- Autori: Predrag Jovanović i Branimir Lokner
- Izdavač: Računajte na računare
- Godina: 2016. i 2017.
- Jezik: Srpski
- Piše: Nebojša Lakić
Serijal “Rokenrol u kandžama interneta”, koji zajedničkim snagama realizuju dobro nam znani rock kritičar, promoter i izdavač Branimir Lokner i informatičar i urednik emisije Druga strana računara na Radio Beogradu Predrag Jovanović, jedinstvena je štampana literatura na srpskoj rock sceni. Dve do sada realizovane knjige bave se tematikom marketinga u eri interneta, digitalizacijom i generalno prelazom sa klasičnih promotivnih kanala (radio, tv, plakati) na relativno nove, u online sferi. Knjige su, dakle, zamišljene tako da na ista pitanja, domaći sastavi iznesu svoje stavove vezano za pomenute teme, a interesantno je da su se među intervjuisanim bendovima našle čak četiri generacije muzičara, od najstarijih (Branko Marušić Čutura), pa do mlađanih Hurleur. Tu su, između ostalih, i brojna zvučna imena poput Kerbera, Bjesova, Borislava Mitića, Orthodox Celts, YU grupe, Smaka, Goblina, Ritma nereda, Bajage, Nevernih beba, a priliku su dobili i manje poznatiji sastavi poput Evolucije, Wolframa, Kolca i drugih. Obavljeno je više od 100 razgovora sa relevantnim domaćim izvođačima, a u najavi je i treća knjiga, koja će da obuhvati regionalne bendove i njihove stavove na date teme.
Analogno ili digitalno, snimanje na traku ili na kompjuter, klasični nosači zvuka ili YouTube, autorska prava u sferi interneta, plakati i mediji ili društvene mreže i eventovi… to su oblasti kroz koje su bendovi bili u prilici da iznesu svoje mišljenje. Pozitivno iznenađenje je da se i starije generacije rock muzičara dobro razumeju i prihvataju važnost novih marketinških kanala za promociju, dajući im čak i primat u odnosu na klasične štampane medije i plakatiranje kao vid reklame nekog događaja. S obzirom da se moja malenkost i profesionalno bavi društvenim mrežama, odnosno marketingom na istima, taj segment pitanja i odgovori bendova bili su mi i najzanimljiviji – većina se slaže da bez društvenih mreža danas nije moguće ozbiljnije promovisati neki događaj, ali i ne isključuju važnost klasičnih medija i plakata kao takvih. YouTube je važan, ali rokenrol ipak najbolje funkcioniše u live okruženju, i mnogi ističu da broj pregleda nekog videa nije i definitivan pokazatelj kvaliteta nekog benda, a primat ipak daju odlasku na koncert.
S obzirom da je ovde, kako već pomenuh, predstavljeno više od 100 sastava (biografije istih potpisuje Lokner, a intervjue Jovanović), stavovi se od pitanja do pitanja često razlikuju, te ovde ne bih isticao bilo čije mišljenje već vas pozvao da nabavite i pročitate ove knjige. Pitanja su zanimljiva i dobro osmišljena, i sasvim sigurno Lokner i Jovanović, kao ljudi koji se ovim poslom bave dugi niz godina, prepoznali su važnost da se o ovim temama priča.
Jedino što me je bacilo u nedoumicu je naslov samog serijala. Da li je internet baš toliko grozno mesto kako se stiče utisak kada se opiše da grabi kandžama, ne bih znao. Lično smatram da isti može samo da pomogne ako se koristi na pravi način, a danas postoji ogroman broj bendova koji samo internetu i mogu da zahvale za status koji imaju. Najbolji primer cele ove priče je svakako beogradski muzičar mlađe generacije David Maxim Micić (solo radovi, Destiny Potato), koji je postigao planetarnu popularnost i preoznatljivost isključivo prezentujući svoj rad na društvenim mrežama, i održavajući kontakt sa fanovima tim putem, posle čega su na red došle i evropske i svetske turneje. Žao mi je što se i on nije pronašao na stranicama ovih knjiga, jer je njegov primer i enorman uspeh sa minimumom investicije, svakako za izučavanje.
Svakako će biti zanimljivo čitati i mišljenja regionalnih izvođača na ove teme, te i treću knjigu očekujem s nestrpljenjem. Iako metal nije preterano zastupljen na stranicama prva dva dela, ove knjige će svakako biti zanimljive svima koje rock muzika u eri interneta i online promocija zanimaju kao nesumnjivi fenomeni današnjice.
