Vranorod je svakako bend koji ne svira muzički pravac koji se svakog dana pojavljuje u Srbiji i na Balkanu uopšte
- Žanr: Shoegaze / Post Rock / Alternative Pop
- Izdavač: Der neue Weg, 2012.
- Web: Facebook
- Piše: Marko Sinadinović
Vranorod je bend iz Pirota, osnovan 2008. godine. Zvuk benda je u početku bio zamišljen kao spoj black metala i ambienta, da bi se vremenom osnovna ideja promenila, i ekipa je polako ali sigurno uplovila u post-rock/shoegaze vode.
Odmah da kažem, album zvuči prilično interesantno. Čak i ljubitelji drugih zvučnih slika, koji nemaju previše dodirnih tačaka sa ovim muzičkim pravcem, mogu slušati Dreamlike Fading i uživati u njemu.
Album zvuči baš poput naziva albuma: sanjalački je, a da bi se mogao slušati sa uživanjem, slušalac se mora staviti u ulogu sanjara, mora imati želje i snove koje teži da ostvari sa osobom koju voli. Pesme su iskrene, lagane za slušanje, a tu je i izvesna doza melanholije koja zapravo i tera slušaoca na sanjarenje.
Muzičko-liričke teme na albumu opisuju izvestan sukob između detinjstva i zrelosti, pa se u neku ruku čini da Vranorod ovde čak i kritikuje gubitak onog dečijeg entuzijazma i nevine ljubavi u svima nama. Međutim, sve ovo ipak ima i neke svoje slabosti. Kada su pesme izlazile kao (Youtube preview) singlovi, u njima je postojala neka snaga, nešto drugačije nego što smo svi do sada čuli na sceni. Sada kada konačno imamo album, čini se da je to polako nestalo – posle samo četiri ili pet pesama, gubi se osećaj koji se ima u početku, to tzv. jedinstvo koje od albuma pravi živo biće se rasipa na sve strane. Takođe, u pojedinim pesmama postoje određeni delovi koji su prijatni i zanimljivi, i imaju pomenutu „dreamy“ atmosferu, ali sve to dolazi do punog izražaja jer je ostatak pesme poprilično drugačiji. Naravno, sve to ne opovrgava činjenicu da je Vranorod bend koji je jako zanimljiv i čiji članovi imaju jako puno talenta.
Ostvarena atmosfera je slična velikanima poput The Gatheringa, Alcesta i Les Discrets, ali je Vranorod daleko podobniji za slušanje, čak potpuno se može smatrati i radio-friendly bendom. Pesme nisu previše duge, pevljive su i to je dobro kada je u pitanju širi deo publike. Međutim, u takvim pesmama nedostaje ono što se baš i traži u kvalitetnoj shoegaze muzici – ta mistika i dubina tokom slušanja, koja se nikad ne može shvatiti odmah, zahvaljujući čemu album vremenom dobija sve više na važnosti i težini.
Ono što ovaj bend predvodi i izdvaja jesu sigurno vokali Igora i Jelene koji su jako prijatni, komplementarni i ekspresivni. Životna hemija izmedju njih dvoje je utkana u album. Instrumentarij je pošteno odsvirao sve, a sve je to lepo upakovano u produkciji koja albumu ne daje ni previše savršen, niti loš zvuk, već je to jako čist ali opet pomalo vintage zvuk, karakterističan za određene brit-pop bendove iz devedesetih. Nažalost, na albumu u miksu se dešava da se u pojedinim deonicama kada obe gitare pređu na sviranje lead melodije – bas gitara (iako je veoma vešto odsvirana) postaje na neki način „izolovana“ u zvučnom prostoru i ne može da pokrije sve tom prilikom nastale praznine. Možda bi dodatak klavijatura taj problem rešio na nekom narednom izdanju…
Pažljivo sagledane činjenice govore nam sledeće: ovaj album jeste dobar, jako zanimljiv, nesvakidašnji i prihvatljiv je uhu, samo je za veći iskorak potrebno odvojiti još malo vremena, zrelosti i posvetiti se detaljima. A znajući da su članovi benda jako mladi – taj veći iskorak će se sigurno ubrzo i desiti.
Vranorod je svakako bend koji ne svira muzički pravac koji se svakog dana pojavljuje u Srbiji i na Balkanu uopšte, pa je ovo bend koji je jako potreban sceni, jer joj daje i jedan novi pristup, jednu novu atmosferu i jedan drugačiji pogled na nju, te samim tim deluje bogatije.
Spisak pesama:
1. Five Inches Above Me
2. Colors
3. This World We’ll Fly Off
4. Paris Subway 2AM
5. Secret Teller
6. Laudanum
7. She Comes To The City
8. Kiss Me Back (While I’m Wounded)
9. Dreamlike Fading
