(VIDEO, FOTO) Upoznajte Jenner, sveženski metal sastav iz Beograda

Teško je mladim bendovima da se probiju u današnje vreme. Ima dobrih, talentovanih mladih bendova, ali je problem što se njima ne daje medijskog prostora, na TV-u ih nema, ne poklanja im se dovoljno pažnje i većina njih ostane samo lokalni bend, a definitivno imaju potencijala za više od toga. Ali dobro, dokle god je takvih bendova – ima nade. U današnje vreme primitivnost i jadost naprosto zasene kvalitet. Zbog toga je tako kako je. A i veliki je problem što je danas 90% ljudi operisano od rokenrola i hevi metala, recimo. Ljudi beže od te vrste muzike kao đavo od krsta. To ne mogu da razumem, najgore što ljudi koji slušaju one folkere i narodnjake, smatraju rokenrol i hevi metal kao nešto što je loše. Frapantno. Recimo šta se meni desilo skoro, ja u sobi, slušam EKV, dođe moj burazer, i u tom trenutku Mladenović izgovara reči pesme – „kakav radostan dan, ptice pevaju aleluja“, i moj burazer ladno ponovi onako snishodljivo tekst i kaže „Bože me sačuvaj“. Ja u šoku, a zaboravih da spomenem da sluša grand i svu ovu današnju retardsku muziku. Poenta je što su takvi ljudi, koji slušaju svakakve gluposti, navikli na primitivne tekstove, gde ne moraju da misle, a čim malo treba da promisle, čim je negde upotrebljena metafora ili nešto što na malo zavijeniji način opisuje nešto – to je za njih glupost. Prosto neverovatno. Oni su toliko navikli na jadne tekstove, da sve što odstupa od toga, oni ne mogu da procesuiraju. Kao da su im mozgovi isprani. Ja gde god čujem ovu današnju muziku (a nemoguće je ne čuti je, jer je svuda oko nas, u javnom prevozu, kafiću, supermarketu itd.), zapitam se kako je moguće da toliko naroda može da uživa u tome i da se raduje takvim tekstovima. Meni onakvi tekstovi vređaju inteligenciju. Ja ne mogu da verujem da je narod to prihvatio kao opšteprihvaćenu normalnost. Zaista mi nije jasno, ej da smo mi sa onakvog rokenrola 70-ih i 80-ih dospeli na ovo danas, stvarno žalosno. Ex-Yu Rokenrol scena je bila jedna od najjačih (a po mnogima i najjača) u Evropi, i sa toga doći na ovo dans je za nevericu. Iron Maiden je Iron Maiden 🙂 Meni su oni neprevaziđeni, moj omiljeni bend, kao što znaš 🙂 Čovek kad pogleda neki njihov noviji koncert, to je ista emocija, nastupaju sa istim žarom, vidi se da vole to što rade. To je njima život. Oni fantastično prenesu svu tu ljubav slušaocu. Iskreno i duboko žalim što nisam bio na prošlogodišnjem koncertu, ako ne budu došli još jednom u Srbiju, to će me proganjati i žaliću dok sam živ 🙂 Možda deluje da je Janick onako kao više za glam metal, šta znam, delim tvoje mišljenje – i meni je on ok. Ne mogu da kažem ništa loše za bilo kog člana benda, svi su mi odlični. A Janick da nije dobar, ne bi bio član Maiden-a 25 godina 🙂 Ja u poslednje vreme ne mmogu da se odvojim od Halfordovog glasa 🙂 Krenuo sam da slušam Judas Priest (po ko zna koji put) od početka, album po album i takođe Halfordov bend – Halford. Evo jednog uživo performansa, volim ovu pesmu, a Halford je otpevao maestralno, kao i uvek 🙂 Oduševljen sam njegovim glasom, opčinjen sam 😀 https://www.youtube.com/watch?v=G-gk5on4iMw

Totalno ista situacija i kod mene. Znam da trenutno vlada muzika od koje mi uši krvare, znam da su oni danas ti koji vode glavnu reč, ali ja ne mogu, ne želim i neću to da prihvaim. Gajim enormnu averziju prema tome, i uvek, ali uvek ću biti protivnik svega toga. Neki ljudi kažu: „pa dobro, muzika je muzika“, i pokušavaju da na svakojaki način opravdaju ovu aktuelnu muziku i to predstave kao nešto što treba da bude namametnuto svima. Za mene je muzika prefinjena umetnost, kojom se odabrani, talentovani, umešni ljudi bave, i kroz ta svoja dela i stvaranja, prenose nešto lepo, osećajno, uzvišeno, umetničko delo, koje može da čoveku udahne novu nadu, da promeni percepciju oko nekih stvari, da da uvid u nešto što mu je bilo možda nepoznato, da natera na razmišljanje, na spoznaju raznoraznih stvari i pojmova. Muzika je danas oličenje šunda, kiča, beskrupuloznosti, plitkosti, površnosti, svega onoga što je najniži, ameobni oblik. Sa svim tim pevačima današnjice, sa svim tim njihovim pesmama, samo se ruinira muzika, daje se kriva predodžba o muzici. Muzika je danas sve, samo nije umetnost. Meni to sve smeta, smeta mi što je tako. Onaj stari rokenrol i hevi metal, čini dobar deo mog života, previše mi je to sve važno, bitno, to me opušta, podiže mi raspoloženje i usrećuje me. Daje mi smisao, pomaže mi da se izborim sa nekim životnim nedaćama. Ovo što si rekao da si etiketiran kao leprozan i nepoželjan sa svojim stavovima i muzičkim ukusom, apsolutno je isto i sa mnom. Narod se toliko pomirio sa ovom današnjom muzikom i prihvatio je, da je gotovo nemoguće naći osobu koja sluša stariju muziku. To je raritet. Ja u mom okruženju, u okolini, nemam sa kim da prozborim, da probesedim o muzici koju ja slušam, po tom pitanju sam usamljen. Citiraću Karla Junga: „Usamljenost ne potiče od nedostatka ljudi oko vas, ona nastaje kad ne možete da im pričate o stvarima koje su vam važne“. Ljudi su u nenormalnoj meri primitivni, površni, na sve ono što predstavlja umetnost, bilo kvalitetni filmovi, bilo muzika, bilo čitanje knjiga, bilo kakav drugi vid – to je njima predmet sprednje. Recimo ja volim da čitam, i sad neko ako sazna za to, odmah osetim kao da me etiketira kao nekog renegata, kao nekoga ko nije in, nije in jer se nije povinovao današnjim standardima, današnjim normalnostima. Moraću da iskoristim jedan delić Štulićevog teksta: „Čini mi se rođače da je standard pokvario ljude, jedu govna i sanjare“. Prosto svo to delanje ljudi danas, to ponašanje, ta zaslepljenost trivijalnim stvarima je toliko uzela maha, da osećam da nema kraja tome. Ništa od ovoga što je zastupljeno, meni ne odgovara, osećam kao da sam rođen u pogrešno vreme, u pogrešno doba… Ne mogu da budem srećan i zadovoljan sa svime što nas okružuje, samo sam frustriran što je tako kako je. Ali opet, ja sam srećan jer se nisam prepustio današnjim normama, nisam ih usvojio, imam svoje stavove, cilj kome stremim, dostojanstvo, svoj kredo koji pokušavam da pratim. Iskoristiću

ponovo priliku da citiram Štulića: „Sretan sam što osjećam da nisam kao drugi“. Ne bih imao šta da dodam za ovu konstataciju oko Janicka, sve si lepo objasnio. Dobra je ovo pesma, izvanredan vokal. To je taj duh starog, dobrog hevi metala, to je život 🙂 Moraš čuti ovu pesmu https://www.youtube.com/watch?v=MP4YDdpi41E Bivša Juga je iznedrila mnogo talentovanih muzičara, ali Štulić je čovek iznad svih. Niko nije napisao takve tekstove, tako duboke sadržine, čovek je prepametan, genije, sa neverovatnom percepcijom stvarnosti. Napisao je gomilu ingenioznih tekstova, mora se malo i oznojiti mozak da bi se razumelo sve šta hoće da kaže. Autentičan je u svome radu, po meni najveći muzičar – umetnik sa ovih prostora. Legenda. Izvini, raspisao sam se sad, ali morao sam da napišem ovo, da olakšam dušu 😀 Pošto nemam sa kim da podelim ovakva mišljenja iz mog okruženja, jer niko ne deli moje stavove, ti si mi najpodobniji, jer smo sličnih stavova 🙂

