Putrid Blood jeste mašinerija. Mašinerija sa velikim cojones, koja satire sve što stane ispred njenog valjka. Oštar i konkretan stav, bez dlake na jeziku, osvrt na uvek aktuelni socijalni momenat i svest pojedinca u kolektivu, boostovani do crvenog na poslednjem EP-ju, te brutalni live nastupi glavne su karakteristike šestočlane udarne grupe iz Šida.

U nadi da ćemo vam priuštiti koliko-toliko originalan intervju, popričali smo sa gitaristom benda Srđanom Ranisavljevićem Ranisom više kao kolege muzičari, a manje kao metal ideologijom vezane usijane glave.

SMP: Vatra Putrid Blooda zahteva odgovarajuće naoružanje, a u tvom arsenalu raspolažeš sa…?

Srđan Ranisavljević Ranis – Trenutno sviram LTD EC1000VB – mahagoni i telo i vrat, EMG 81/60 magneti, set neck – super gitara. Zamenio sam stock čivije sa Schaller M6-icama i gledam još da je nabudžim sa Graphtech bridgeom i nekim malo boljim tailpieceom. Pojačalo koje koristim je ENGL Raider 100 – brutalno zvuči i ima sve što ja tražim kod jednog pojačala. Jedini problem kod njega je to što je teško k’o tenk! Pojačala koja su se meni pokazala najbolje na svirkama do sad su Marshall JCM 800, Marsshall JCM 2000 i par ENGL modela, nekako ta pojačala isteraju srednje frekvencije baš kako treba. U studiju smo za snimanje albuma Absolute Profit koristili Mesa Boogie Dual Rectifier <3, a ENGL Savage za singlove „Mašinerija“, „Vođa“ i „Odmazda“.

Efekti, pedale…?

– Što se efekata tiče uvek sam se trudio da cela priča oko zvuka (pa tim i pedala) bude što jednostavnija. Međutim, s vremenom sam shvatio da je ipak bolje da podelim zvuk za solaže od zvuka za rifove, pa sam nedavno dodatno uložio i u tu opremu. Od pedala koristim Dime CryBaby From Hell wah, Boss TU-3 štimer, Maxon OD808 overdrive, a uskoro treba da pazarim Boss LS-2 i neki dobar delay. I tako manji broj efekata mora ipak da se poveže i zbog transporta i zbog bine. Do sad sam imao neke DIY pedalboardove koji su pravili više problema nego što su ih rešavali, pa sam poručio i Pedaltrain pedalboard da sve to bude uredno, utegnuto i instant spremno za prangijanje.

putrid-blood002Afiniteti i želje za upgrade u budućnosti? Svaki gitarista ima skrivenu želju koju krije od devojke ili supruge, a koja glasi otprilike – koja je gitara sledeća koja će da ubogalji kućni budžet. Ima li takvih poriva kod tebe?

Uffff… Iz prethodnog odgovora se lagano može zaključiti da sam teški geek što se opreme tiče… Nikad kraja upgradeovima. (smeh) Sa pojačalom sam trenutno prilično zadovoljan, pomenuo sam već da kompletiram priču sa pedalboardom. Naravno da postoji “ultimativna gitara“ – to bi bio neki custom Jackson Soloist, ali takva gitara verovatno košta kao dobar Golf 4 TDI, tako da ništa od toga dok se ne obogatim. (smeh)

Postoji li neka definišuća karakteristika vezana za tvoje sviranje? Tehnika ili pristup solažama?

– Ne znam šta bih tu specijalno izdvojio… Trudim se da otrzavanje bude jako i temeljno i da celokupna svirka bude precizna. Desnu ruku kod palm mutea držim na samoj kobilici, da ne gušim žice previše, zato što tako po meni izlazi bolji zvuk. Kod solaža idem na to da budem što spontaniji. Ono prvo što mi naiđe je od srca i najbolje zvuči, tako da ne filozofiram previše.

Kao indiviua, da li se osećaš komotnije na live nastupima ili u studijskim uslovima?

– Svakako na live nastupima. Na prvim svirkama sam imao baš veliku frku od mase i nastupa, međutim sve to sam kasnije baš zavoleo. I ne samo taj adrenalin i energiju kad se popneš na binu, već i druženje i zezanje koje ide posle. Svi u bendu generalno volimo svirke i gledamo da sviramo što je češće moguće i kad god nas pozovu. Što se studija tiče, ni to nije loše iskustvo – pesme dobijaju svoj finalni oblik, imaš mogućnost da eksperimentišeš sa zvukom, itd. Međutim, studijski rad zahteva dosta planiranja, rada i koncentracije – u tom momentu imaš pritisak da pružiš sve od sebe što se sviranja tiče, jer to je ono što ostaje i nema promena kasnije.

Live nastup, razmena energije sa publikom i fanovima se za tebe odvija bolje na malim ili velikim binama?

– Zavisi od prostora u kom se svira. Velike bine obično imaju bolji monitoring i svetlo, komotnije su, pa je to lepše sviračko iskustvo. Međutim, ja ipak više preferiram manje bine i klubove, gde dolazi do mnogo bolje razmene energije između benda i publike. Što bolje osetim neki pozitivan feedback, pružim bolji performans.

putrid-blood003

Idoli, uzori. Imaš li nekog fiktvnog senseija, gitarskog gurua na koga se ugledao u počecima ili čiji te rad i delo i danas inspiriše?

