Downstroy: Kikindski licimuri i trablmejkeri SMP 28/10/2010 Intervjui Nakon raznih peripetija, kikindski Downstroy je konačno finalizirao debi album One Size Fits All, posredstvom novopokrenute online etikete, SMP Music. Tim povodom, popričali smo sa pevačem ove mosh metal ekipe, Darkom, a vi trk po besplatan download albuma, kako biste obezbedili adekvatnu podlogu za čitanje narednih redova.. Pitanja: Nebojša Lakić Odgovori: Darko Živković Web: Myspace.com/stroydown Copyright: SMP, 2010. SMP: Darko, za početak, reci nam nešto o istorijatu Downstroy ekipe, šta vas je pokrenulo da iz stanja slušaoca muzike evoluirate u stvaraoce? Pošto navodite Soulfly kao uzore, da li je ime benda preuzeto iz naziva njihove pesme? Darko: Downstroy se slučajno desio. Lokalni sastav Anestezija je otkazao učešće na moto susretu u Kikindi, organizaciji je bio potreban bend, te se par nas, onako, u gradu dogovorilo da probamo uvežbati nekoliko numera. Nakon tog nastupa je sve krenulo svojim tokom. Da, ime benda je preuzeto od Soulflya, takođe slučajno, te večeri smo ga bukvalno odvalili, čini mi se da je u lokalnoj kafani išla ta numera. Međutim, kada smo malo istražili značenje, shvatili smo da nam u potpunosti odgovara i nismo želeli da ga menjamo. Svedoci smo da je fuzija thrash/metalcore jako svirana u Srbiji, čak se mnogi bendovi koji to nisu svirali u početku okreću ka modernijim metal stremljenjima. Kakva su tvoja razmišljanja o tome? Šta znam, meni to odgovara. Pokazalo se da bendovi sličnih usmerenja lakše sarađuju i prave svirke. Mada, kad malo bolje razmislim, ta fuzija nije bila toliko popularna kada smo mi počinjali. Uticaj zapada postoji, to je neminovno, a plus sada imate i studio gde možete zabeležiti fantastičnu produkciju, pa je i to možda podsticaj da prosto zasvirate moderniju varijantu metala. Bendovi se menjaju, svako se razvija na svoj način i protiv toga nemam apsolutno ništa. Ovu priliku ću takođe iskoristiti da ti dam prostora da sa čitaocima podeliš svoje iskustvo sa izdavačkom kućom Life Burns, kao nauk nekim bendovima da ne dođu u sličnu situaciju. To je veoma loše iskustvo u našoj dosadašnjoj karijeri. U principu, nismo dobili ništa, osim praznih obećanja. Iako je, nazovimo ga, gazda, bio u Kikindi i doneo ugovor, posle više od godinu dana ili koliko već, za nas apsolutno ništa nije uradio, iako smo se mi držali dogovora, poslali album i pripremu za omot. Kada smo shvatili da nešto ne štima, kontaktirali smo i ostale bendove sa kojima je sarađivao i došli do saznanja da je Benny prevarant, od nekih je čak uspeo da izmami i kintu. Postavili smo mu poslednji uslov da nam dopremi diskove, za koje je tvrdio da su urađeni i spremni, međutim, nije ispoštvovao i rešili smo da uradimo digitalnu, online varijantu jer je album već dugo stajao i čekao na objavljivanje. Benny se sada krije iza imaginarne (kao i do sada) kuće Clear Shoot Records, te se pazite. Koliko sam načuo, već je vrbao neke bendove iz Srbije. Kao pobednici WOA Metal Battle nastupali ste 2007. godine na Wackenu, a takođe ste imali i puno koncerata u regionu. Da li možeš napraviti određena poređenja u sferama organizacije ili publike – koliko nam „beže“ strani prostori? Iskreno, a verujem da to većina bendova zna, beže nam. Nema sumnje da je na Wackenu najbolja organizacija na svetu, voleo bih da to svi dožive. Region malo odskače, sve zavisi od zemlje do zemlje. Prelepa iskustva nosimo iz Rumunije, Makedonije i Republike Srpske. Isto važi i za publiku. Skoplje 700 ljudi, Beograd 70. Možda poređenje nije na mestu, ali, eto kad već pitate. U svakom slučaju, bend smo koji uvek održi svirku i da sve od sebe, nije nam na prvom mestu koliko ljudi ima, već koliko piva dobijemo. Šala mala. <smeh> Downstroy poseduje vrlo angažovane tekstove i sam artwork albuma nosi snažnu poruku, kakva ideja stoji iza tekstova i artworka? Uvek sam bežao od toga da smo politički bend, ali izgleda da, barem kod nas, ne možeš pobeći od te teme. Noviji tekstovi se okreću ka tome, svi prethodni su bili različite tematike, običnih razmišljanja, ljubavni itd. Artwork albuma nosi jasnu poruku, jedna veličina svima odgovara, kruna predstavlja vlast. Svi to priželjkuju, zar ne? Vaš novi album One Size Fits All je izdat za net label u okviru Srpskog Metal Portala. Pretpostavljam da će dobar deo promocije ići preko soc-mreža. Kakav je tvoj stav o njima i koliki značaj im pridaješ? Mi drugog izbora nismo imali, zajedno sa Lakijem (Nebojša Lakić, glavni urednik SMP-a – op.aut.) sam došao na ideju da otvorimo digitalnu kuću. U svetu je to poprilično popularno, doduše, download se plaća, ok kod nas to još uvek nije regulisano, nemamo pay pal i slične stvari. Malo nam je krivo što nemamo fizički disk, barem za uspomenu, ali ko zna, možda jednog dana potpišemo za neku veću kuću i oni nam reizdaju, hahaha. SMP Music se nije bazirao na postavljanju linka za skidanje, radimo kompletnu promociju, baneri, mediji i sl. Koliko god je to u našim mogućnostima. Za tačno mesec dana od zvaničnog objavljivanja, album je skinulo preko 1.000 ljudi, podatke posedujemo i vrlo smo zadovoljni. Očekujemo i recenzije, još je rano, hiperprodukcija radi posao. Top 5 albuma srpskih metal bendova? Darko: Teško pitanje! Da li moram? Neka se niko ne naljuti, ovo je moje lično mišljenje i nisam poređao po određenom redosledu: Draconic – From The Wrong Side Of The Aperture, Alogia – Priče o životu, Tanker – Sorrow Drives The Will, Impurita – Multicrap, Eyesburn – Solid (nije metal, ali nema veze). Naravno, ima bar još 15-ak fantastičnih albuma, ali je ovo nešto što stalno slušam. Ma, ne volim ta izdvajanja. Bitno je da se naša scena sluša, ja je se ne stidim ni malo. Komentari