Na dan objavljivanja novog EP-a Kruna praha (koji je već predstavljen na našim stranicama), beogradska black metal institucija The Stone rešila je da predstavi isti koncertom u srpskoj prestonici, a za poprište bitke izabrana je mala sala Doma omladine. Ovaj sastav nikad nije bio poznat kao ime koje se prodaje radi jeftine slave, te su njihovi koncerti strogo dozirani i javljaju se samo kad ima šta da se kaže. Tako je bilo i ovog puta.
- Nastupili: The Stone + Bohemyst
- Lokacija: Dom omladine, Beograd
- Datum: 15.03.2019.
- Tekst: Slobodan Trifunović
- Foto: Jadranka Stanić
- Video: Nebojša Lakić
- Copyright: SMP, 2019.
Prethodni nastup benda u Beogradu odigrao se krajem 2017., tako da je postojala sasvim dovoljna vremenska distanca da fanovi ogladne, a ta činjenica, plus sasvim jasna pozicija The Stonea kao najkvalitetnijeg metal sastava našeg podneblja po svim parametrima (nivo izdanja, kontinuirana aktivnost, proboj u inostranstvu, tematika…) je dovela do toga da je prostor bio iznenađujuće prepun. Koliko znam, kapacitet male sale je 250 ljudi, verujem da je rasprodat jer se bukvalno nije moglo disati od gužve, što samo daje plus bendu koji je sposoban da dovede ovoliko publike na samostalni nastup. Malo koji domaći metal sastav tako nešto danas može da izvede, generalno gledano.
Ulogu zagrevanja za glavni bend dobilo je novo ime slavne češke podzemne scene – Bohemyst, čiji je najpoznatiji član Honza Kapak na bubnju. Honza je između ostalog svirao studijski i za sam The Stone, tako da je konekcija sa glavnim bendom i više nego jasna, a mesto na koncertu zasluženo.
Oko 21h pred već solidno punim klubom petorka kreće da predstavlja svoj debi (koji je takođe objavljen na dan svirke) i moram priznati da sam se, kao i većina, sa njihovom muzikom upoznao na licu mesta. Možda zbog Honza asocijacije, ali stil me podsetio na njegov matični bend Avenger sa još više upliva različitih metal pravaca, što mi se nije preterano svidelo, jer se stiče utisak da bend nije još sasvim oblikovao svoj zvuk i ne zna baš precizno šta želi. No, s obzirom da je reč o imenu koje je na samom početku a sastavljeno od iskusnih muzičara, verujem da će vremenom sve doći na svoje. Činjenica je da su tehnički dobro zvučali i da su ih ljudi u publici sasvim pristojno podržali, tako da je prvo Bohemyst predstavljanje srpskoj publici proteklo kako treba.
I konačno u 22:30 pred dupke punu salu podržani crvenim svetlima i dimom na scenu stupaju stari vukovi predvođeni vedetom Kozeljnikom i iznenađujuće otvaraju nastup starim, ali ne i zarđalim bodežom, numerom „Unveiled Evil“, koja je nazad u danu otvorila njihov debi album Some Wounds Bleed Forever, dok je sastav još nosio ime Stone to Flesh. Odmah zatim još jedno pikantno iznenađenje „U kamenu“, sa legendarnog albuma Slovenska krv, izdanja koji sam do Nekroze smatrao vrhuncem The Stone opusa, i ovde već postaje jasno da ovaj nastup neće biti sušto predstavljanje novog uratka, već i nostalgičan put u prošlost za stare obožavaoce.
Ovde valja napomenuti da je ovaj nastup označio i beogradski debi za Glada koji je na mestu vokala zamenio Nefasa, čoveka koji je svojim doprinosom (prevashodno tekstualno) uz Kozeljnika, činio drugu polovinu benda sve ove godine. Ogromna uloga za popuniti u svakom slucaju, ali Glad je već nastupao uživo za The Stone u periodu kad Nefas nije mogao, a kad se pridoda njegovo iskustvo u bratskom bendu May Result, jasno je da nema zime što se tiče njegovog rada.
Glad je harizmatična figura koja dominira scenom odeven u stilu zlehude figure sa naslovnice Teatra apsurda, no činjenica je da su poređenja s Nefasom koji se kroz dugi niz godina ustoličio na datoj poziciji neumitno bila u umu svih prisutnih, u korist jednog ili drugog. Ostaje da se on nametne kroz neki naredni dugosvirajući album, videćemo kako će se to odvijati, a što se mene tiče, zasad ipak preferiram prethodnika mu za nijansu. Inače, Nefas je bio prisutan na koncertu, u publici, i srčano je podržao bend uz bratsko grljenje na kraju seanse.
The Stone na bini veoma raspoloženi i fanatično uvežbani – bubnjar Usud demonstrirao je još jednom najviše kvalitete i pokazao da je jedan od najboljih muzičara mlađe generacije, basista Vrag i gitarista Demonetras sa neverovatnom lakoćom svirali su i najzahtevnije kompozicije, i tek povremeno upućivali pogled ka instrumentima, iako su okolnosti bile poprilično teške na trenutke zbog gospodina zaduženog za rasvetu, a koju je u više navrata potpuno gasio, a što nije nimalo prijatan osećaj kada ste u sred pesme, a i dim mašina radila je punom parom pa je sastav često završavao potpuno obavijem maglom. Ekstremni uslovi ipak nisu uticali na veoma uvežbanu i preciznu svirku ove iskusne ekipe. Na kraju, Kozeljnik, jedinstvena pojava na domaćoj, regionalnoj, pa i svetskoj sceni, bele kose i ponosnog stava, ispucavao je paklene rifove i pasaže, energično i strastveno kao da je na početku karijere. Nema sumnje, The Stone je jedno od najvećih imena današnje underground black metal scene.
Bend nastavlja da šeta kroz diskografiju kroz dve frakcije: predstavljanje nove dve pesme sa EP-a (ostale tri koje se nalaze na CD-u su poznate sa starijih split izdanja) i numere sa poslednja dva albuma Nekroza i Teatar apsurda, a sa druge strane, oslanjanje na prva dva albuma. Meni lično je žao što tzv. srednji deo karijere sa albuma Magla, Umro i Golet nije dobio bar jedno mesto u setlisti, ali na kraju krajeva, ne može se ugoditi svima. Što se tiče publike, može se reći da prostor nije bio pun zabadava i da oni koji su bili prisutni, vrlo dobro su znali zašto su došli, te odgovarajuća podrška bendu nije izostala. Takođe, valja pomenuti i da The Stone uživa veliko poštovanje kolega iz drugih bendova, pa su u publici mogli da se vide i članovi bendova Bombarder, Wolf’s Hunger, All My Sins, Terrorhammer, Infest i drugih. To je uvek lepo videti.
Sam bis je po meni možda bio i vrhunac atmosfere, sa velikim iznenađenjem u vidu „Tragom hromoga vuka“ i dve pesme „Dani crni“ i stare himne „Serbian Wood“, koje su možda i najviše raspalile masu.
Sve u svemu, iako se kako smo već rekli The Stone nalazi u prelaznom periodu karijere koji može da bude vrlo osetljiv, to se tog crnog petka nije dalo primetiti, i bend je suvereno pokazao svoja najubojitija oružja u koncertnom okruženju.
