Pro-Pain, legendarni bend i svakako dobri prijatelji Srbije. Kapiram da su svi upoznati sa njihova tri beogradska koncerta krajem devedesetih, u vreme kada nas je retko ko fermao za bilo šta, a ne dolazio da nastupa. Nekako je tu sve i počelo, to neko ujedinjenje metal, hardcore, punk fanova sa samim bendom. Slična slika i sinoć u Novom Sadu, gde je Pro-Pain nastupio po drugi put u karijeri koja traje od davne 1991. godine. Napomenimo i da je bend u klubu Crna Ovca pre koncerta održao meet and greet, ćaskao i fotkao se s fanovima, te potpisivao ploče i diskove. Nije ih mrzelo, ne glume da su zvezde. Kapa dole!
- Nastupili: Pro-Pain + Don Gatto
- Lokacija: SKCNS Fabrika, Novi Sad
- Datum: 19.11.2018.
- Tekst: Darko Živković
- Foto: Igor Stanić
- Video: Darko Živković
- Copyright: SMP, 2018.
Priliku da otvori novosadski koncert ponovo je dobio Don Gatto iz susedne Mađarske. Ovaj sastav je takođe poznat u našim krugovima, jer su u svojih dosadašnjih 500 i kusur koncerata neke odsvirali u Kikindi, Subotici, Senti, Beogradu, Somboru i Novom Sadu. Hardcore kvartet sa jakom punk pozadinom uvek isporučuje iskrenu dozu energije propraćenu humorom gitariste Balaža. Pola sata svirke Mađara i promocija novog EP-a Sawdown. Kratko, ali slatko i prava uvertira za ono što će uslediti.
Nakon nekih pola sata, bina je bila spremna za Pro-Pain (zastava odnosno logo gotovo identičan onom iz devedesetih) a koncert je započet introm sa razglasa. Zvuk i rasveta, očekivano još bolji. Koliko god pojedini kudili Fabriku, i te kako se može tamo uraditi sjajan zvuk, sinoć ste imali primer. I dalje mi u ušima odzvanjaju činele kojih je „bilo“ po celoj hali.
Pro-Pain su jedna kompaktna mašina, tu nema priče. Iako osveženi članovima u prethodnih 7-8 godina, centralna figura uvek će biti jedan od osnivača, gospodin Gary Meskil koji iako u (solidnim) godinama nekako ne stari, što fizički, što vokalno. Zaista sjajna muzička izvedba, nije se stajalo, realno. Gotovo puna Fabrika je skakala, svi su bili raspoloženi, ko bi rekao da je bio ponedeljak.
Što se same setliste tiče, prošarali su bogatu diskografiju (15 albuma do sada), ako je nekom bitno evo par numera: „Stand Tall“, „Un-American“, „No Way Out“, „Voice of Rebellion“, „Deathwish“ i naravno „Make War Not Love“. Nakon vrlo kratke pauze, vratiše se na bis gde smo dobili „Don’t Kill Yourself To Live“ i još nekoliko pesama. Ne znam kako je u drugim zemljama, ne pratim setliste, ali ovde sam imao utisak da je Srbija dobila koju bonus pesmu više. Sve u svemu, još jedan kvalitetno realizovan koncert, sve je bilo na mestu, dobra organizacija, raspoloženi fanovi i bendovi, merch sa korektnim cenama, vrlo dobar zvuk. Uvek kažem, ponedeljak ne može biti bolji od ovakvog!
Ekskluzivni intervju sa Gary Meskilom poslušajte u nastavku:
