Night Shift: Nismo običan bend

Skoro 2000 koncerata, dva albuma, visokokvalitetni spotovi i prvo srpsko muzičko DVD izdanje snimljeno u 5.1 zvučnoj tehnici. To su podaci koji govore u prilog činjenici da je beogradski sastav Night Shift jedan od vodećih snaga današnje rock scene na ovim prostorima.

Lider benda, gitarista i pevač Milan Šćepanović, za Srpski Metal Portal priča o dosadašnjem dvadesetogodišnjem radu i još uvek aktuelnom albumu Bez zaklona.

• Pitanja: Nebojša Lakić
• Odgovori: Milan Šćepanović
• Web: Nightshift.co.rs
• Copyright: SMP, 2010.

SMP: Night Shift nije nepoznato ime na ovim prostorima, vi ste tu već odavno. Da li biste bili ljubazni da u kraćim crtama pomenete bitnije momente vaše dosadašnje karijere?

Milan: 11.01.1991. – naš 0. rođendan. <smeh>
2002. – izlazi album Undercovers, sa singlovima No Ordinary Love, Missing, Livin’ la Vida Loca.
2003. – osvajamo nagradu za najbolji rock album i najbolji rock bend.
2004. – izlazi No Ordinary Tour/No Ordinary DVD.
2005. – prvi Fan Gift set u Srbiji.
2009. – izlazi album Bez zaklona, sa prvim hit singlom Snovi.

Koliko je današnja postava stabilna, i koliko ste zadovoljni vašom live izvedbom u 2010. godini?

Stabilna je kao temelj solitera. <smeh> Što se tiče žive izvedbe, dokle god se na bini osećam kao da surfujem na cunamiju, nastaviću da dajem sve od sebe i verujem da i publika to oseća.

Kad smo kod koncerata, činjenica je da ste vi godinama veoma aktivni na tom polju. Vodite li evidenciju koliko ste nastupa imali, hiljade su u pitanju? <smeh>

Još malo pa 2000! Mi smo najstariji mladi bend. <smeh>

Gde ste sve svirali, i koje koncerte pamtite kao najbolje ili najbitnije za Night Shift karijeru?

Lakše je nabrojati gde nismo, a koncerte kojih se rado sećamo delimo na one na kojima je publika sa nama pevala skoro sve pesme i na one na kojima je pevala apsolutno sve pesme. <smeh>

OK. Kada i kako ste došli na ideju da debi album bude album obrada? Tako nešto baš i nije specifično ni kod nas, a ni u inostranstvu…

Verovatno zato što su nam skoro svi iz sveta muzike govorili da nam to nije pametna ideja. <sneh> Jednostavno, publika koja je dolazila na naše klupske koncerte je tražila da snimimo te pesme da bi mogli da ih slušaju kada su kod kuće ili kod drugova. Ko smo mi da ih odbijemo? <smeh>

Pretpostavljam da je taj album i pomogao široj promociji vaših ideja. Koliko vam je u stvari bilo jednostavno snimiti album sa autorskim pesmama, nakon što ste praktično svugde poznati kao cover bend?

Naravno, ne pamtim toliku medijsku dominaciju kakvu smo mi postigli sa albumom Undercovers za samo godinu dana. No, sa velikom medijskom ekspozicijom dolazi i velika odgovornost i zato je album Bez zaklona toliko dugo sniman, da bi sve bilo onako kako smo i hteli – bez ikakvih naknadnih razmišljanja da li je možda nešto moglo da bude bolje da smo imali više vremena ili finansija.

Bez zaklona je još uvek sveže izdanje, vaš drugi album objavljen za Multimedia Records. Koliko ste zadovoljni reakcijama medija i publike? Drugim rečima, postoji li kvalitetna povratna reakcija na više nego kvalitetan rock album poput pomenutog?

