Jagodinski thrash heavy metal sastav Alister aktuelan je nakon dužeg vremena sa novim albumom, nazvanim Otrov. Šta se sve dešavalo u međuvremenu, a šta se dešava danas, kao i koliko su tačno „otrovni“, proverite u ekskluzivnom razgovoru sa gitaristom benda, Markom.

  • Pitanja: Marko Sinadinović
  • Odgovori: Marko Vučković
  • Web: Alistermetal.net
  • Copyright: SMP, 2010.

SMP: Pozdrav momci, i dobro nam došli nazad. <smeh> Šalu na stranu, ali zaista je prošlo mnogo vremena od kada je bilo nekih konkretnijih informacija vezano za Alister. Žarili ste i palili Srbijom u prvoj polovini dvehiljaditih, ali poslednjih par godina kao da ste u zemlju propali. Šta se sve izdešavalo sa bendom? Čime ste se bavili u periodu pre izlaska novog albuma?

Marko: Pozdrav Laki, bolje vas našli! <smeh> Jedno je sigurno, nismo sedeli skrštenih ruku. Možda nismo bili preterano medijski aktivni, ali smo uradili dosta nastupa u okviru „Thrashing Across Serbia“ i „Castle Fest Warm-Up“ sopstvenih mini turneja, kada smo obišli desetak gradova u Srbiji, neke i po par puta. Sa druge strane, tokom tih godina pretrpeli smo i par personalnih promena, odrasli malo i konkretizovali sebe i bend. Većina onih koji prate naš rad, a i generalno domaću metal scenu, znaju i da smo 2006. godine snimili album Where Angels Bleed koji, nažalost, nikada nismo objavili. O razlozima zbog kojih smo se odlučili na taj potez ne želim previše da trošim prostor pišući ovde, ali dva najbitnija faktora su sazrevanje benda (pesme su nastale 2003-2004 godine, a sa snimanjem smo završili 2006), kao i nemogućnost pronalaska adekvatnog izdavača. Oni koji žele da saznaju više, mogu posetiti ovaj link. U trenutku kada smo doneli ovu odluku već uveliko su nastajale pesme koje su se kasnije, u manje-više sličnom obliku, našle na albumu Otrov.

Prisetimo se tih vremena sa početka ovog milenijuma. Domaća metal scena doživela je do tada neviđen procvat. Period oko prvog i drugog Hard’n’Heavy festivala u Beogradu, kada nije bila retkost da se na svirci isključivo domaćih bendova pojavi i do 1000 ljudi (bašta KST-a recimo). Šta biste vi naveli kao najveće uspehe Alistera tada, i koliko je danas lošija (ili možda bolja?) situacija u odnosu na ta vremena?

Već si pomeuo H&H festivale, oni su bili naši prvi veliki nastupi, a pomenuo si i letnje festivale koji su zaista bili veliki uspesi domaće metal scene. Ja bih još pomenuo i naš nastup na prvom koncertu Paul Di’Anna u Srbiji. Mi smo bili te sreće (ili nesreće?) da smo odmah nakon snimanja prvog albuma 2001. godine sa lokalnog nivoa upali direktno u mnogo veću priču, a koju si ti nazvao procvatom metal scene. Problem kod nas (Alistera) je taj što smo, zbog malopre navedenog, odmah upali u nešto dobro i „moćno“, pa smo, kada je sve to nakon relativno kratkog vremenskog perioda posustalo, upali u neki vid depresije, nemoćni da bilo šta promenimo, a neiskusni da se nosimo sa promenom (u potpunosti mi poznata situacija – op.aut.). Zbog toga moram da kažem da je situacija danas gora (jer smo doživeli bolje), a sa druge strane, tek od pre par godina je Alister zreo bend koji zna šta hoće i spreman je da iskoristi sve što mu se pruža, e, to je bolje. <smeh>

Ugasio se Rock i Metal Express, ugasio se Explosive/Metal Hammer, zatvoren je Mordor Shop u Beogradu… Vi ste tu sa novim albumom, pa ste kompetentni da odgovorite na sledeće pitanje – da li je moguće danas uraditi konkretniju promociju albuma jednog metal benda iz Srbije? Koliko su mediji otvoreni za ono što nudite?

