Švedski metal veterani Hammerfall spustili su svoj teški čekić (malj je možda prikladniji opis) na Beograd treći put u dosadašnjoj karijeri! Nije manjaklo ni propratnih bendova, pa je celo veče mirisalo na dobru zabavu onog momenta kad je organizator, Talent Box, potvrdio sve sastave koji će te prvodecembarske večeri pohoditi SKC i proneti metalne reči kroz srpsku prestonicu.

  • Piše: Nebojša Lakić
  • Copyright: SMP, 2011.
  • Nastupili: HAMMERFALL + Vicious Rumors, Amaranthe, Death Destruction
  • Lokacija: SKC, Beograd
  • Datum: 01.12.2011.

A bilo je tu metala svakojakoga. Moderni metalcore/deathcore/šta li, u vidu benda Death Destruction, pa opet moderni ali melodic death/prog metalci Amaranthe, zatim neočekivani, a za mnoge i legendarni, thrash metal sastav Vicious Rumors… plus headline bend. Malo li je?

Pomenu organizator: koncert će početi tačno u 19h, mnogo je bendova, valja stići sve na vreme da se odradi. Ništa od toga, ali srećom, kašnjenje nije bilo preterano, a i razlog je što su sami bendovi ustvari kasnije stigli u Beograd nego što je planirano.

Solidan broj metalnih glava skupio se ispred SKC-a već u tih 19 časova, što je bilo lepo za videti, pa je pretpostavka da će dobra atmosfera vladati i tokom nastupa gostujućih bendova bila na mestu.

Ubrzo po ulasku većine okupljenih ispred SKC-a, na binu izleću energični Death Destruction. Kombinacija poprilično neočekivana. Ekipa iz Evergrey, Hammerfall i Dead By April zajedno čini brutalnu kreaciju koja pršti od deathcorea, metalcorea i svega između. Iskreno, bilo je pomalo čudno gledati Evergrey dvojac Henrik Danhage/Jonas Ekdahl u ovom bendu, ali da je reč o prvoklasnim muzičarima koji se i u ovim vodama veoma dobro snalaze, nije bilo nikakve sumnje.

Who’s that girl?

Uverljivih 40-ak minuta nastupa i prva konkretnija šutka i circle pit. Za sada, sve teče po planu.

Bina se brzo namestila za novu metal atrakciju Amaranthe. Oni su ujedno i bili razlog mog prisustva ovom koncertu, iskren da budem. Taj njihov (istoimeni) debi album toliko je prijatan i pitak miks modernih melodeath rešenja, progressive/power atmosfere i soliranja, i hit elemenata koji neretko zađu i do Eurosong teritorije… ali na kraju – nikakav problem sa time. Detalj koji ih čini dodatno specifičnim jesu čak tri lead vokala. Jedan mladić peva (poprilično dobro) clean, drugi urla kao da je sudnji dan, a devojka (koja, ruku na srce, i jeste razlog neprestanog gledanja kako u spotove, tako i u binu u live izvedbi) upotpunjava priču i čini bend zaista zanimljivim – svirački/idejno/vokalno/vizuelno.

amaranthe01Ok, nahvalih ih ja. A kakvi su uživo? Pa, ne baš kao na albumu, nažalost. Oseti se tu ko su predgrupe, a ko glavni bend. Zvuk koji imaju na albumu zvuči poput milion evra, silni (lead/back) vokali uživo teško da su mogli izaći kako treba, gitara se lošije čula, semplovi tu i tamo, ali sve ukupno, energičnosti nije nedostajalo, pa se moglo i zapevati uz „Automatic“, „Leave Everything Behind“, „1.000.000 Lightyears“, „Hunger“… Ništa od „Amaranthine“, ali s obzirom koliko je žestoko počelo, nikome tu nije bilo do balada, reklo bi se. Cool bend (a i kao ljudi, pošteno je to bilo druženje nakon nastupa!), od koga se dosta očekuje u budućnosti.