Upravo je najgori taj osećaj bespomoćnosti, nemogućnost da išta promenim, onako, na generalnom nivou. Svestan si svega, svih stvari koje te okružuju, to ti ne odgovara, nisi srećan zbog toga, a ne možeš da promeniš stavove drugih ljudi, i da ono što smatraš ispravnim i u šta veruješ, postane opšteprihvaćeno od većine. To je ono što je najgore. Fali mi pripadnost, ne osećam da pripadam negde, osećam se neshvaćeno, niko me ne razume, ne shvata ono čime se ja vodim. Ja se osećam kao da sam sam na svetu, iako je oko mene gomila ljudi. Jer niko ne deli i ne prihvata moje norme, moje stavove, ne osećam povezanost sa okružemnjem, jer je tako drugačije od onoga što ja jesam. Uvek sam bio kontraš, nisam prihvatao i ne prihvatam ovo stanje u, ne samo muzici, nego i u kulturi, društvu, svim drugim oblicima moralnog i duhovnog života. Jer ja kad bih prihvatio ono što je prihvatila velika većina ljudi, ja više ne bih bio ja, bio bih izgubljen, samo još neko ko je bukvalno stopljen sa okolinom i sve što drugi smatraju ispravnim (iako, nije), uzimao kao konstantu. Ako sam ja sve suprotno od onoga što je danas vladajuće, a pritom prihvatim, odbacujući svoje principe i doslednosti, samo da bih bio sa njima, neizolovan, pa bio bih neverovatno nesrećan. Ja sam ono što jesam, svako odstupanje od toga, bi bilo gubljenje svog ja, a to smatram najgorim i najvećim neuspehom. Što se tiče čitanja, volim razna štiva, razne žanrove da čitam. Baš sam skoro čitao od Milutina Milankovića – „Kroz Vasionu i Vekove“, sjajna knjiga, veoma dobro koncipirana, kroz dopisivanje sa imaginarnom prijateljicom, Milutin se dohvatio svog života, biografije, i krenuo na putovanje kroz razne periode istorije, pritom objašnjavajući astronomske pojedinosti. Odlična kjniga, uživao sam čitajući je. Poseldnjih meseci, zainteresovan sam za psihobiologiju, psihobiografiju, filozovske knjige, knjige teoretičara, trenutno čitam knjigu Vladimira Adamovića:“Od Vlasti Do Paranoje – Psihobiografija J. V. Staljina“. Prosto zapanjujuće koliko detinjstvo i odnosi sa porodicom, mogu imati uticaja na odraslog čoveka. Knjiga je prikaz ozloglašenog vladara Sovjetskog Saveza, od ranog detinjstva, pa sve do onda kada je preuzeo toliku vlast u svoje ruke. Ja potpisujem sve što pišeš – to je priča mog života 🙂 Sve je istovetno kao i kod mene. Ta muzika mi daje snage da nastavim dalje, udahne mi novu nadu, tera me da guram napred, da se ne predajem, iako je teško. Mene ako pesma ne natera na razmišljanje, meni to nije pesma. A upravo je kod Štulića to najizraženije, moraš da uključiš vijuge da bi razumeo njegov tekst, i tu leži čar. Počuj ovu pesmu, meni jedna od najboljih njegovih pesama https://vimeo.com/69825070 Ovo što kažeš oko povezivanja sa ljudima, to je i kod mene tako, a glavni razlog leži u tome što su drugi u nekom svom svetu, imaju svoja neka shvatanja, koja nisu ni nalik mojim shvatanjima, nemam zajedničkih tema sa drugima, nemam dodirnih tačaka, nismo na istoj talasnoj dužini, i jedini način je pomiriti se sa tim i stopiti se sa njima, prihvatiti njihovo delovanje i usvojiti ga kao svoje, ali i to je veliki problem, jer kao što rekoh gore, da to uradim, ne bih bio ja. Dolazim do toga da čovek onda ne zna kako da se postavi. Ako se pobuniš protiv današnjeg režima, današnje suvoparne realnosti, koju je toliki broj ljudi usvojio i uzeo pod svoje, ti isti ljudi te označe kao otpadnika, a ako se pomiriš sa tim, gubiš sebe. Dolazi se do zida, nepremostive prepreke, i ne znaš šta uraditi, kako se postaviti. To je problem. Znam da si mi spominjao za njegov glas pre par meseci prilikom diskusija, sviđa mi se vokal, bend je poprilično dobar. Ovo je nešto što mene pokreće, suva energija i moć 🙂 Taj pečat 70-ih i 80-ih je neprevaziđen, unikatan. Ti bendovi iz tog perioda su stvarno posebni, kad počuješ neki bend iz posle devedesetih, ima dobrih bendova, naravno, ali nemaju taj šarm, taj šmek bendova iz pomenutog perioda. Složićeš se. Fali „to nešto“.Dugo sam u metalu i roku, čuo sam pregršt dobrih bendova, deonica, ali po meni je ovo najžešće na 3:48 https://www.youtube.com/watch?v=aDACorIaxNw Dajmbeg je Bog 😀 Ova deonica me raspameti 😀

Poenta je u tome što je društvo, samo po sebi bolesno, inficirano, trulo u korenu, a kao takvo, ono nameće svoje principe i pokušava da zarazi sve ostale.I društvo kao takvo, ti, ja i nama slični jednostavno ne možemo da prihvatimo. Nije problem u nama što mi mislimo tako, nego je problem u društvu koje misli drugačije. Ja znam da kad bih ovo rekao nekome ko je potpao pod taj uticaj društva, da bi me gledao kao nekog nenormalnika, jer je to toliko utkano u njih, da ne mogu da vide pravu sliku, i bio bih označen kao „persona non grata“, ja to znam. Čovek ako bi se pomirio sa nečim što mu ne prija, što nije reprezent njega i njegovih ideja, potpuno bi izgubio identitet i našao bi se u dubokom beznađu. A šta je čovek bez identiteta? Niko i ništa. Meni je to isto vredno, i te kako vredno, i živa istina da to nekome zvuči smešno, znam to iz iskustva, vrlo dobro… Neverovatna sličnost oko stavova i dešavanja oko nas dvojice, stvarno neverovatno. Meni su takođe nadenuli nadimak filozof, što od pojedinih prijatelja, što od bliskih rođaka… Ja sam zapanjen sličnošću pojedinih detalja u vezi naših života… Ne možeš nikoga da ubediš da ništa nije kako treba, svaki pokušaj nailazi na hrpu negodovanja, i sve se to transformiše u borbu sa iliti protiv vetrenjača. Narod ne želi da vidi istinu, pravu, golu istinu, već gleda i veruje u ono što on hoće. Sama svest i percepcija igraju bitnu ulogu. Postoje 4 tipa temperamenta – ličnosti: sangvinik, kolerik, flegmatik, i moj tip ličnosti – melanholik. Koliko sam ja zaključio, ti si sigurno u toj grupi melanholika. Ima jedan manji tekst, koji ukratko opisuje sva ta 4 tipa, pročitaj ovo za melanholika, u mom slučaju skoro pa perfektan opis mene i moje ličnosti. http://alfaiomegaduhovniforum.forums-free.com/kolerik-melankolik-sangvinik-ili-flegmatik-t4558.html Ova rečenica je istinita i tačna do bola: „Kaže se da melankolik toliko čezne za nebom da ga ništa na zemlji ne može zadovoljiti.“ Ja se tako nekako osećam, kao da sam bure Danaida, bez ičega što može da mi pruži apsolutno zadovoljstvo i ispunjenost. Uvek osećam nekakav nedostatak, ma šta god radio i uradio. Nemoguće mi je naći zadovoljstvo u celini, ali to je nama melanholicima u krvi, u genima, naprosto je tako. Onaj gore priloženi tekst je bukvalan opis mene, tačno do tančina 😀 Nisam gledao pomenuti film, ali imaću ga na umu, definitivno. Sećam se da si mi prporučio ranije film Hesher, sve mi stoji u glavi taj film, a nikako da mu pružim šansu, moraću da odgledam i taj i ovaj sad što spomenu. Dajmbeg je bio majstor svog zanata, mnogo je metal scena izgubila njegovom preranom smrću, mnogo. Jako mi je žao što nije više među živima, šteta velika, njegova smrt je ostavila prazninu u srcima svih metal fanova… Ja bih Štulićeve tekstove na univerzitete, u škole, u štiva za izučavanje, jer štaga je on samo kvalitetnih tekstova napisao, tekstova koji su tako smisleni, oličenje pravog erudite. Štulić je čovek koji je, uprkos svemu, ostao dosledan sebi, njega ne zanimaju slava ni bogatstvo, on je daleko iznad toga. Sam je rekao da je radio hiperaktivno, ostavio nam sjajne tekstove, sjajnu muziku za sobom i rekao je da je otišao da ne smeta svome delu. Čovek takvog integriteta, da je to za divljenje. Meni on, njegova ličnost i karakter, služe kao jedan model u čijem pravcu bi trebao da idem. Mnogo poseban čovek, svetla tačka u ovakvom stanju i društva i svega ostaloga. Može se citirati u svakoj situaciji: „Stvari sadrže splin, a da nitko ne zna zašto si tako bitno drugačiji, kriv si brate što si živ, sad ja prepuštam uloge, mrtvijim od sebe“ https://www.youtube.com/watch?v=E2kSgBjrOkQ Maestro. Možda malo mekša strana Vejnovog glasa, što kažeš, ali je jako dobra. Pesma plovi kroz nešto mirnije, pa onda nešto „bučnije“ vode, promena ritma. Sviđa mi se i tekstualno, mogu ti reći, zadovoljan sam pesmom. Ovu pesmu si čuo sigurno, ali Halfordovi skrimovi na sredini i pred kraj pesme su spektakularni. Meni jedna od najdražih Pristovih pesama, i ovako generalno što se tiče samog hevi metala. Halford je izdomiriirao, onakav glas je nešto neviđeno, nemam reči… https://www.youtube.com/watch?v=EKSU1W0ZUmQ