Naravno, kao i uvek (bar od kad postoji Alister), globalni mediji su nedostupni. Za to treba para ili mnogo jakih veza. Na sreću, postoji priličan broj specijalizovanih medija koji su voljni da propagiraju. A tu je i internet koji se odavno utemeljio kao najjači masovni medij. Veliki problem je, definitivno, nepostojanje specijalizovanog štampanog medija koji bi nove klince privukao naslovnom stranom koja bi se šepurila na svakoj trafici, kao što su činili Rock Express i Metal Hammer, koje si već pomenuo. Ista stvar je i sa specijalizovanom emisijom na nekoj nacionalnoj televiziji. Ja se dobro sećam koliko su mi devedesetih značili Polzovićev Hard Metal Videomazagin, Svom Snagom i Love You Live na 3K, a kasnije, naravno, Rock Express. To klinci danas nemaju, a internet, ipak, koliko god dobar bio, nudi sve, i dobro i loše. Demokratski, ali često ne i edukativno. <smeh> Što se Alistera tiče, distribuciju albuma (za sada) vršimo lično (više informacija na www.alistermetal.net), kao i preko „street timova“, ljudi u određenim gradovima kod kojih se može nabaviti album. Konkretan odgovor na tvoje pitanje je da je izuzetno teško, ali uz mnogo truda je moguće.

A koliko je interesovanje za Alister danas, nakon višegodišnje pauze, da tako nazovemo period hibernacije?

Interesovanje publike je prilično, ljudi se javljaju, komentarišu, pojavile su se i prve recenzije (moram se pohvaliti, pozitivne <smeh>), ali treba proći još vremena kako bi doneli konkretniji sud o interesovanju. Zadovoljni smo i prodajom albuma, s’obzirom na diskografsku situaciju kod nas i u svetu. Ovih dana krećemo sa koncertnim aktivnostima i live promocijom, pa očekujem da će ići samo na bolje, jer postoji dosta interesovanja za nastupe. Do sada smo svirali samo na Apex festivalu u Paraćinu i u Kruševcu (kao gosti Dadi Topiću), a koncert u Paraćinu bih izdvojio kao jedan od najboljih u zadnjih nekoliko godina, što nam upravo daje veru u budućnost.

alister-otrov

OK, prelazimo na novi album, nazvan Otrov. Odmah na početku pohvalio bih kompletan posao koji ste obavili, zaista redak primer kako je sve moguće postići kada se konkretnije posveti poslu i pažljivo odradi svaki segment priče. Kada je počeo, i koliko je trajao rad na ovom albumu?

Hvala, trudili smo se! <smeh> Kao što rekoh, pesme su počele da nastaju u periodu „depresije“ nakon nemogućnosti da uradimo ono što smo želeli sa albumom Where Angels Bleed. Nikada nismo bili neki „veseli“ bend, ali mislim da je ta kompletna situacija uticala da album dobije tu izuzetno mračnu i tešku atmosferu. Sve pesme smo završili do proleća 2009. godine, a album snimili na leto iste. Nakon snimanja smo se posvetili vizuelnoj strani priče, artworku i promo fotografijama, i već krajem avgusta sve završili, održali izuzetno dobro posećeno javno preslušavanje albuma u Jagodini i bili spremni za izdavanje, koje je iz više razloga usledilo tek aprila ove godine.

Kada ste odlučili da se prebacite na srpski jezik? Kakav se efekat može postići sa tekstovima na našem jeziku, znajući da su ovdašnji metalci odavno naviknuti na engleski?