– Što se gitarskih uzora tiče, mogu da izdvojim par njih. Kod komponovanja to su pokojni Jeff Hanneman i Jon Nödtveid. Kod rifova i tehnike desne ruke – definitivno James Hetfield i Kerry King. Uvek sam se trudio da usvojim Jamesovu preciznost i ritmiku, a brzinu i palm mute zvuk koji ima Kerry. Što se tiče leve ruke – Marty Friedman, Dimebag Darrell i Kirk Hammett. Od svakog od njih sam pokupio po par fora, što se i čuje u mojim solažama. Oduvek mi je bio cilj da izvalim Martijeve „egzotične“ momente, trenutno radim na tome, i moram priznati, nije lako.

A koji su omiljeni bendovi i albumi koji su uticali na formiranje tvog muzičkog identiteta?

– Zaista svašta slušam i mogu reći da sam inspiraciju pored metala vukao i iz rocka, bluesa, klasike pa čak i iz stvari koje možemo da čujemo svakodnevno na radiju. Za potrebe intervjua ću izvući par metal bendova za koje smatram da su najviše izvršili uticaj na moju svirku. U thrash metalu to su Slayer, Sepultura, Kreator, Sodom… Od black metal bendova najviše su na mene uticali Dissection, Dark Funeral, Darkthrone i Immortal. Omiljeni hardcore bendovi su mi Madball, Pro-Pain, Biohazard i Hatebreed. U srednjoj školi za mene nije postojala ni jedna druga muzika sem death metala, pa bih spomenuo i DM uticaje – Dismember, Death, Cannibal Corpse, Nile i Krisiun.

Temišvar, pa EXIT

EXIT festival ponovo i planovi vezani za buduće koncertne aktivnosti?

– Posle odlične svirke u Sarajevu (16.05.), večeras nastupamo na Revolution Festivalu u Temišvaru, a potom 12.07. na Explosive Stageu Exit Festivala, gde sviramo drugi put i gde ćemo imati čast da delimo binu sa kultnim američkim sastavom Fear Factory. To je sve što je za sad potvrđeno. Plan nam je da sviramo što je više moguće i gde god je moguće, sa fokusom na mesta u kojima još uvek nismo svirali, kao što su npr. Jagodina, Kragujevac, Zaječar, Banja Luka… Mi smo bend sa kojim se vrlo lako dogovoriti. Ko god je zainteresovan i želi da nas angažuje, dovoljno je da se javi preko naše zvanične Facebook stranice, profila ili mail adrese putridblood@gmail.com, gde u par rečenica rešavamo sve i šidska mašinerija stiže i u vaš grad! \m/

Postoji li nekakva rigorozna disciplina u vežbanju kod tebe ili se više radi kampanjski i uspevaš li da održiš kakav-takav kontinuitet u tome?

– Teški kampanjac. Doduše, nekada na faksu, a i u srednjoj školi, kada je postojala dilema učenje vs. sviranje sam znao da sviram svaki dan i po osam sati. Međutim, u zadnje vreme, zbog posla i obaveza, gitaru stignem da sviram na svakih par dana, po malo. Nikada nisam imao neku rutinu u kojoj sam vežbao skale ili neke figure već sam samo skidao pesme koje su mi se sviđale.

Doživljavaš li sebe više kao instrumentalistu ili autora, kompozitora uslovno rečeno i šta proizvodi više adrenalina kod tebe, dobar solo ili bruatalan rif?

– Volim i da sviram, a i da pravim neke svoje ideje – i jedno i drugo me ispunjava. Isto tako, lučenje adrenalina kod mene podjednako podstiču i dobra solaža i dobar rif.

OK, na red su došla i pitanja vezana za tvoj matični bend. Putrid Blood je, kako sam već rekao, vrlo konkretan sastav, koji svoje poruke, kada ih ima, prenese jasno, bez okolišanja. Postoji li neki sistem rada kada se pišu pesme za PB ili je proces spontaniji?

– Do pre nekog vremena, najveći deo muzike sam pisao i aranžirao ja. Uglavnom, proces je takav da uradim rifove, zatim nakucam u programu neki bubanj i usnimim to u jednu celinu. Taj demo prosledim ostalima da čuju i upute sugestije. Potom pesma ide kod Pere da osmisli i odsvira bubanj kako treba, a posle kod Stevana da napiše tekst pesme. U zadnje vreme se i ostali sve više angažuju i u proces pisanja muzike sve više uključuju i gitarista Vlada i basista Hardi.

Skoro ste snimili EP, uradili spot, sve novo u istom maniru, jasno, konkretno i brutalno. Sada fanovi i publika očekuju i full album. Postoje li planovi za tako nešto i ako bude, kada će da bude?

– Plan je takav da snimamo album iz nekoliko sesija – svaki put po 3-4 nove pesme. Na taj način je snimanje mnogo lakše i možemo mnogo bolje da se posvetimo komponovanju i usnimavanju svake pesme. Drugo, tako imamo vremena da svaku pesmu obogatimo sa nekim video sadržajem (spotom, lyric videom, liveom) i tako je promovišemo preko našeg Youtube kanala. Uskoro objavljujemo spot za pesmu “Odmazda”, koji je sniman u aprilu na United Metal Festivalu u Novom Sadu (gde je pesma premijerno izvedena), kroz koji ćemo probati da prenesemo energiju naših live nastupa onima koji nas nisu do sad gledali. Imamo i dve nove pesme i ulazimo u studio čim uhvatimo malo vremena. Na ovaj način će se malo duže čekati na kompletiran album, ali ćemo gledati da konstantno izbacujemo nešto novo, u što kraćim vremenskim intervalima.

Da li da očekujemo još jedan tipičan PB udar?

– Sigurno, ima da ga raspalimo još jače ovaj put!

Komentari