Moraću da kopiram mali delić teksta iz onog objašnjenja melanholika, a koje paše uz ovu tvoju drugu rečenicu: „Ali kada je ozbiljna bolest zaprijetila njegovoj obitelji, taj je
melankolik bio pod tim pritiskom smiren i oslanjao se na duhovnu snagu.
No da nije imao takav temelj, taj je melankolik vrlo lako mogao pasti u
duboku depresiju.“ Neću da zalazim u porodičnu tragediju koju si preživeo, jer svaka porodična tragedija je teška i bolna, takođe sam preživeo to, i znam koliko je bolno i svako sećanje na to, budi setu i otvara bolne rane, koje se trudim da zalečim, ali sumnjam da ću ikada to uspeti, ali ovaj tekst se može generalno posmatrati i daje uvid u melanholika, daje potvrdu onoga što si napisao. Zaista je to tako, složio bih se do kraja sa tobom. Mi se odupiremo nečemu što je svuda oko nas, što nas okružuje, što nas pritiska, borimo se protiv toga, a da li ćemo ikada izaći kao pobednici – to je pravo pitanje. Jedino što znam, u šta sam potpuno siguran jeste to da ostajem veran i dosledan sebi, bez obzira na sve drugo, pa gde god me to odvede… Možda sam ti dosadio sa konstantnim citiranjem i pominjanjem Štulića, ali moram to i u ovom slučaju uraditi: „Kosa mi se na glavi diže i strašno me ljuti kad vidim da idioti postaju cijenjeni ljudi“. https://www.youtube.com/watch?v=GEvDx0gFf5g Ova pesma je još jedan dokaz njegove genijalnosti. To je čovek koji čega god da se latio u muzici, to je ispadalo pravo pravcato remek delo. Čovek koji je operisan od toga da napravi lošu pesmu 🙂 To je u njegovom slučaju nemoguće. Velikan. Kopiraću ti jedan komentar ispod te vesti, koji na pravi način objašnjava određene pojedinosti oko Branimira:“Upinjajuci se iz sve snage da razumem sta je to sto je bilo vezivno
tkivo naroda bivse Juge, ono sto je iz pepela uzdiglo zemlju, narod,
pojedinca, ono sto je od seljaka napravilo gradjanina dolazim do onog
sto Mr Johnny Stulic predstavlja. To je kultura, to je vrh kulture, to
je ono sto je istovremeno i temelj i krov, mozda stub, to je izgubljeni
Sveti gral srece naroda bivse Juge. Svi komercijalisti poceli su da
sviraju po notama velike politike a on, Johnny, ostao je isti. Ako nekad
neko bude posao da trazi taj izgubljeni Gral, preporucujem mu da pocne
od tamo negde neke Holandije, od nekog malog grada, neke male sobe u
kojoj je u svojim delima stari rezbar, na najfiniji i tajanstven nacin,
urezao tajnu nase srece. Mocart naseg doba!“ Uistinu Mocart našeg doba. Ovaj komentar je aposlutno tačan, apsolutno na mestu, svaka reč. Razumem zašto je otišao odavde, ovde više ništa nije ostalo za takvog čoveka, ovi prostori ga ne zaslužuju. Ali povrh svega toga, posmatrajući isključivo iz ugla nekoga ko je veliki poštovalac njegovog lika i dela, voleo bih da se vrati, da ga čujem uživo, mada znam da se to neće desiti, prevelik je on da bi odustao od svojih stavova i odbacio svoje principe, neće pogazit svoje reči. Za Halforda si dao perfektnu definiciju, nema šta da se doda na to. Živa istina. Naravno da je ova pesma klasik iz metal muzike, prava stvar za moje metal uši 🙂 Prejake rif deonice, Vejn je zaista, zaista razvalio svojim strahovitim glasom. U globalu, pesma je – masterpiece. Ogroman naboj energije, pod utiskom sam… Usmeriću te na još jedan naš stari bend, ovo je jedna izuzetna pesma, puna osećanja i emocije, završnica slična kao u, sada već antologijskoj pesmi, Child in Time, grupe Deep Purple, koju je Ian Gillian savršeno izveo. Poslušaj: https://www.youtube.com/watch?v=efDgp6GcdrU Nisam ti odgovorio ranije, bio sam u velikom poslu, ne znam gde mi je glava poslednjih dana, jurcam na sve strane…

Sad kad spomenu ovo oko postojanja, svrhe i smisla bitisanja, možemo malo da zađemo i u tu temu? Pre svega bih te pitao jesi li vernik ili zagovornik teorije evolucije? Slobodno me ovde prekini, ako sam previše sebi dozvolio. Štulić nije samo obična individua kojoj doture tekst i on to peva, ne, on je i pevač, i gitarista, i tekstopisac, iznadprosečan tekstopisac, i aranžer, i sve drugo, on je sklapao sve muzičke delove i od toga pravio skladne celine. On je umetnost radi umetnosti. Čist primer je ona prethodna pesma koju sam ti poslao, on je sve to zamislio, pronašao muzičare koji bi mogli da ga isprate u tom naumu, dao im precizne instrukcije, i stvoreno je delo velike vrednosti. Gledao sam klip, vezan za stvaranje te pesme, to kako Štulić daje instrukcije harmonikašu, detaljne instrkcije, koristeći muzičke termine, dajući mu do znanja šta tačno od njega očekuje, on je pravi umetnik u celini. Meni su njegove pesme mnogo pomogle u životu i služe toj svrsi i dalje. To je to, što ti reče da umeš da se poistovetiš sa stavovima koje izlaže, to je jako bitno, veliki plus. Natera čoveka da svojim tekstom i celom izvedbom razmisli o svakojakim stvarima i pomogne da se sagledaju neke stvari iz drugog ugla. Što reče u pesmi: „Istine su uspele da me shvate“. Kad mi je raspoloženje na nuli, kad sam deprimiran, ova pesma ima moć da me uvek podigne
http://www.dailymotion.com/video/x18x9eb_123azra123-uradi-nesto_fun
„Nema vremena za bolju budućnost, nema vremena da predahneš, nema vremena da živiš još jednom, niko više nije mlad“… Znam da je bio malo član Sabata, samo dve godine, ako se ne varam, jasno da je vrhunski pevač, pesma „Born Again“ to ilustruje. Kroz Sabat je prošla gomila muzičara, dovoljno je samo reći Ozi, Ian, Dio i Iommy, koji nikada nije napuštao bend. Sabat je jedan od najznačajnijih bendova, uzor drugima. Ian Gillian ima odličnu tehniku pevanja, dosta je potkovan na tom polju. U ovoj pesmi je demonstracija toga, veličanstveno https://www.youtube.com/watch?v=dt-CX3k0PYw

Pesma „The Dark“ mi je tako dobro legla, nekako mi je godila, ultimativna horor pesma, sa isto takvim tekstom, prikladnim slikama, i sjajnim Vejnovim glasom. Vrtim je već neko vreme, zarazila me, ozbiljno ti kažem 🙂 Jako mi se sviđa način na koji je izveo tu pesmu, skroz me obuzela pesma 🙂 Ono što mene uspavljuje su pesme ovakvog tipa https://www.youtube.com/watch?v=dE_XVl7fwBQ Umirujuće, relaksirajuće, lagane, prava nirvana… Mnogo uživam u ovakvoj muzici, često je pustim i ne mislim na ništa, opustim se, spajam se sa univerzumom, okrepljujem dušu…

