U ovoj mračnoj slici grada ipak provejava ideja sveta i lepa, o normalnoj zemlji, i za tu ideju on strada i biva gažen.
- Autor: Nenad Stakić
- Izdavač: Liber, Beograd
- Godina: 2008.
- Tip dela: Zbirka pesama
- Jezik: Srpski
- Kontakt: Web, E-mail
- Recenzent: Nebojša Lakić
Rad novosadskog pesnika Nenada Stakića ranije smo vam predstavili knjigom Ljute Rakijaške Pesme. Da je to bio samo početak, svedoči i nova knjiga pod nazivom Bestragija, u kojoj je, bez ikakve sumnje, pesnik pokazao veliki napredak i solidno sazrevanje (važno je napomenuti i to da se i zbirka pesama Ljute Rakijaške Pesme nalazi u sklopu Bestragije). Nezadovoljstvo je u njemu i dalje jako i nastavlja da ga inspiriše u pravcu pisanja bolnih pesama sa jakim i jasnim porukama.
„Da li gazim po betonu ili on po meni?“ – pita se pesnik Bestragije. Nije nikakvo čudo postaviti takvo pitanje u gradu nasilja, opšteg nemorala i haosa, betonskom grotlu, novoj Sodomi, u gradu koji je truo, gde caruje tama. Zaista, snažna angažovana kritika urbanog života. Pesnik kao da ima 1000 očiju, i kao da se sav teret grada svalio na njegova pleća. On sve zapaža: tuđu bol i patnju, nezaposlenost, alkoholizam, narkomaniju, primitivizam. Tu je žena razbojnik – nesretna majka uplakane dece, povratnik iz zatvora bez nade, slikar-portir, majka s pogledom mržnje, 10000 zombija koje proždire đavo u prahu (izvanredna metafora!), prljave fenserke, osvetnik… Pred očima čitaoca defiluje silno mnoštvo paćenika, očajnika, koji su žrtve grada, te nemani što proždire sve. Pesnik oseća da je drugačiji, a kao takav, kažnjen je na bol, večnu patnju i tugu. Izdan je, ranjen, prezren, umoran od borbe protiv vekova tmine. Želeo bi pobeći iz bede istočne Evrope. Oseća on i ljubav, čak se seća svih svojih ljubavi iz škole, sa faksa, crvenokosih, crnih, plavih… tada je nežan, žena je u njegovim pesmama vila, princeza, divna devojka. Rado bi bacio bombu ljubavi na svoj grad…
U ovoj mračnoj slici grada ipak provejava ideja sveta i lepa, o normalnoj zemlji, i za tu ideju on strada i biva gažen. To je zemlja koja će shvatiti neshvaćene, prihvatiti odbačene, ohrabriti nesretne, i u njoj će svako moći da dobije ono što želi: zvezde, nebo i slavu. To je ideal koji pesnik svim srcem svoje napaćene duše želi.
Naizgled kratke, pesme u prozi, vrlo su sadržajne i duboke, bogate metaforama i porukama, s čitavom galerijom osećanja. Stakić je pesnik grada, anđeo čuvar, borac koji uprkos svemu vidi izlaz, i bori se snažno i zrelo, barem perom, ako ne drugačije, iznoseći na videlo sve što ne valja u njegovom gradu i svim gradovima sveta.