Da, od 100% ljudi koji tvrde da razumeju engleski, 80% ga stvarno donekle razume, a možda svega 30% zaista razume i doživi ono što bend u tim tekstovima želi reći. Eto glavnog razloga prelaska na srpski jezik, da bi što jasnije preneli ono što imamo da kažemo. Bitno je možda i napomenuti da su, u startu, tekstovi skoro svih pesama sa albuma Otrov bili na engleskom jeziku, sa praktično istim vokalnim linijama, ali smo na kraju napisali nove tekstove, zadržavajući samo glavnu temu tekstova na engleskom.

Album ste najavili promo CD-om kojeg su činile dve pesme, od kojih je za pesmu Gavran snimljen i spot. Koliko ste zadovoljni realizacijom istog, i kakve su šanse da se zavrti na lokalnim TV stanicama?

Spot se već zavrteo u Srbiji na šezdesetak lokalnih televizija u kablovskim mrežama, a očekujemo ih još. Spot je uradio smederevski Art of Doom, a oni će uraditi još dva spota za pesme sa albuma Otrov. Spotom smo izuzetno zadovoljni, s’obzirom na to kakve su bile tehničke i finansijske mogućnosti, a i bitno je napomenuti da je Gavran njihov prvenac. Najbitnije je da momci iz Art of Doom zaista imaju talenta, i verujem da će se tek čuti za njih.

Dve pesme sa albuma, Srbija vekovna i Večni, uradili ste na tekstove Milana B. Popovića, čija je CD kompilacija Vreme brutalnih dobronamernika skoro objavljena. Kako to da se niste našli na toj kompilaciji?

Mislim da je pitanje poslato na pogrešnu adresu.

Produkcija zadovoljava sve standarde modernog metal albuma, a posao ste, u stvari, obavili sami u vašem studiju? Kakav je studio u pitanju, tj. da li je otvoren i za druge bendove?

Da, kompletan album je radjen kod mene u „kućnom studiju“. Bitno je imati jasnu viziju finalnog „proizvoda“, malo talenta i veliku želju da se postigne, odnosno izvuče, maksimum iz onoga što poseduješ u datom trenutku. Studio je skoro potpuno digitalan, sa samo jednim hibridnim predpojačalom, ali sva oprema nije bila iz najniže klase, već minimum onoga što je potrebno za semi-pro rad. Moram naglasiti da je bilo izuzetno teško, sa stotinama preslušavanja i gomilom tehničkih ispravki, ali je sve bilo relativno dobro usnimljeno, tako da se imalo sa čim raditi. Studio više nije otvoren za druge bendove, jer sam nakon snimanja albuma Otrov dobio ponudu da radim kao inženjer i producent u jagodinskom studiju Boža (www.myspace.com/studiobozajagodina), tehnički najopremljenijem studiju u Pomoravlju, a i šire, i to mi je trenutno full-time posao. Trenutno u studiju snimamo novi album Dade Topića i Čipi i Industrije (originalna postava Osvajača). Svi koji žele više informacija mogu nas kontaktirati preko MySpace stranice studija ili Alister kontakata.

Da li je postava Alistera danas stabilna? Pošteno ste navežbani, svirka je tehnički veoma doterana i precizna, a i vokali su za 10, usput da dodam. <smeh>

Hvala. Stabilna je. Četvorica članova (Igor Miladinović – vokali, Ivan Petrović – bas gtara, Ivan Dulić – bubnjevi i ja, Marko Vučković – ritam gitara) čine stabilnu postavu već skoro sedam godina, dok smo jedino problema imali sa solo gitaristom (par godina smo svirali sa samo jednom gitarom u postavi). Na sreću, taj problem je rešen u toku prošle godine, od kada je redove popunio Dušan Mlađenović, i po našem mišljenju aranžmanski i solo deonicama izuzetno doprineo zvuku novog albuma. Odličan i veoma talentovan saborac. <smeh>

Na omotu je potpisana izdavačka kuća BS Production. Moram priznati da nikada ranije nisam čuo za tog izdavača… Da li je to vaša lična etiketa, ili neka nova izdavačka kuća koja tek treba da se konkretnije aktivira na domaćoj sceni?