Što se tiče religije i teorije evolucije, to je zasigurno nešto za šta nikada nećemo moći sa apsolutnom i nepogrešivom tačnošću da kažemo da je jedno istinito, a drugo neistinito, netačno. Jer čovek to nikada ne može da sazna, to je nemoguće, jedino što može jeste da veruje u ono što mu deluje verovatnije, logičnije, smislenije. Konkretno u mom slučaju, ja želim da verujem u Boga, želim da verujem da ima nešto i posle smrti, želim da verujem da ovo nije kraj, jer ako postavim veru u Boga, osećam da ima smislenosti sve ovo što radimo, zašto smo prvenstveno ovde. Sa druge strane ja ne odbacujem u potpunosti i kategorično teoriju evolucije, ostavljam prostor i za to, ali mi naprosto to nije, za mene validna eksplanacija. Pazi, ako bi se nametnula teorija evolucije kao konstanta, onda i sam život tog čoveka nema baš mnogo smisla. Jer onda koja je poenta, koja je svrha čoveka na ovom svetu, ako je nastao slučajno, ako je nastao evolucijom, i smrt na ovom svetu mu je konačna odrednica?! A vera u božanstvo nam daje smisao, daje nam do znanja da smrt na ovom svetu nije konačan kraj. I sada na ovom svetu ima mnogo nemorala, kriminala, ubistava itd. i to pored toga što postoji religija, koja to ne propagira, a zamisli šta bi tek bilo kada uopšte ne bi bilo religije? To bi bio opšti haos. Religija nam je dala moral, veru u nešto apstraktno, čisto, dala nam ispravne norme, i bar se neko time vodi, a da toga isprva nije ni bilo, svet bi bio u katastrfi, daleko većoj no sada. Meni lično više odgovara da verujem u Boga, nego u teoriju evolucije, to opet zavisi od individue do individue. Ni jedno ni drugo nije dokazano, ne možemo da znamo šta je zapravo prava istina, već možemo da se opredelimo za neku od mogućnosti. Ako imaš vremena, ako želiš, pročitaj ovaj tekst: http://www.isusdolazi.org/hriscanski-portal/index.php?option=com_content&view=article&id=262:o-nama&catid=89:najvanije-istine&Itemid=179 Razmatra se mogućnost evolucije ili kreacionzma, vrlo pametna osoba je pisala tekst, ili više njih, pokušavajući da razmotre verovatniju mogućnost, trudeći se da pišu što nepristrasnije, ali se vidi da naginju više ka kreacionizmu. Ima na tom sajtu dosta zanimljivih tekstova i tema, čitam tako s vremena na vreme… Mogu ti sad napisati ukratko ono što sam recimo zaključio iz tih tekstova, a da se nadovezuje na tvoju drugu rečenicu. Jer tebi svo ovo dešavanje na ovom svetu, sve ovo oko nas što se dešava, budi podozrenje u bilo kakvo božanstvo, i to je ok, ali ovaj zaključak je da bez obzira šta se događa na ovom svetu, bez obzira da li nevini stradaju, bez obzira na sve, Bog neće reagovati na to, nego tek posle smrti na ovom svetu, desiće se presuda, i svi oni koji su patili na ovom svetu, imaćće večni život, a svi agresori, i svi oni zaslužni za patnje i stradanja ostalih, dobiće večnu smrt. U Bibliji piše da postoje dve smrti, jedna je na ovom svetu, a druga i konačna zavisi od toga kako smo delali na ovom svetu, i ta druga smrt će se desiti posle drugog Hristovog dolaska, i to samo onima koji su bili zli. Ja imam bezbroj pitanja , na koja nemam odgovor, niti bilo ko može da mi na to odgovori, nego meni ova solucija oko Boga više deluje smislenije, mada je nisam u potpunosti prihvatio. Ostavljam mogućnost da to nije možda istina, ali već ako ne mogu da znam pravu istinu, odlučio sam da verujem u to. Daje mi nadu i veru, a bez toga našao bih se u beznađu i jami u kojoj ne bi bilo izlaza. Moj stav.

Ozi je meni odličan, obožavam ga, na koncertima je nekako sav pozitivan, živahan, zrači harizmom, dobar vokal, ali složio bih se da su ostali tehnički bolji od njega. Ian i Dio, pogotovu Dio, su bolji od njega. Volim i poštujem Ozijev rad kako u Sabatu tako i van njega. Moram da kažem da je njemu glas totalno pukao, slušao sam koncerte poslednjih godina koje je radio uživo, i glas mu je drastično opao, degradirao, isto kao i Anselmu. Ne liči ni na šta, deformisani su im glasovi, skroz. Anselmo je katastrofalan sad, uživo nastupi su mu očaj živi, poštujem ga veoma iz perioda Pantere, ali sad je užas. Nema više ni g od nekadašnjeg glasa. Izvanredna pesma Crkve, alal vera. Ti skrimovi, au brate, bubnjar je maestralan tokom čitave pesme, ritam odličan, fantastično… Evo jedne pesme, naše patriotske, koju je Štulić izveo tako dobro, prisno, emocionalno, skidam mu kapu, pokazao je veličinu ovde i da je otvorenog uma. https://www.youtube.com/watch?v=XPbT-MPPYaw

Znam na šta misliš, ima napadnih ljudi koji su ubeđeni u svoju teoriju i to agresivno pokušavaju da odbrane i da se na ultimativan način sukobe sa svima koji misle drugačije, pritom, ne ostavljajući ni minimum mogućnosti da možda nisu u pravu. To je, po meni, oblik plitkosti. Imao sam takvih iskustava i sa ateistima i sa vernicima. Za sebe volim da kažem da sam: „Man of science, man of faith“. Verujem ja nauci, donekle, za ovo što kažeš da je to prirodni tok živog organizma, takođe je i za mene odgovor koji ne zadovoljava. Ne mogu to prihvatiti. Mnogi misle da naučnici veruju samo i isključivo nauci, i da kategorički odbacuju mogućnost postojanja Boga, ali to zapravo nije tačno, jer su neki od velikih naučnika verovali u postojanje Boga, kao što su: Ajnštajn, Paskal, Njutn, Faradej, Pupin itd. Za tu konstataciju oko karme, moraš pročitati ovaj tekst, pod nazivom: „Ako postoji Bog, zašto nevini stradaju?“, možda stekneš malo drugačiji uvid u sve to 🙂 http://www.isusdolazi.org/hriscanski-portal/index.php?option=com_content&view=article&id=257:ako-postoji-bog-zato-nevini-stradaju&catid=89:najvanije-istine&Itemid=179 Kažem ti, daleko sam bliži verovanju u Boga (iako nisam u potpunosti prihvatio tu mogućnost), nego u teoriju evolucije, kojoj ostavljam prostora, ali nisam baš njen „fan“. Ako je čovek nastao od majmuna, on neminovno upada u krizu identiteta. Ako sam ja samo razvijena životinja, šta će mi onda ljubav, pravda, istina, moral, život postaje besmislen. Ako se sve što radim završava smrću, onda moj život ne vredi puno. Ako se evolucija uistinu i desila, kako mi imamo osećaj za pravdu, moral, kako osećamo: bes, tugu, kako imamo svest, sopstveno razmišljanje, opšti razum, govor, a ni jedna životinja to nema?! Zašto ako je sve nastalo slučajno, mi onda imamo kulturu, obrazovanje, naginjemo ka duhovnom životu, kad nam je sve to onda nepotrebno, jer je proizvod slučajnosti?! Otkud nam sve to, ako je slučajnost odgovorna za naš nastanak?! Po meni, više treba vere u teoriju evolucije da se desila, nego u to da je Bog naš stvoritelj. Jer ljudi koji veruju u Boga i u to da je on naš stvoritelj, veruju da je neko inteligentan odgovoran za naše postojanje, da je taj neko arhitekta svega u svemiru, pa i nas samh, a evolucija propagira da je slučajnost odgovorna za sve to. Meni je logičnije da verujem da je savršena inteligencija odgovorna za to, nego puka slučajnost. Ne znam i ne shvatam kako može ta slučajnost da formira ovako perfektno biće kao što je čovek, toliko ćelija, vlakana, mišića itd. i to sve ukomponovati tako savršeno da to biće može samostalno da misli, da se razmnožava, da voli, da peva, da igra, da obavlja raznorazne zadatke. Ne shvatam kako je ta slučajnost mogla da bude odgovorna za tako savršeno poslagan svemir i sve u njemu, da nam je sunce ni previše daleko, jer ne bi moglo da nas greje, a nije ni previše blizu, da bi nas spržilo, nego je na savršenoj distanci. Kolika je verovatnoća da se to moglo desiti slučajno?! Isto kao kada bi rekli da pesma nastaje slučajno, ili se zgrada izgradi slučajnim postavljanjem cigala, to je nemoguće. Za pesmu je potreban, pesnik, za zgradu arhiteksta, kao što je i logično da je za postojanje sveta, potreban stvoritelj. Paskal je jednom rekao:“Nevernik mora verovati u 1000 neverovatnih slučajnosti, da bi ostao nevernik“. Neki smatraju da je svet nastao u „Big Bang-u“, ali ja imam pitanje – kako je uopšte nastala ta materija koja je eksplodirala i stvorila poredak? Kako je mogla da stvori tako savršen poredak? Ako ljudi veruju da je svet nastao iz haosa, eksplozijom, zašto se onda danas ne događa da haos stvara poredak, nego svaki haos stvara još veći haos? .Mnogo je nelogičnosti u tome. Najlakše je reći da je Bog sve stvorio, mada niko ne zna kako, ali kao što sam ti i napomenuo gore, radije želim da verujem da je beskrajno inteligentno biće odgovorno za sve to, nego puka koincidencija.

