Consecration - Univerzum zna

Pred nama još jedna emotivna i zvukovima bogata ploča kakvu bi na ovim prostorima danas malo ko mogao da realizuje

Žanr: Post Rock / Atmospheric / Ambient
Izdavač: Geenger Records, 2013.
Web: Facebook
Piše: Nebojša Lakić

Beogradski post rock/stoner/doom/atmospheric (i šta sve još ne) sastav Consecration, nakon prva dva albuma aux i .avi, eksperimentisanja i istraživanja raznoraznih žanrovskih sfera, upustili su se u nimalo zahvalan poduhvat (imajući u vidu situaciju na domaćoj sceni, generalno gledano) snimanja konceptualne trilogije. Ista je započeta albumom Cimet objavljenim ranije ove godine, a evo, nastavljena je sa ostvarenjem Univerzum zna (Geenger Records). Treći deo očekuje se tokom sledeće godine, a do tada, kažimo reč-dve o Univerzumu…

Imajući u vidu da smo već čuli jedan Consecration album ove godine, moglo se pretpostaviti da će slična priča biti nastavljena i ovoga puta, a tako i jeste – sastav je nastavio da se igra na onim teritorijama koje su im savršeno dobro poznate, a koje sa druge strane nude više nego dovoljno prostora za eksperimentisanje u svim pravcima. Atmosfera je drugo ime za Consecration, pa je pred nama još jedna emotivna i zvukovima bogata ploča kakvu bi na ovim prostorima danas malo ko mogao da realizuje.

Fascinantna stvar kod Consecrationa je to sa kakvom lakoćom se ova trojka (Danilo Nikodinovski, Matija Dagović, Ivan Aranđelović) kreće kroz more muzičkih pravaca. Bilo da je reč o atmosferičnom post rocku, ili o klasičnom stoner zvuku i rifčinama koje iz toga proizilaze, pa do prog rocka i metala, uvek je to jedna dobro spakovana priča (svirka, produkcija, tekstovi…). Ništa na ovom albumu nije prepušteno slučaju, iako će svakako zvučati zanimljivo podatak da je deo materijala nastao na licu mesta, prilikom snimanja albuma. Ko je bio u prilici da ovaj bend vidi uživo, to ga i neće preterano iznenaditi, jer improvizacija i fantastično baratanje instrumentima uvek su važili za zaštitne znakove ovog benda.

Foto: Dule Jelen

Ono što mi se lično uvek posebno sviđalo kod Consecrationa je svesrdno korišćenje akustične gitare, što Danilo Nikodinovski (pevač i gitarista) vuče još iz najranijih dana, a što je vrlo dobro iskazao i na side projektu Amaranth. Kao što smo na prethodnom albumu imali pesmu „Ne dam ovaj dan još uvek“, ovoga puta tu je prelepa numera „Stepenice, zvezde“ – kristalno čista, Opethskom atmosferom protkana, zaista je divan predah pred naslovnu, desetominutnu pesmu.

Kao favorit, pomenuo bih još i pesmu „Prolaz“ – da li to ide tako sa godinama, ili mi generalno više sedaju nežniji momenti, ne bih znao, ali da je reč o vrhunskoj izvedbi, kako vokalnoj, tako i sviračkoj, tu nema dvojbe.

Na kraju, tu je još i četrnaestominutna „Gilmore“, kroz koju se u moru zvukova provlače i semplovi iz filma The Limits of Control, a nama ostaje da sačekamo sledeću godinu i zaključak ove priče.

Da sumiram, Consecration je i ovoga puta na visini zadatka, bend nam je ponudio još jedan album koji zahteva da se istražuje dugo vremena, ali to vam neće teško pasti, već naprotiv, uživaćete u svakom trenutku…