintisajzerom koji imitira zvukove stadionskih rock hitova 1980-ih. Biške je takođe u solidnoj meri napustio turbo-folk vokalni pristup, menjajući ga standardnim/klasičnim pevanjem, uz promenljive rezultate. Ništa od ovoga svakako ne mora biti loše, ali… Da razjasnimo, sam srž zvuka Pera Defformera je u suštini ostao isti, međutim, ono na čemu su po prvi put u karijeri pali na ispitu, jesu (osim par izuzetaka) hitične/pamtljive/prepoznatljive/fenomenalne pesme. Tokom slušanja Muzike za ljude bez prijatelja, otprilike 60% onoga što sam čuo bilo je samo prežvakana i nanovo upakovana, solidno umekšana verzija stvari sa prošlih ostvarenja. Uz to, na novom izdanju nećete naći Motörheadom inspirisane brzačine tipa „Metal sviraću“, već se više od polovine pesama kreće u veoma sličnom, srednjem tempu koji samo doprinosi teškoći njihovog razlikovanja i prepoznavanja.
Srž zvuka Pera Defformera je u suštini ostao isti, međutim, ono na čemu su po prvi put u karijeri pali na ispitu, jesu (osim par izuzetaka) hitične/pamtljive/prepoznatljive/fenomenalne pesme
E sad, da sve ne bi bilo samo u negativu, pobrinulo se par numera, pre svega noseća „Bez tebe“, koja ima sve ono što ovom albumu manjka a čega je bilo u izobilju u prošlosti, što znači ubilačke rifove, srceparajući ljubavni tekst ala Pero Defformero, odličnu solažu i fenomenalni refren koji će vam još dugo odzvanjati u ušima. „Disko“, „Trebalo bi“ i „U Dubai“ su odlične i nose patinu nečeg starog što je obučeno u novo, sveže ruho. Ostale pesme su jednostavno prosečne, nikako loše, ali svakako ne u Pero Defformero renomeu. I onda dolazimo do prve prave akustiče balade u istoriji grupe, završne „Pesma za vašu dušu“, koja im zaista nije trebala jer jednostavno nije dobra, te kao poslednja ostavlja gorak ukus i dobrano smanjuje ukupni doživljaj.
Ovo je ostvarenje koje svakako vuče studijsku karijeru sastava par stepenica niže, jer ko je do sada voleo Pero Defformero, naći će na Muzici za ljude bez prijatelja dosta toga što mu može ugoditi ali nije zasigurno da će mu kompletan album zaista goditi.
Pero Defformero – Muzika za ljude bez prijatelja spisak pesama:
1. Bambus šumi (…U hramu ljubavi)
2. Jarani
3. Disko
4. Uradimo 69
5. Bez tebe
6. Zna da nije tako fina
7. U Dubai
8. Braća Rokeri
9. Trebalo bi
10. Pesma za vašu dušu