Dobra, dobra pesma, žestok ritam, ispraćen fenomenalnom vokalnom izvedbom, respekt. Je l slušaš možda Nightwish? Obožavam ih iz onog perioda kada je Tarja bila član, ona ima strahovit vokal. Ne pratim njihov rad otkad je ona otišla, nije mi to to bez nje. Razbija u uživo nastupima, glas koji ostavlja bez daha, suvi talenat. Ženski Rob Halford 😀 😀 https://www.youtube.com/watch?v=8VgLKXD-BoY

Ono što je jako bitno jeste da se ni Darvin u svojoj knjizi ne drži striktno naučnih principa, nego on pretpostavlja, vrši insinuacije, smatra da je nešto moglo biti, iako nema nikakav dokaz, naučni dokaz da potkrepi sve svoje tvrdnje. Kakva je to nauka koja se oslanja i bazira na pretpostavke, a ne na naučno dokazane činjenice?! Mnogi naučnici su vrlo skeptični po pitanju te njegove teorije evolucije. i mnogi, ne samo da je ne prihvataju, nego je i umnogome i osporavaju. Zaista je enorman broj naučnih nelogičnosti, koje nikako ne idu u prilog njegovoj teoriji evolucije. Ako budeš pročitao onaj tekst što sam ti poslao oko evolucije i stvaranja, tu se isto spominju mnoge naučne činjenice, koje nikako ne mogu da odgovaraju teoriji evolucije, Nije pisano isključivo iz ugla vernika, nego se ljudi dotiču i raznih naučnih stvari. Po teoriji evolucije, živo je nastalo iz neživog. Kako je uopšte neživa, nesvesna materija, mogla da stvori svesna živa bića? Kako je priroda sama mogla dati ono što sama nije imala? Postoji jedna priča – Kada je jedan ateista pitao prirodnjaka Atanasijusa Kiršera:“Ko je napravio maketu sunčevog sistema na tvom stolu? – On je odgovorio: Niko, nastala je slučajno, sama od sebe. – Kako niko, morao je neko da je napravi? – Kiršer je odgovorio: – Ako ti veruješ da ova maketa nije mogla da nastane slučajno, kako možeš da veruješ da veliki original sunčevog sistema niko nije stvorio?“ Pokušaću sad da banalizujem jedan običan primer, koji može da posluži u cilju onoga što želim da predstavim. Recimo, stavi TNT, na njega sto, stolice i neku grnčariju, i zapali fitilj, koja je koncentracija verovatnoće i slučajnosti da će ta ekspolzija poređati sve to u neku smislenu, skladnu, celinu? Nulta verovatnoća, kako, po kom osnovu, rezonu i principu bi ekspozija u „Big Bang-u“, mogla stvoriti ovako savršen poredak? Ne shvatam, nikako. A sam čovek je isuviše složeno i kompleksno biće da bi mogao da nastane slučajno. Takođe, ni drugi zakon termodinamike ne ide u prilog teoriji evolucije. On kazuje da protokom vremena dolazi do pogoršanja poretka, Procesi u prirodi teku od poretka ka neredu i haosu. Oni koji veruju u veliki prasak, moraju da veruju da se desilo upravo suprotno – da se iz stanja nereda poredak stalno povećava. U praktičnom životu, mi vidimo da eksplozije u prirodi stvaraju nered a ne poredak. Veliki problem teorije evolucije su međuvrste. Kako to da nije pronađena niti jedna jedina međuvrsta, čak ni u fosilima. Ako je evolucija istinita, gde su onda tolike međuvrste, prelazi između slabije i jače, sposobnije vrste? Kako to da je preživela „početna“, slabija vrsta, i gotova „nova“ vrsta, a da nije preživela nijedna prelazna forma? Danas bi Zemlja trebala da vrvi od međuoblika, a njih nigde nema. Neki ljudi kažu da je vera u Boga, vera u magiju i čuda, da je mit, ali zar nije i vera u teoriju evolucije svojevrstan mit? Majmuni nemaju mogućnost govora, a čovek ima, znači da je nekakvom magijom, nastao govor kod čoveka, ili po teoriji evolucije, kopnenim životinjama su izrasla krila, ptice su „deca“ kopnenih životinja, koja su nekim čudom dobila krila za let?! Danas nema jedne jedine normalne i racionalne osobe koja može da kaže da postoje recimo zmajevi, aveti, karakondžule, svi znaju da to ne postoji, niko u to ne veruje, a ipak milioni ljudi širom sveta veruju da Bog postoji. Zašto bi milioni ljudi verovali u nešto ako je samo mit, a mit su isto i zmajevi koji bljuju vatru, a niko ne veruje u njih?!

Takođe imam i ja problem sa shvatanjem koncepta duše. Ne znam da li, kada čovek umre, on nastavlja da putuje svetom i svemirom kao „informacija“? Da li je svestan da je mrtav. Da li oseća nešto? Da li je u mogućnosti da misli? Šta se događa sa čovekom kada umre, da li istovremeno umiru i duša i telo, ili duša ostaje da živi? Ako postoji Bog, gde ide ta duša posle fizičke smrti, šta se konkretno dešava u tom trenutku?… Toliko pitanja, a odgovora ni na vidiku… Često razmišljam o tome, i nikako ne mogu da dobijem nijedan odgovor, niti od bilo koga mogu dobiti odgovor, samo me kopka, kao što kažeš, i jako mi smeta kad nešto ne znam. Kad nešto ne znam, ja sednem i naučim, sve osim ovog pitanja oko Boga i duše, i ne volim što ne znam istinu. Možda je to sad i poenta, da ne znamo pravu istinu, nego da na osnovu onoga što znamo i što imamo (Biblija, recimo), odlučimo hoćemo li verovati tome ili ne. Možda Bog, ako zaista postoji to i hoće, da imamo slobodnu volju i sami odlučimo. Zamisli da se na primer Bog ukaže svima i da su svi svesni da on postoji, pa svi bi verovali u njega, iz straha bi delali po njegovim principima, ne bi bili slobodni da odluče drugačije. Verujem da je ovaj naš život na ovom svetu samo test, kako ovde radimo i šta radimo, time kupujemo dalju sudbinu. Večni život ili večnu smrt.

Dobra je i ta verzija pesme, čuo sam još par verzija, ali ipak je po meni najbolja verzija Fantoma iz Opere, upravo ona koju je izvela Tarja sa Markom iz Nightwish-a. I Marko i Tarja su baš lepo uklopili svoje glasove u toj pesmi i to deluje jako moćno i brutalno. Savršen spoj su bili njih dvoje, izveli su pesmu baš onako kako i treba da zvuči. Po meni, čovek najbliži Štuliću po filozofiji u tekstovima i muzičkom umeću, je bio Milan Mladenović. U sklopu toga, evo jedne odlične pesme https://www.youtube.com/watch?v=5bJz2Wsot7w Nađoh jedan dobar komentar za tu pesmu: „Krug je simbol mira, ništavila, savršenstva, Boga, ponavljanja, a iznad
svega – uzaludnosti. Ali uzaludnost nije i besmislenost. Jer smisao je u
krugu.“ Mnogo kvalitetan bend, a Mladenović je bio pravi majstor, zvali su ga i princ balkanskog rokenrola 😀

Naravno da sam čuo ovu pesmu od Mejdena, svaku njihovu pesmu sam čuo, bukvalno, a ova mi je nezaobilazna kad god se upustim u preslušavanje starih hitova 🙂 Tekst koji potiče na razmišljanje, duboko razmišlljanje, Brusova izvanredna glasovna izvedba, sjajan ritam, čine od nje skoro pa remek delo… „Can’t all be coincidence, too many things are evident“, „There’s got to be just more to it than this“ 😀 Najiskrenije se nadam da ne postoji reinkarnacija, da se ljudi ne vraćaju da žive, ponovo i ponovo, u drugačijoj formi, drugačijem obliku. Zašto? Upravo zbog toga jer nismo svesni prethodnog života. Tekst Mejdena kaže: „I’d like to think that when I die, I’d get a chance another time, And to return and live again, Reincarnate, play the game, Again and again and again.“. E sad, zbog čega bih ja želeo da kada umrem, da se vratim i živim ponovo, ako nisam svestan svoje prošle egzistencije? Šta mi to vredi? Ako je koncept reinkarnacije istinit, barem pretpostavimo da jeste, pa da se barem ljudi sećaju prošlih života, to bi onda bilo u redu, jer bi možda mogli da promene nešto što u prošlom životu nisu, da urade nešto što nisu, da istraže nove mogućnosti itd. To bi barem imalo nekog smisla, pod uslovom da se ljudi sećaju prošlog života, ali ako je reinkarnacija tačna, ja onda ne razumem zašto je ona tu, ako ljudi nisu svesni da su već nekada živeli, umrli i vratili se da žive ponovo?! Ne vidim njenu poentu, jer ja ako sam živeo ranije u nekakvom drugačijem obliku, pa onda umrem i vratim se da živim ponovo, šta to znači i predstavlja, ako se ne bih sećao prošlog života?! To je onda začarani krug, krug bez poente, krug besmisla, iz koga nema izlaska. Zaista ne bih voleo da je reinkarnacija istinita.

