Goran Panić i Assignment zaslužuju sve pohvale za ovu beštiju od albuma i mogu im samo poželeti još mnogo sličnh ostvarenja u budućnosti

Koliko često u životu naletite na slučaj kada se nešto promeni za 180 stepeni (izuzev nekih naših političara)? Retka pojava, zar ne? E pa, meni se pre nekog vremena desilo upravo tako nešto. Reč je o novom, četvrtom albumu nemačke grupe Assignment, čiji je osnivač i jedini originalni član naš Goran Panić (rođen u Ćupriji). Album se zove Closing the Circle i naprosto me je oduvao!

Kvalitet kompozicija podignut je na veoma visok nivo i nimalo ne zaostaje za prvom ligom power/progressive metala

E sad, otkuda totalni zaokret? On se sastoji u tome da sam, pre tri godine, uradio recenziju njihovog tada aktuelnog albuma Inside of the Machine, koji sam, potpuno opravdano, ocenio više nego loše. Šta se u međuvremenu promenilo? Kratko rečeno: sve! Pa da počnemo…

Closing the Circle nam predstavlja novog basistu i pre svega novog pevača. Upravo tu leži jedan od većih pozitivnih obrta. Diego Valdez spada u rang najboljih metal vokala srednje generacije i do sada je bio najpoznatiji kao član odlične argentinske power/heavy metal grupe Helker. Na Closing the Circle njemu je uspelo da odradi bolji posao nego sva četiri visoko cenjena pevača sa prošlog albuma (Robin Beck, Mats Levén, Michael Bormann i Carsten Kaiser), što je bila maltene nemoguća misija. Njegov ton i boja glasa se savršeno uklapaju na prezentovanu muziku, a to je mešavina power metala američke škole (što znači da se manje pažnje obraća na brzinu, a više na mračne, kvalitetne rifove i atmosferu) i dosta izraženih progressive elemenata.

Assignment

Još jedna velika promena jeste kvalitet kompozicija koji je podignut na veoma visok nivo i nimalo ne zaostaje za prvom ligom power/progressive metala (Symphony X, Firewind, Vanishing Point…). Sve je naoštreno, izbrušeno, prezentovano i odsvirano na najbolji mogući način, čime nije ostavljena mogućnost za prazan prostor i suvišne elemente. Goran je odsvirao verovatno najbolje, najpamtljivije i najupečatljivije rifove u svojoj dvadesetogodišnjoj karijeri, rifove koji pumpaju energiju direktno u srce i sa eksplozivnom ritam sekcijom stvaraju monolitan bedem koji u talasima umivaju vešto osmišljene palete boja na klavijaturama.

Goran je odsvirao verovatno najbolje, najpamtljivije i najupečatljivije rifove u svojoj dvadesetogodišnjoj karijeri

Poslednja velika promena se čuje u produkciji, koja je “hiljadu” puta bolja od one zbrke sa prošlog izdanja. Kao bubnjar (manje-više amaterski) jedinu zamerku mogu da uputim u tom departmanu, jer mislim da je previše „ispeglan“ (pogotovo doboš i prelazi), ali to je mala zamerka kada se ima u vidu opšta slika.

Sve u svemu, Goran Panić i Assignment zaslužuju sve pohvale za ovu beštiju od albuma i mogu im samo poželeti još mnogo sličnh ostvarenja u budućnosti.

Assignment – Closing the Circle spisak pesama:

1. Evolution
2. Closing the Circle
3. Presence of Death
4. Genetic Slavery
5. Crimson Poison
6. Chemical Healing
7. Variaxis
8. Taste For Sin
9. Entering the Universe
10. Between Parallel Worlds

Assignment - Closing the Circle
Produkcija90%
Originalnost81%
Vizuelni identitet85%
Uverljivost98%
89%Finalni utisak