- Žanr: Epic / Heavy Metal
- Izdavač: Samoizdanje, 2022.
- Web: Facebook
- Piše: Igor Stanić
Kada videh najavu za live album Claymoreanaca (lažem, imao sam insajd info, ali ovako bolje zvuči), bilo je jasno da je vreme da se saberu i analiziraju preliminarni rezultati višemesečne operacije koju je ekipa započela izdavanjem aktuelnog studijskog albuma Eulogy for the Gods. EFTG je svakako, barem u underground krugovima, daleko najuspešnije izdanje ove inkarnacije benda. Pretpostavljam da je hvala kako kritike, tako i fanova, sigurno uticala na odluku Claymoreana da se nastup u Kragujevcu snimi, smiksa i izda, bar u elektronskom formatu. Sve ovo, meni bar ukazuje i na to da su i sami članovi benda svesni da su sa EFTG uradili dobar posao, a pošto je sve to još uvek manje-više friško, živi album je idealno gorivo da mašina Claymoreana drži radnu temperaturu na potrebnom nivou, na opštu radost kako muzikanata, tako i njihovih fanova.
Dakle, 12 pesama na nastupu, od kojih je skoro polovina sa Eulogy for the Gods, par starijih i dve obrade čine sastav snimljenog materijala. Ništa iznenađujuće, lepo balansiran izbor, jer je logično da se akcenat stavi na promociju EFTG. Ono što je moglo da pokvari utisak, a nije, je naknadno otkrivena činjenica da Dejana nije bila stoprocentno dobrog zdravlja za vreme nastupa. Međutim, budimo realni i iskreni, Deja je isuviše dobra pevačica, tako da se uspešno izborila sa preprekama ovog tipa. Mora se napomenuti i da je dolaskom Marka Novakovića na mesto bubnjara, Claymorean dobio mnogo, jer je reč o vrlo talentovanom, vanserijskom muzičaru, dok ostali sviraju očekivano dobro. Atmosfera koncerta je zadržana i nakon fejsliftinga za vreme miksa, koji se meni lično više dopada nego na nekim prethodim studijskim ostvarenjima. Naravno, za miks je, kao i uvek, bio zadužen Boris Šurlan.
I kada se podvuče crta, sve je u Kragujevcu i nakon njega urađeno kako treba i u skladu sa limitom koje donose tehnikalije na koncertima ovog kalibra u Srbiji. Claymorean ima jaku fan bazu, ali je fascinantna činjenica da je ona još uvek mnogo snažnija preko granice, nego u Srbiji. Da li je to zbog samog opredeljenja kada je njihov muzički izraz u pitanju, jer bendova ovakvog profila ovde nema puno ili nešto drugo, ostaje da se vidi u budućnosti. Budućnost je, bar kako trenutno izgleda, za Claymorean svetla, uz ovu ili onu publiku i pod uslovom da isprave jednu stavku, minus koji sam ostavio za kraj. Naime, sa omota albuma, kao i sa video zapisa sa ovog koncerta, mogu samo da zaključim da ne postoji koncenzus članova oko imidža i ponašaja na live nastupima. Ovakva vrsta metala zahteva od Claymoreana fine-tuning kako bi njihov paket bio kompletan. Sve ostalo je tu gde treba da bude, po standardu.
Kada se podvuče crta, sve je u Kragujevcu i nakon njega urađeno kako treba
Na koncu, Alive in Vultureburg je hrabar i kvalitetno realizovan potez Lazarevčana, nakon kojeg samo mogu da zaključim da oni još nisu došli do svog kreativnog vrhunca i da se, ako sve bude kako treba, od njih očekuje dosta u vremenu koje dolazi. Jedino je šteta što će album verovatno (ili ne?) ostati bez fizičkog izdanja, ali u 21. veku, ne nalazim da je to od presudne važnosti za njih. BandCamp je dovoljan.
Claymorean – Alive in Vultureburg spisak pesama:
1. Hunter of the Damned
2. Battle in the Sky
3. Mystical Realm
4. Drum solo
5. In the Tombs of Atuan
6. The Triumph
7. Blood-Red Shield
8. Rage of the White Wolf
9. Spirit of Merciless Time
10. Old Mountain
11. We Fight Like Lions
12. Blood of my Enemies (Manowar)
13. Flaming Metal Systems (Manilla Road)