Do sada nisam čuo za ovaj bend, hvala ti što si me uputio na njih, stvarno su dobri. Bogami, ova pesma im je jako dobra, nagna čoveka na razmišljanje. Volim pesme koje su u stanju to da urade, cenim to. Ne mogu da verujem da ti nisam poslao neku pesmu Indexa do sada. Oni su mi uz Azru i EKV, najbolji i najdraži bend sa ovih prostora. Indexi su prekvalitetan bend, ne može ni za jednog člana da se kaže da je bio loš, svi su bili strašni muzičari, kvalitet izbija iz njihovih pesama. Oni su naš pandan svetskim Bitlsima 🙂 Davorin Popović je imao tako dobar, osećajan, glas, da ga je milina slušati. Njegov glas je melem za uši, života mi 😀 Meni njegov glas mnogo prija, umiruje, pun je ljubavi i spokojstva. Veliki je bio pevač, veliki https://www.youtube.com/watch?v=Kgm3rXsU430

A koliko tek ima sujevernih ljudi, recimo 🙂 Znam da ima ljudi koji veruju u sve i svašta, reinkarnacija je samo jedan od vidova njihovih verovanja. Meni su to sve gluposti, pogotovu sujeverje, neki ljudi su toliko predani sujeverju, pokušavaju to da nametnu kao nešto što je istinito, nepogrešivo, što bi trebalo svi da prihvate, jer oni misli ako je to njima prihvatljivo i ako oni veruju u to, da tako treba svi da rade, a tu ima toliko nebuloza, da je nekad moja jedina reakcija samo grohotan smeh, ništa drugo 🙂

I ja bih rekao da je pesma o Mojsiju, asocira me na to, sa time povezujem tekst, ne verujem da grešimo 🙂 Bome jaka pesma, mogu ti reći. Lepo izvedena, prija uhu, i tekstualno ima duboko značenje. Ima pregršt tih „under the radar“ bendova, koji imaju kvalitet, ali ne mogu da se probiju u ovo vreme, kao što smo diskutovali ranije. Šteta je to, s tim u vezi, evo jedan takav bend https://www.youtube.com/watch?v=AbZncke427c Standardno, ovakvi bendovi nisu medijski propraćeni, iz Novog Sada su, domaća proizvodnja 🙂 Čujem, svi pričaju o nekakvim OK bendovima, Alegro bendovima i šta ti ja znam kakvim sve ne, koji pevaju seljaniju, kako ja volim reći, a ovakve bendove narod sklanja u stranu. i slabo ko je uopšte i čuo za njih…

Indexi su večni, neprolazni, vanvremenski… To su bili muzičari, koji su razumeli muziku, njenu esenciju, i u sklopu toga, stvarali pesme koje nikada neće umreti. https://www.youtube.com/watch?v=vkCF84LvFbM Ja sam njihov veliki fan, ova pesma im je izvrsna, Davorin je nenadmašan, sigurno je među 3 najbolja pevača sa ovih prostora, prrava uživancija ih je slušati. Kad se pogleda, ne samo naša, stara, rok i metal scena, nego i svetska, koliko je tu samo pesama koje i posle 30, 40, pa i više godina žive, to su klasici, jednostavno se vidi da kvalitet traje, a ovo danas, prave takozvane hitove za široke narodne mase, koje su tralalala, traju koju nedelju, i to pada u zaborav, jer nema kvaliteta, to su pesme kratkog daha. Mogu da se kladim da se ovih današnjih pevača niko neće sećati za 20,30 godina, dok će se recimo: Azra, Indexi, EKV, Prljavo Kazalište, Atomsko Sklonište, Haustor, Iron Maiden, Judas Priest, Bitlsi, Queen, Black Sabbath, Rolling Stons-i, Pink Floyd-i, itd. pamtiti, kvalitet jedini opstaje… Ima klip u kome Đorđe David, naš roker, kaže sledeće https://www.youtube.com/watch?v=JCQ7dWOy8sw Objasnio je sve ovo vezano za današnje retardske pesme, pevače koji propagiraju takvu muziku i publiku koja to sluša…

Ne samo naporni, nego te ubiju u pojam 🙂 Najgore od svega što kad ih pitaš nešto, zašto je to tako, zašto ne treba ovo raditi ili zašto ovo treba, oni najčešće nemaju egzaktan odgovor, nego samo kažu da je tako od davnina. E tad mi krv proključa. Oni se vode nečim što ni sami ne razumeju zašto, a ja volim da imam dobar razlog zašto nešto radim ili ne radim, da mi oni daju valjan razlog za nešto, možda bih, eventualno i prihvatio, ali njihov najčešči odgovor je da je tako od davnina, i tu se svaka priča završava po njima. A kad pokušaš racionalno da sagledaš stvari, postavljajući normalna pitanja i konstatacije, to sve nailazi na osudu. Ne znam jesu li svi sujeverni ljudi takvi, ali oni sa kojima sam ja upoznat – jesu. A mnogi ljudi isto veruju i vračevima, magovima itd. a ovamo se kao predstavljaju vernicima. Pa kakvi su to vernici, kad se konsultuju sa takvim osobama, osobama koje su u Bibliji (knjizi, kojom bi svi ti vernici trebali da se vode), označene kao prevaranti, demoni itd. ?! Mnogi bi hteli da saznaju svoju sudbinu, hteli bi da znaju šta ih čeka, pa zbog toga posećuju vračare, ali ja ne delim takav stav. Pazi sad ovo, iako ne verujem tim vračevima i nikada ne bih otišao da ih pitam za bilo šta, ali, hipotetički se to desi, i kaže mi ta osoba da ću doživeti nešto strašno za godinu dana, lupam, i onda bih imao to na pameti, proganjalo bi me to i učinilo bi pakao od mog života, konstantna bojazan za budućnost i opsada razmišljanjem o tome šta bi moglo da se dogodi. Smatram da je čar života u nepredvidljivosti, jednostavno, živimo život i šta god da se desi – desiće se, čovek i da zna svoju budućnost, tu se gubi lepota, nestaje osećaj uzbućenosti oko nekih stvari…

Baš pre neki dan otvorih Kurir, da vidim šta ima novo i videh tekst gde neka starleta kaže da je uzor mladim devojčicama, i ja čisto otvorih vest isključivo da pročitam komentare na tu izjavu., i nađoh jedan lep komentar „Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Novak Djokovic, Vlade Divac, Ivo Andric, Milica Mandic, Ana Ivanovic, Jelena Jankovic, Alisa Maric, Jasna Sekaric, Milutin Milankovic, Nusic, J.J.Zmaj i jos puno, puno ljudi…. Ako su Stanija, JK i Ceca idoli nasoj omladini – mi smo u debelom corsokaku tj. na putu bez povratka.“, na šta mu jedan drugi odgovara “ E pa vidis druze to je problem sa nama samima…kada si zadnji put rocitao clanak o Nikoli Tesli ili o Mihajlu Pupinu, Milanu Mladenovicu, Paji Jovanovicu i ostalim nasim genijalnim umetnicima, sprotistima, pronalazacima, itd… Ne, to ne prodaje novine, novine nazalost prodaju ovakvi tekstovi, a to je tuzno.“ To je srž problema ovog društva. Ovi mediji poklanjaju pažnju sve takvim osobama, nekakvim starletama, propalim pevaljkama, osobama koje ne zaslužuju biti spomenute, i povrh svega toga takve osobe su uzor mladima danas. Mlada devojka vidi neku starletu kako se obnažena slika i takve slike postavlja na druđtvene mreže, učestvuje po rijalitijim, koji su, uzgred, dno dna, o njoj se priča i piše, i onda jedna takva mlada devojka željna slave i uspeha, pomisli zašto i ona n bi tako postupila, jer joj upravo te strlete služe kao primer uspešne osobe, i krajnji prdukt je ovako stanje među mladim devojkama, kojih je sve više koje su sponzoruše, željne novca i sve bi uradile da do njega dođu. E sad, kada bi ovi današnji mediji prezentovali učene i školovane ljude, koji su svojim znjanjem, umećem, veštinama, uspeli u životu, kada bi se više polagalo na kulturu, vraćanje pravim vrednostima, situacija bi bila bolja u samom srcu društva, ubeđen sam. Znam da ne potiče to sve od novina i televizije, i porodica igra bitnu ulogu, ali kada bi se opšta situacija izmenila iz korena na televiziji i u medijima, sve bi to poprimilo drugačiji oblik. Ja znam da ovakve primitivnosti prodaju novine, najžalosnije je što narod to masovno kupuje, ali kada bi to izmenili, možda bi bilo potrebno vremena da se narod zainteresuje za neke druge, uzvišenije i kulturnije stvari, ali kad ne bi imalo takvih skandaloznih člankova i spominjanje svakakvih maloumnih osoba, morali bi da se zainteresuju za ovo drugo 🙂

Stvarno si me dobrano zainteresovao za ovaj bend. Pesme koje si mi poslao su posve filozofske, dubokoumne i imaju svoju jedinstvenost, bend ima identitet, razlikuju se od drugih, i što si rekao, odstupaju od klišea, imaju karakter i unikatnost. Sviđaju mi se kao bend, sviđaju mi se stavovi koje iznose i sve čega se dotiču u svojim pesmama, svakako da ću se dublje upoznavati sa njihovim radom. Ja ću nastaviti sa Indexima. Pesme su im poučne, dirljive, zrače jednostavnoćšu, a ujedno i neopisivim kvalitetom. Imaju savršen balans u pesmama, gde do izražaja dolazi i tekst, i Davorinov originalan glas, i muzika u pozadini, stvarana od klasnih muzičara, koja samo to potvrđuje i dokazuje njihovu veličinu. Ova kompozicija im je možda i njkvalitetnija https://www.youtube.com/watch?v=7twh5KVq7Bo

