- Žanr: Synthwave
- Izdavač: NewRetroWave Records, 2019.
- Web: Facebook
- Piše: Jadranka Stanić
Neko mi jednom reče da metalci mnogo vole synthwave. I nije mnogo pogrešio. Relativno svež kao žanr, nastao početkom 2000-ih, a dolazeći do šireg auditorijuma 2010-ih, udara na nostalgiju za osamdesetim kod nas koji generalno volimo tu dekadu, SciFi, video igre, kao i klišeiziran sound koji baš ta dekada nosi sa sobom.
Pred nama imamo još jedan biser ovoga žanra, naziva Avalon Quest, iz prstiju maestra synthwavea, ili kako ga u svojoj glavi zovem još od prethodnog albuma – Lorda syntha Isidora. Ovog novosadskog muzičara verovatno nije potrebno posebno predstavljati, jer je Isidor do sada za sebe uspeo da izbori poprilično visoko kotirano mesto na svetskoj synthwave sceni. Naime, prošle godine se upravo njegov prethodni album Lord of Synth našao u top 10 najprodavanijih BandCampovih synthwave albuma na svetu. Takođe, potpisao je za izdavača NewRetroWave Records (jednog od vodećih u ovom pravcu), pod čijim je okriljem album koji ću upravo recenzirati izašao 21. juna ove godine. Ne bi bilo zgoreg da napomenem i podatak da će uskoro biti organizovana humanitarna akcija u saradnji NRW Records i Groupees, u kojoj će glavna nagrada biti Avalon Quest na vinilu.
Tematski, na ovom albumu pratimo „Lord of Syntha“ na njegovom putovanju kroz svemir, prolazak kroz crvotočinu zvanu Shadow Road i njegovo pristizanje na željenu destinaciju Avalon. Isidor nam je ovo putovanje i nedaće glavnog junaka prikazao kroz devet pesama u ukupnom trajanju od nešto više od 30 minuta. Devet pesama, devet malih soundtrackova koji mogu da upotpune vaš dan, bilo da ih slušate na zvučnicima u vašem autu i koji čine da se osećate kao da ste se teleportovali u cyberpunk film, ili vas synth miluje kroz slušalice dok su vam u glavi crvotočine i svemirske jurnjave.
Sam album je nešto lepše isproduciran nego njegov prethodnik, i što se sounda tiče, ne postoje nikakve zamerke. Stvaralačko umeće je i ovaj put bilo na nivou zadatka, tako da ovaj album može, bez ikakvih problema, da se vrti na repeat u nedogled, sa garancijom da neće postati dosadan. On teče, bez oscilacija u kvalitetu, od prve do poslednje pesme, a svaka pesma se savršeno nadovezuje na prethodnu. I kada kažem da ne oscilira u kvalitetu, to znači da su sve podjednako dobre. Ono što je meni lično zapalo za uho i izdvojilo se, je mali eksperiment u sedmoj pesmi „Rhapsody!, a u pitanju je vrlo zanimljiv preokret u vidu bridgea na električnoj gitari. Ovo je umnogome doprinelo dinamici celog albuma.
Ovaj album može, bez ikakvih problema, da se vrti na repeat u nedogled, sa garancijom da neće postati dosadan
Što se vizuelne strane tiče, omot je radio fenomenalni Tony Skeor, Neo-Noir konceptualni umetnik, čije radove možete pogledati na njegovom profilu na Artstationu.
Možda jedina, mala zamerka, koju imam vezano za Avalon Quest, je ta što mi se nijedna pesma još nije izdvojila kao potencijalni hit, ili bar ne tako hitro kao što je to bio slučaj sa npr. „Neon Owl“. Možda ovo samo znači da je potrebno da vrtim ovaj album još koji put, ne bi li potencijalno isplivala dostojna zamena za trenutnu melodiju zvona mog telefona. Nekako mi se javlja da će to verovatno biti „Gates of Chaos“.
Bilo bi višak na kraju recenzije reći da Isidora čeka svetla budućnost, jer je ovim albumom on u nju i zakoračio. Krenuo je krupnim koracima u pravcu svog Avalona. Mi mu želimo svu sreću i pomno ćemo pratiti njegov dalji rad.
Isidor – Avalon Quest spisak pesama:
1. Children of Cyberpunk
2. Odyssey of Photon Jack
3. Orion Blade
4. Crystal City
5. Ultraviolet
6. Shadow Road
7. Rhapsody
8. Gates of Chaos
9. Aurora Virus