Pomenimo na trenutak i konfuzno pojavljivanje stranovite gospođe Anne-Mie Bonde Stängd umesto mlađane Elize Ryd (originalne Amaranthe pevačice sa prvog albuma) kao lead vokala na beogradskom koncertu, što bend uopšte nije najavio, niti je cele večeri iko mogao da provali da to nije Elize… A Anna-Mia se fotografiše sa ljudima, potpisuje diskove… svašta! I nimalo fer prema fanovima, bez obzira na razloge, da dodam i zaključim.

Vicious Rumors. Ovde bih tek stidno prokomentarisao da, iako je kroz moje uši prošlo beskonačno kilometara svakakvog metala, VC sam iz nekog razloga zaobišao u eri kada ih je trebalo slušati. OK, Digital Dictator se jeste vrteo svojevremeno, ali ne baš toliko da bih se nazvao kompetentnim da ocenjujem koliko su danas dobri u poređenju sa zlatnim vremenima. Ipak, kratka ali efektna set lista (po oceni upućenijih u VC katalog) izazvala je veoma pozitivne reakcije u publici.

Pomenuo bih da se u ovom momentu broj prisutnih popeo do mooožda 600, koji čovek gore-dole. Lepo, imajući u vidu sve okolnosti: Iced Earth pre par dana, recesija (u kojoj smo mi, doduše, još iz vremena kad taj pojam nije ni bio izmišljen)…

I VC ekipa pokazala se kao veoma raspoložena za slikanje i priču sa fanovima, što je uvek lepo videti, znajući koliko su turneje i spavanje po autobusima zeznut i naporan posao.

„Oskare Srbine“!

Treći put, treći put SKC za headlinere Hammerfall. Verna publika prisutna, atmosfera kakva i mora da bude! Joakim i ostatak ekipe samouvereni su na bini, kontakt sa publikom na nivou, a ono što je najbitnije – setlista – bila je poprilično precizno nameštena da zadovolji i mlađe fanove, ali i one stare metalne glave koje ništa posle Renegade albuma ne priznaju.

„Hearts on Fire“, „Blood Bound“, „Renegade“, „Dragon Lies Bleeding“… bilo je hitova, nije da nije, a i novi album predstavljen je sa nekoliko numera. Možda bi i „Glory to the Brave“ upotpunila priču, ali biće još prilike za tako nešto, verujem.

Zvuk, kako i dolikuje glavnom bendu, veoma dobar. Bend raspoložen, a metal u celoj sali jak. Publika je zdušno pevala tokom celog HF nastupa, a neretko skandiranje u maniru „Oskare Srbine“ i slično orilo se celim SKC-om. Znaju oni nas, znamo mi njih, nema greške.

Na kraju, verujem da su svi koji su prisustvovali koncertu bili zadovoljni. Jedina mrlja je nejasan potez Amaranthea da podmetne drugu ženu umesto svoje lead pevačice i izvede to na principu „niko neće primetiti“. Međutim, četiri sata kvalitetnog metala sa bine vredela su svakog dinara, tu ćemo se, verujem, svi složiti.

Iskoristio bih ovu priliku da pozdravim i organizatore Talent Box, hrabar potez sa njihove strane, imajući u vidu da su Terra Nostra Promotions i Legacy Promotion, dve koncertne organizacije iz Beograda koje su tokom proteklih godina dovele najviše metal bendova u Srbiju, poprilično posustale zbog više faktora, među kojima je i sve slabija zainteresovanost srpskih metalaca za inostrane (preciznije, bilo kakve) koncerte.

(p.s. SMP se zahvaljuje Marku Ristiću na fotografijama, te izvinjava našim čitaocima zbog lošeg kvaliteta naših fotografija, te smo se morali snalaziti kako smo znali. Otud watermark preko slika.)

Komentari