Kao što smo već nebrojeno puta konstatovali – koncerata nikad više. Za svaki ukus je tu ponešto, a evo, došao je red da se ispoštuje i mala, ali odabrana četa fanova koji metal svet posmatraju kroz naočare onostrane realnosti. A ko je bolji za priređivanje takve zabave od udruženih snaga naših prijatelja Resetor ii Mjölnir Promotions? Ekipa okupljena iza ova dva imena je uvek spremna da stavi svoja sredstva na crtu ne bi li nam priredila nešto nesvakidašnje, što je sasvim sigurno bio slučaj i te tople junske večeri kada je Beograd bio stanica za jednu od najmisterioznijih pojava današnje metal scene.

    • Nastupili: Thantifaxath
    • Lokacija: KC Grad, Beograd
    • Datum: 12.06.2025.
    • Tekst i foto: Slobodan Trifunović
    • Copyright: SMP, 2025.

Kanadski trio Thantifaxath je od početka svog delovanja (i doslovno) bio zaogrnut velom misterije jer se lica članova benda kriju iza kukuljica, identitet im je nepoznat, a retko se javljaju i intervjuima i muzički davajući prostora samo svojoj muzici da priča. Pomenuta tvorevina je nominalno black metal jer hoda najtmurnijim hodnicima muzičke psihe, ali sam trojac često koristi vanstandardna muzička rešenja u svom delovanju kreirajući izrazito neprijateljski produkt kroz koji vam zaista treba dosta volje da proniknete u samu suštinu koja je dosta često i nedostižna. Za mesto ovog skupa izabran je KC Grad sa sve notornim stubovima koji su pozicionirani neposredno ispred bine, ali prostor koji s druge strane daje jednu potrebnu intimnost i mogućnost imerzije u ono što se odigralo pred nama. Nekih 60-ak hrabrih duša, što je na svu sreću bilo dovoljno našim organizatorima za izlazak na ciljanu nulu (jer se od ovakvih poduhvata niko nikad hleba nije najeo, niti će) a iz njihovih redova dobijamo informacije da će nastup trajati nekih 45 minuta, što je na papiru izgledalo čudno, ali se u praksi pokazuje sasvim drugačije.

Dolazi vreme starta, ceo klub se obavija gustom maglom i uz ambijentalne prizvuke tri prilike se bez neke velike pompe penju na scenu, hvataju se svojih instrumenata i započinje zvučna seansa kroz nepoznato. Thantifaxath su na bini statični a i sama publika apsolutno poštuje ono što se odigrava ispred nje – nema tradicionalnih metalskih šutiranja niti dobacivanja, već nemo klimanje glavama samo odaje znake poštovanja pred haotičnom tonskom serijom koja se niže kroz naše umove.

Treba napomenuti da je zvuk bio odlično postavljen, svaki instrument je dobio svoje čujno mesto a glasan ton odgovara nasilnosti celokupne vizije koja se transponovala kroz ove ljude, jer je na momente i teško poverovati da trupa nema kakvu skrivenu vezu sa lavkraftijanskim dimenzijama gde je ljudsko biće tek sitni crv u odnosu na bizarne entitete koji u njima obitavanju. I takav je zaista bio i koncert jer nema tu mesta tradicionalnim predstavama, Thantifaxath kao da se svojim generalnim stavom klanjaju onim što kulja svuda oko nas a ne da su kakve rock zvezde, niti gospodari svoje tvorevine. Takvom postavkom muzika zaista stupa na tron i postavljena je na centralno mesto percepcije slušaoca gde nema mesta za profane svakodnevne manirizme. Zaista tu nije bilo mesta za neko predugo trajanje celog nastupa, jer je kompletan događaj bio krajnje intenzivan i auditorno i emotivno, te je svako preterivanje moglo odvesti u preterivanje, što bi otupelo oštricu sečiva kojim je Thatifaxath presekao omot realnosti u kojoj obitavamo. Bend se užurbano povlači sa bine kao da beži od onog što je upravo izbvljuvao pred nas… i to je to. KC Grad odmah posle ovog koncerta na bini je ugostio Jenny Don’t and the Spurs, country kvartet koji predstavlja apsolutni antipod Thatifaxathu, ali možda je tako i bolje…

Sa druge strane, mi smo sinoć videli i članove benda bez maski. Ko su oni? Zar je bitno? Bolje pitanje je zašto ste propustili koncert (ako jeste) – tu je sve rečeno.

Komentari