Amaranth - I Have the Right to Remain Silent (SMP Music)

Dve stvari su sigurne: ovo je odlično i ovo vozi od starta kao jasna celina

Žanr: Doom Metal / Gothic Metal / Ambient
Izdavač: SMP Music, 2013.
Web: –
Piše: Miloš Živanović

Mini albumi, ili takozvana EP izdanja retko kad uspevaju da predstave grupu na pravi način. Neki od najvećih izvođača sa prostora ex-Jugoslavije (Idoli, npr.), su umeli da dovedu u konfuziju fanove na taj način. Jednostavno, teško je ponekad predstaviti celokupno bogatstvo muzičkog izraza jedne grupe kroz četiri-pet pesama, a da taj album ipak bude shvaćen kao koherentna celina.

Amaranth verovatno može da ponudi svojoj publici još detalja za šire sagledavanje njihovog muzičkog izraza, ali dve stvari su sigurne: ovo je odlično i ovo vozi od starta kao jasna celina.

Četiri pesme na albumu su plod iste poetike Danila Nikodinovskog i ekipe (pridodat im je i Milan B. Popović kroz stihove pesme „Živite li?“, ovde u podjednako dobroj, ali dužoj verziji nego što je ona sa kompilacije Vreme brutalnih dobronamernika).

Amaranth su metal bend, ali neobične lepljive atmosfere, pune iznenađujuće uspešnih harmonija, solaža koje ne dave i muzike koja rastura. Ovo je trebalo da bude sporedni projekat članova Consecrationa, ali je svima – ljudima koji su uradili album, meni, vama koji ste slušali – jasno da sporedno ne postoji kao epitet kad je krajnji proizvod odličan.

Od početka i predobre pesme „Silent“, smenjuju se osećanja melanholije, borbe, opisanih padova i uspona, ali ovaj album ne pada. Pesma od 14 minuta koja otvara EP bi bila kreativni suicid da nije urađena kako jeste, kroz dva dela, prvi sneni, drugi energični i uzbudljivi. Takvo je i celo izdanje, kao drvo bogate krošnje koju pomera vetar, ali ono ostaje duboko vezano za svoje korene. Čvrsto i jasno, lirično i… pa, ne baš glasno. Prava reč je suptilno.

Stilska rešenja su u funkciji jednog emotivnog putovanja kroz pesmu, na način kako su muzici pristupali neki od najvećih, u ovom slučaju grupe Metallica i Pink Floyd. Prethodno poređenje ne treba shvatiti bukvalno, nego više kao odličan način građenja atmosfere u pesmama i pravilnog razaranja ritma usred ritma.

Na stihove ne treba trošiti puno reči. Dovoljno je reći da su i Danilo i Milan B. Popović na visini zadatka i da je sve potpuno na mestu. Lično, poprilično sam pozitivno iznenađen celokupnim mini albumom i jedva čekam maksi… album, ne diskont.

Posle izdanja I have the Right to Remain Silent, Amaranth mogu imati pravo da budu tihi, suptilni, ali nikako nemi… Jer imaju šta da kažu i da pokažu.