Četrnaesti Nocturne, dame i gospodo, je pred nama. Prvi je to objavljeni broj ovog časopisa od kako je isti ostao usamljen i bez konkurencije na našem divnom metalnom medijskom prostoru. Podsećamo, nema više Butcherian Vibea, i… pa, to bi bilo to. Ostalo se i tako ugasilo dosta ranije, nema potrebe da trošimo redove na tu priču. Nocturne Magazine, dakle, jedini danas stoji na braniku gitarskog zvuka međ’ periodičnom štampom u Srbiji, a bogami i regionu.
Da je taj podatak uredništvo Nocturnea shvatilo ozbiljno, dovoljno je uzeti u ruke aktuelni primerak ovog magazina – 90 stranica, more recenzija, intervjua, storija, koncertnih izveštaja sa mnogih domaćih, ali i evropskih festivalskih i koncertnih bina. Uredno su tu i kolumne na koje smo već navikli, a osmeh na lice navući će i stari dobri Teekwan (starija ekipa setiće se ovog stripa, svojevremeno objavljenog u kultnom jugoslovenskom Hard Metal magazinu… Previše toga se izmenjalo od tada, samo je Teekwan ostao isti :)). I pored svega toga, tu su i dva besplatna diska, da se i zvukom upotpuni ukupan doživljaj. Zaista, šta više tražiti od jednog magazina?
Deo stranica posvećeno je priči o Ronnie James Diu, kao i Iron Maidenu i domaćim legendama Rock Mašini. Deo je otišao i na ovdašnje bendove (Bane, Infest, Kozeljnik, Nevergreen, Osmi Putnik i pomalo zalutali Goblini, ali kako se čini, Nocturne se iz broja u broj sve više otvara ka ne metal pravcima, verovatno i zbog toga što je to u stvari i jedini muzički magazin, generalno gledano, koji imamo), a tu je i raznovrsna ponuda stranih bendova koji su ekskluzivno intervjuisani (neki ekskluzivno preuzeti) za potrebe 14. Nocturnea – Sodom, Behemoth, Dark Tranquillity, The Ocean, Masterplan, Axel Rudi Pell itd.
Posebnu draž ovoga puta čini već pomenuti ogroman broj koncertnih izveštaja sa raznih bitnih festivala u regionu – od Metal Campa, Tuske, Sonispherea, Norway Rock Festa, Brutal Assaulta, do domaćih Adrenalin Music Festa, Nisvillea, dva puta Arkone (Beograd, Podgorica), Šabačkog letnjeg festivala… A, naravno, ozbiljnija kritika nije izostala u kolumni Na nož!, gde se gosn. Pantoš osvrnuo na istorijat muzičkih magazina ovih prostora, zaključivši da je Nocturne sada jedini preostali štampani glasnik omiljenih nam muzičkih žanrova. S obzirom da je to činjenica sa kojom će Nocturne morati da „živi“, ostaje da vidimo da li će ekipa imati snage da održi nivo kvaliteta (tačnije da ga podiže) iz broja u broj, za šta je potrebno i vremena i truda.
Ostalo mi je još da i ovako javno, ispred Srpskog Metal Portala čestitam urednici Ani uplovljavanje u bračne vode – taj čin koji mnogi od nas još uvek nisu kadri/hrabri da realizuju. 🙂