BS produkcija je prvenstveno kuća koja se bavi produkcijom tv emisija od kojih je jedna „Metalurgija“, emisija o metal muziciji koja se emituje na mnoštvu televizija u kablovsko distributivnom sistemu Srbije. Od skoro su počelii i da se bave izdavaštvom, a novi album Alistera je i prvo izdanje nekog metal benda u njihovom katalogu. S’obzirom na situaciju u kojoj se diskografska industrija nalazi, a gde bendovi u 99% posto slučajeva finansiraju svoja izdanja, mi smo u saradnji sa BSP zajednički isterali priču oko novog albuma, gde BSP logistički, medijski i tehnički u potpunosti stoji iza benda, a to nam je u ovom trenutku najpotrebnije.

Niste štedeli ni na omotu, tu je buklet od čak 20 stranica! Pri tome, i CD je fabrički presovan, nije u pitanju CD-r varijanta. Možda je pravo vreme za pitanje – koliko ste love potrošili na kompletan ovaj projekat, i očekujete li ikakav povrat novca od eventualne prodaje diska ili merchandisea?

Upravo se zbog toga više od pola godine čekalo na izdavanje albuma. Jednostavno, hteli smo da u potpunosti ispoštujemo standarde koje smo sami sebi postavili, a koji su unapred definisali kako novi album treba da izgleda. Verujemo da se čekanje isplatilo i da možemo da se pohvalimo izdanjem koje staje rame uz rame sa većinom inostranih izdanja. Moram da pohvalim Slobicusa Doomicusa (www.myspace.com/slobicus) koji je stvarno odlično odradio dizajn kompletnog albuma, uradio prvi photo session i dao grafička rešenja za novi sajt, majce i plakate. Inače, uradio je i veliki deo posla u spotu za pesmu Gavran u okviru Art of Doom produkcije, čiji je ko-osnivač. Što se tiče finansijskog dela priče, odnosno koliko je sve to koštalo, moram reći da smo finasijsku konstrukciju zatvorili uz pomoć BS produkcije i nekolicine sponzora (svi su uredno potpisani u bookletu <smeh>). U svakom slučaju, ukupan iznos, sa sponzorstvima, je manji nego što izdavači traže za „objavljivanje“ albuma u zemlji Srbiji. <smeh> Sav prihod od prodaje albuma i mercha automatski ulažemo u promociju, jer to mnogo košta, a tako ćemo raditi i ubuduće. Izuzetno smo srećni što bend može da finansira samostalno svoju promociju. Više, za sada, ne očekujemo.

Kakve su reakcije na Otrov? Šaljete li album medijima na recenziranje?

Šaljemo, naravno. Do sada smo poslali pedesetak promo paketa raznim medijima, a povratna reakcija se postepeno javlja. Do sada se pojavilo par recenzija, a očekujemo ih još. Ono što je za nas stvarno razočaravajuće je što smo najmanju povratnu reakciju dobili od medija iz Srbije. Svega par njih se javilo i obajvilo bar nešto. Ali, dobro, navikli smo. <smeh>

Pretpostavljam da je vreme i za live promociju. Postoje li kakve ideje vezano za koncerte u regionu?

Naravno, maj, jun i jul su uglavnom rezervisani za gradove po Srbiji, dok bi krajem leta i na jesen trebalo da posetimo i republike bivše Jugoslavije. To je bar naš plan za sada, koji se nadamo da ćemo i ostvariti.

Web sajt ste sredili, promo fotografije su efektne, CD je završen i objavljen… Šta dalje?

Što više koncerata, medijskih pojavljivanja, još dva spota, pa krajem sledeće godine ponovo u studio, mada je još uvek rano detaljno planirati, videćemo šta će vreme koje je pred nama doneti. U svakom slučaju, ne predajemo se, jači smo nego ikada i dobro znamo šta hoćemo!

Tebi, Laki, hvala na konstantnoj podršci, pa se vidimo, nadam se uskoro, i u tvom rodnom gradu. 😉

Komentari