Pa da, nebitno koliko si ti psihički jak i stabilan, vest takve prirode bi mogla da unese strahovit nemir u čoveka, da stalno strepi od nečega, ne znajući konkretno od čega. Nikada se nisam konsultovao sa osobama koji se bave takvim „poslom“, niti ću ikada to raditi, Šta bude – biće i molim lepo, a ja da se opterećujem sa takvim stvarima – ne pada mi na pamet. Apsolutno nigde ne možeš da pročitaš nešto o ljudima koji su uradili nešto korisno za naše društvo u globalu, o nekim istaknutim ličnostima i velikim umovima, nego su novine okupirane osobama kojima se ne bi trebala pokloniti ni trunka, ni mrvica pažnje. Oni koji imaju moć da nešto promene – ne žele, a oni koji bi hteli da unesu promene – nemaju nikakvu moć za tako nešto. To je začkoljica. Prikladna pesma Indexa za ovu temu https://www.youtube.com/watch?v=oM1Tibqm9rs Verovatno si mislio „regresivan“, a ne progresivan 🙂 Ne znam, meni je i ovaj naš narod čudan. Nisam pametan zbog čega su toliko popularni oni glupi i skandalozni rijaliti programi, zbog čega je narod toliko željan da čita o profuknjačama, zbog čega je žudan svim tim stvarima. Mene nikada to nije zanimalo, radije volim da pročitam nešto poučno, naučno istraživanje, nešto što ima veze sa kulturom, što mi može poslužiti u životu itd. a takvih tekstova danas ni nema, odnosno ima, ali u mizernom broju. Ako nas bombarduju glupostima, najprimitivnijim oblicima društva daju na značaju, zašto narod to guta? Koliko god ja bio kivan na ove naše medije, muzičare današnjice, i ostale koji imaju moć eksponiranja u raznim oblicima društvenog života, još više sam kivan na narod, čitavu populaciju, koja je sve to mirno i bez ustezanja prihvatila. Jer ako se pravi katastrofalna muzika, ako ti muzičari to rade, ako su im tekstovi najjadnijeg oblika,
zašto narod to sluša?! Jer da ne sluša, da se većina, a ne manjina, kao što je slučaj danas, pobuni protiv toga, onda bi, verovatno i ti muzičari počeli da prave bolju muziku Samim tim bi čitava analogija postala bolja. Ne znam zašto je to tako, možda što je nekima opšta kultura veoma limitirana, inteligencija nižeg raspona, pa ne mogu da obrade kvalitetnije tekstove, pa su im ovi današnji standard koji mogu da podnesu… Ko će ga znati… Uvek sam verovao da oni koji drže do neke svoje lične kulture, koji polažu na duhovan život, znaju šta su prave vrednosti i drže se njih, ne mogu slušati i prepustiti se današnjem muzičkom uticaju, a kada se pogleda koliki je deo populacije u tim vodama, onda je malo ljudi koji pripadaju ovome što sam napisao. Možda ću sad da zvučim narcisoidno, ali uvek je bilo više budala, no pametnih… Usled ovakvog stanja, možda me malo drma i kompleks superiornosti… Verujem da sam bolji od drugih koji su potpuno potpali pod današnji uticaj društva i svega što proizilazi iz toga, jer se kosim sa današnjim krivim, lošim i pogrešnim normama tog istog društva, i jer sam sušta suprotnost svemu tome…

Prijatno sam iznenađen DST-om, svaka pesma ima tekst u kojoj opisuje svoju posebnu priču i o kojoj pomno razmišljam kada slušam. „Some people say that the day is going to be tomorrow, Others contend that the end is never coming here“ – neka realna priča, jedni veruju da će stići promena, bolje vreme, neki veruju da se to nikad neće desiti, ja više ne znam šta da očekujem i čemu da se nadam… Slučajno videh baner na ovom sajtu da dolazi grupa Black Label Society u Beograd da održi koncert 22. jula, ne mogu da verujem da će se to desiti, legendarni Zakk Wylde dolazi sa svojom grupom u našu zemlju 🙂 Oduševljen sam, još ako budem bio u mogućnosti da odem na koncert, to će biti sjajno, nezaboravno… U ovoj pesmi je pomalo nerazgovetan, ali je demonstrirao fantastične glasovne mogućnosti, naježim se kad čujem kako je ovo izveo https://www.youtube.com/watch?v=G9YI0W52C3Y

Svaka reč koju si napisao, svaka sentenca, sve potpisujem i aminujem 🙂 Tu smo gde jesmo, u žabokrečini moralnih i društvenih etapa, bez suvisla, i što je najgore – bez želje i htenja da se izvrši korenita promena u svim strukturama društva. To mi najviše smeta, vrčkolj antroposa se pomirio sa tim, ovom društvu nedostaje pozitivnog bunta… Naše društvo je tako oronolu, ruinirano, degradirano, da bi bilo potrebno enormnog truda da se napravi i minimalni pomak u dobrom smeru… Svi najprimitivniji, ameobni oblici društva su postali zamamni poptulaciji, a takvo stanje, meni budi osećaj kao da sam zagrizao habanero, i onda besnim zbog toga, ne znajući kako da ugasim svoje nezadovoljstvo… Izvini što sam te ispravio za ono „progresivno“, nisam obratio pažnju, učinilo mi se da se nisi dobro izrazio, moja greška. Ni kod mene nije finansijska situacija baš najbolja, to i meni predstavlja problem oko eventualnog odlaska na koncert, trošak je to, ako se poboljša u narednom periodu, ići ću na koncert, ali o tom – potom…

Svaka čast DST-u, za ovako kratko vreme sam ih zavoleo, svega par pesama koje sam čuo, bile su dovoljne 🙂 Sjajna integracija flaute u pesmi, veoma lepo uklopljeno, ima smisla i daje lepu dimenziju pesmi.
Pre neki dan sam našao neku kolekciju metal balada, kompilacija nekoliko pesama, pustio, zavalio se i prepustio se uživanju, i u jednom trenutku naiđe pesma koja mi je posebno privukla pažnju, bila je to Song For Angels od Crimsona. Au, kako sam se prijatno iznenadio pesmom, kakav glas Midnight-a, ne mogu da verujem, sa neverovatnom emocijom i ljubavlju otpevano, nežno i snažno u isto vreme, fascinantno i genijalno https://www.youtube.com/watch?v=-WJZ4RMjdPM Evo te kompilacije, ako te zanim – poslušaj, ima dobrih pesama, može da se probere šta valja… https://www.youtube.com/watch?v=XYG-vZhvEf0

Jašta, nadati se boljitku, iako se on čak ni ne nazire… Šta nam drugo i preostaje?! Znam za taj citat Bukovskog, takođe se vodim i pridržavam toga, jedino bih izostavio pisanje, što si ti naveo, jer nemam dara za to, nisam kalibar za književnika, bilo koje vrste 🙂 Kopiraću ti izjavu Mladenović Milana, odgovarajuća za sve ono što čega smo se dotakli ovim raspravama, apsolutno savršena percepcija, apsolutno savršeno shvatanje svega oko sebe, onoga na šta ne može mnogo uticati, ni promeniti, misao jednog velikog čoveka i umetnika:

BORITE SE ZA SVOJ ŽIVOT!
Biću iskren – nisam siguran da čak imamo i
svoju sadašnjost. Izvesno je da stihijski idem kroz život, pa gde se zaustavim. Jedno je sigurno- nikad ne
znam u kom ću smeru krenuti. Dozvoljavam da me emocije povuku, da me prosto uguraju u neke stvari o kojima ranije nisam razmišljao. Ponoviću svoju staru tezu: Sve moje pesme doživljene su više puta i odživljene.
Znači, u njima nema ama baš nikakvog foliranja. One su, pre svega, odraz mojih emocija. Rokenrol je moj način života. Moje pesme – to sam ja. One su odraz mojih životnih shvatanja i stremljenja. Motive za njih
nalazim u realnim životnim surovostima, a tek ponekad dozvolim imaginarnim snovima da prošetaju kroz neki stih. I to učinim tako da se imaginacija samo nazire, kao kroz maglu… Ja ne mogu da pevam o vanzemaljskoj ljubavi ako me bukvalno guše i razdiru ovozemaljski jadi.
Evidentni su, što pritiska i ostale mlade, nedostatak slobodnog mišljenja, materijalna nemoć i sve što ide uz to. Danas, mladom čoveku
nije dozvoljeno da radi, jer nema slobodnih mesta, zapravo sva ta potencijalna mesta popunjena su nekim starim, dosadnim, olinjalim
tipovima, koji ništa ne preduzimaju da se izvučemo iz blata u koje smo se zaglibili. To opet znači da je mladima, željnim znanja i progresa, sve uskraćeno. A najviše životne radosti! U ovom trenutku, mi mladi
nemamo budućnosti… Stojimo na rubu neke razjapljene provalije, koja sa nestrpljenjem čeka da nas proguta. A iznad nas, razbuktala se vulkanska
lava koja počinje da curi, rasteže se po nama – narodu. Šta bi mi sad mogli da uradimo? Ne znam ni sam, čini mi se da smo stisnuti – ne možemo ni korak nazad, ali ni korak napred… Mladima su vezane ruke – moraju da
se prilagođavaju i iznad svega trpe život… Ako je sve ovako kako sam rekao, a jeste, onda ja tu nikad neću moći da vidim ni jedan zračak slobode. Nama jedino ostaje da se pokrijemo nekim neprobojnim oklopima i
protrčimo kroz životni špalir u kome nas, sa svih strana, nemilice udaraju i lupaju! A mi trčimo i grabimo napred, da bismo došli do kraja životne staze. Tada smo beskorisni i sebi i društvu. To je kraj… Prilagođavanje društvu može da bude pozitivna osobina, ali to je samo danak životu. Ukoliko se prilagođavaš nečemu što ne želiš, onda suzbijaš
svoju ličnost. U tom smislu, ta prilagodljivost postaje, pre svega, morbidna i negativna. Šta na kraju biva – od mladog i perspektivnog čoveka stvara se krajnje beskorisni tip… Borite se za svoju ličnu slobodu, ne dozvolite da vas neki lažni srebrnjaci i krivo opravdane norme uguše…
Borite se za svoj život !