Ono što mi puni srce jesu komentari na internetu koje fanovi ostavljaju, kao i činjenica da na svakom sledećem koncertu publika zna sve više pesama sa tog albuma i peva ih sa nama. Osećaj od pre nedelju dana, kada je 10.000 ljudi otpevalo celu pesmu Ranjena na koncertu, ne može da se poredi ni sa jednim drugim i sada sam potpuno siguran da smo uradili pravu stvar time što smo radili na albumu dok nismo bili potpuno zadovoljni.

A koliko dugo ste radili na albumu i pesmama? Šta simbolizuje naziv Bez zaklona?

Uložili smo pet godina studijskog rada, a pesme su komponovane poslednjih 15-ak godina, svaki put kada sam imao potrebu da nešto izbacim iz sebe, bilo lepo, bilo bolno. Ime albuma – Bez zaklona simbolično predstavlja situaciju u kojoj smo se svi našli, pre ili kasnije, kada smo bili povređeni ili razočarani od strane osobe koju smo voleli, u koju smo imali beskrajno poverenje i koja nam je bila štit od svih loših stvari koje su nam se dešavale, ali šta raditi kada osoba koja treba da vas štiti i njena osećanja ili dela postanu nesto od čega je potreban zaklon? Sa druge strane, Bez zaklona simboliše i našu spremnost da o tim emocijama govorimo, napišemo pesme, i da bez maske nepovredivosti ispričamo priče o onom što nas je bolelo ili radovalo i na kraju oblikovalo u ljude kakvi smo sada.

Kakve su reakcije publike kada recimo, nakon sviranja No Ordinary Love, odsvirate Snove?

Takve da ja ne mogu da skinem osmeh sa lica! <smeh> Jako mi je drago što se toliko ljudi pronašlo u novim pesmama i što se ne stide da nam to pokažu ni na koncertima ni u fan mailovima.

Imaš li možda favorite na albumu, neku pesmu koja ti je posebno draga? Sa druge strane, da li je tu neka koje bi se odrekao?

Ne bih se odrekao ni jedne, a najčešće uhvatim sebe kako pevušim pesme Ranjena, Snovi, Nikada, Znam. Sve su autobiografske i zaista bi bilo nemoguće odvojiti samo jednu.

Kako bi opisao stil Night Shifta? Rock? Metal?

To pitanje su nam postavili nebrojeno puta i mi zaista ne znamo odgovor. <smeh> Jedino što nam je bitno kod naše muzike je to da se i mi i publika dobro provodimo na koncertima i da smo ponosni na naše pesme.

Da li su tekstovi na srpskom jeziku bili svesna odluka, ili vas engleski baš i ne privlači, kao ni potencijalni proboj u inostranstvo?

Hteli smo da snimimo album na srpskom jeziku, ali smo takođe sve ove pesme napisali i na engleskom i pre ili kasnije ćemo ih snimiti i u toj verziji. Što se tiče inostranstva, neke od naših najvećih koncerata smo svirali van zemlje, a čak nam je i sledeći koncert koji ćemo održati, na festivalu u Rumuniji na kome smo zvezde večeri.

Važite i za bend koji je snimio prvi live DVD sa 5.1 zvukom u Srbiji. Tu je takođe i efektan video spot za prvi singl Snovi. Koliko dobijate medijskog prostora na lokalnim televizijama?

To još uvek ne znamo i verovatno ćemo saznati za koju godinu, obzirom da niko od nas ne gleda TV. Previše reklama i gluposti za moj ukus.

Kad smo već kod te teme, zanimalo bi me i tvoje mišljenje o „muzičkoj industriji“ na ovim prostorima. Postoji li tako nešto danas? Menadžeri, turneje, rasprodati klubovi, kvalitetne izdavačke kuće…? Da li je sve to stvar prošlosti kada je rock kultura ovde u pitanju, ili…?

Muzička industrija je u potpuno istom stanju kao i bilo koja druga industrija u ovim krajevima, ali ne znam ni za jedan faktor od gore pomenutih koji bi trebao da spreči klince koji vole da sviraju zajedno da to i čine, uprkos svemu i svima. Mi smo tako počeli, i evo sviramo već dvadesetu godinu. <smeh>