Jedna od najboljih izjava koja perfektno opisuje i dočarava stanje u društvu i danas, lepo sročeno, ingeniozan čovek, legenda

Nema šta, očaravajuća pesma DST-a, nema im se šta zameriti, ljudi znaju znanje i stvaraju dobre pesme. A što se tiče Midnight-a, on je otišao u legendu, predobar glas je posedovao koji nam je ostavio u amanet, zajedno sa maestralnim pesmama. Što sam primetio u komentarima na svakoj pesmi Crimsona, to je da ljudi pišu da je Crimson, jedan od najboljih metal bendova i da je Midnight jedan od najboljih vokala u istom. Ne mogu a da ne primetim da je Crimson pomalo i potcenjen bend, nisu imali toliku popularnost, koju su svakako zasluživali, ne znam zašto. Pre par nedelja sam našao koncert koji su radili u Grčkoj, čini mi se, ako se ne varam – njihov poslednji koncert, fenomenalno odrađen, uživao sam slušajući ih.

Ova pesma mi je prelepa, najomiljenija od Slipknot-a, strahovita, strahovita emocija, pevao sam je sa mojoj bivšom ljubavi, to je bila naša pesma, i sad kad je čujem evociraju mi se stare uspomene…. Maestralna pesma, jedna od meni najdražih ikad… https://www.youtube.com/watch?v=LXEKuttVRIo

Ta izjava Mladenovića, više monolog, je sveobuhvatni prikaz društva i stanja u njemu. To datira od pre više od 20 godina, a i dan – danas je tako sveže, aktuelno i zastupljeno. Dokaz da se kao društvo, već dugi niz godina, ne mičemo iz živog peska, koji nas, sa svakim pomicajem da mu se otrgnemo, vuče sve dublje i dublje… Mladenovića i Štulića treba u udžbenike, kažem ja, da se mladi naraštaji upoznavaju sa ljudima koji su prave oaze mudrosti, da se njihovi tekstovi izučavaju, da se njihove izjave proučavaju, da ne odu u zaborav… Njih dvojica su sami i svoji, nisu na prodaju, ljuti na abderitizam koji ih okružuje i guši, koji imaju naročiti sistem vrednosti, i čvrst filozofski kredo koji im daje za pravo… Ovde pišem kao da je Mladenović među živima – jeste, uvek će živeti kroz svoje pesme 😀 😀 Mladenović i Štulić su naše velike legende, jedan je princ, a drugi kralj Balkanskog rokenrola 🙂 „Treba mi svet otvoren za poglede, otvoren za trčanje…“ https://www.youtube.com/watch?v=yA379xFM0WY Milan je posedovao premoćan glas, to je ozbiljno pevanje. On je pevao posvećeno, tako da svaku reč koju otpeva ureže u srce i dušu onoga ko ga sluša, da na pravi način prezentuje ono što peva, sa smislom, sa stavom, malo pevača je u stanju da tako nešto uopšte ume i može da uradi, a Milan je to sa lakoćom radio…

„Na obzorju iskrsavaju stare parole, al’ ne vidim boje…“ https://vimeo.com/118335813 Štulić „Štulićevski“ 😀 😀

Vrlo, vrlo realna pesma DST-a, direktno, bez ustezanja i okolišanja kazuje, pa brutalnu istinu… „Hate can only create more hate“ – neki ljudi kao da to ne shvataju… Upravo to što kažeš, ti si mi predočio ovaj bend, i više sam nego oduševljen njihovim kompozicijama, nisi svestan koliko 🙂 Jeste, taj koncert koji sam spomenuo je iz 2006-e, jedino što nije baš najbolji snimak… Pomalo sam i egzaltiran ovom pesmom Crimsona, odlična pesma, a šta reći za Midnight-ov vokal, na nivou, kao i uvek 🙂 Takođe si mi pre par meseci, prilikom neke od diskusija preporučio Crimson Glory, i bend me oduševio, isti je slučaj sad i sa DST-om, neizmerno ti hvala na tim preporukama 🙂

Mladenović je umeo da prenese bukvalno tu istinsku emociju koju je on osećao stvarajući te pesme, to se jednostavno oseti… Njegov stil pevanja naprosto dirne čoveka, još kada se na to dodaju tekstovi sa jakim značenjem, koji nisu tu samo da bi se pevalo reda radi, već da bi se kazalo nešto apstraktno, i to poprima oblik jedne fantastično zaobljene i koncipirane celine, gde je sve na svom mestu, gde ništa ne fali… Svi iz EKV-a su bili školovani muzičari, muzičari koji su imali viziju… „Koliko dugo ne vidim izlaz, ne vidim kraj, koliko dugo ne znam ni sam…“ https://www.youtube.com/watch?v=alOxrynVslQ Upoznat sam dobro sa našim starim bendovima, imalo je pregršt kvalitetnih muzičara i tekstopisaca, kao što su Dedić, Šobić, Bajaga, Čorba, Rundek, Mladenović itd. ali Džoni je ispred svih. Njegovi tekstovi su zavijeni velom tajni, filozofijom, po tome je najspecifičniji na ovim prostorima, nema nijednog čoveka koji je pisao tekstove sa tolikom količinom filozofije, ali su isto tako tako osvešćujući i poprilično realni. Pesme su mu prava mala remek dela, savršenih aranžmana, unikatna… Džoni je pesnik, koji je uspeo da objedini muziku i tekst u neraskidivu celinu, umetnik koji je pevao i stvarao iz srca, a kada neko radi na takav način – to je neprocenjivo… Još jedno remek delo u njegovoj režiji, poslušaj https://vimeo.com/109117092

Uvek sam otvoren po pitanju dobrih bendova, a posebno se oduševim i iznenadim bendovima koji su „under the radar“, često nezasluženo, u mom slučaju su DST I Crimson najsvetliji primeri toga. Ova se pesma može čak i primeniti na ovo naše stanje u društvu, od koga bi se čovek rado udaljio i pobegao, ali ga to društvo zaustavlja, govoreći da nema ključa, nema izlaza… Ja sam se baš pronašao u ovoj pesmi, pogotovu u prvoj strofi, apsolutno… A što se tiče Midnight-a i priložene pesme, ja sam zatečen konteksturom i samim skladom kako reči, tako i glasa u pesmi, izvedeno na vrhunskom nivou… Kako neko navede u komentaru – Midnight will last forever 🙂

Tačno tako, naši stari rokeri su pevali da bi kroz to muzičko stvaralaštvo iskazali svoje stavove, razmišljanja, da pokušaju da narodu udahnu volju za život, rekao bih, da podstaknu široke narodne mase, da usade prave principe, radilo se i stvaralo iz ljubavi, a ne da bi se uzele pare, kao što se danas radi. Ti ljudi su imali principe, doslednost, pripadnost, znali su zbog čega i zašto nešto rade, imali su daleko uzvišenije motive i ciljeve… Muzika je nekad bila tako smislena, zrela, poučna, a danas… Ja kad izvedem komparaciju u odnosu na tu staru muziku sa ovom današnjom, meni se plače, ako mi veruješ, ne mogu da shvatim, nikako ne mogu da shvatim da je onakva muzika, onakva scena, zamenjena ovom današnjom, a niko nam zbog toga nije kriv, sami smo… Kao što Darvin propagira, trebalo bi da je ona stara muzika evoluirala u nešto još bolje, a ne degradirala i nazadovala za 1000 % 😀 😀 Užas nije samo Džonijeva, on je takođe i naša furka… https://www.youtube.com/watch?v=Bro2eeLabyo Džoni je naša supernova, još uvek zvezda, ali u tami… Džoni je u svojim pesmama isticao neograničenu količinu istine, sve ono o čemu je pisao – sve je tako bilo, ispostavilo se istinito, kao da je imao prediktivne sposobnosti 😀 Kad se pogleda pre koliko godina su izlazili ti tekstovi, prosto je zapanjujuće koliko su danas aktuelni, istiniti, brutalno istiniti i realni… Mene kod Mladenovića što istinski fascinira je to koliko je čovek dobro zvučao uživo. Kad se poslušaju koncerti i studijske verzije – to gotovo da nema razlike, možda čak i bolje zvuči uživo, ova pesma je samo jedan od primera 🙂 EKV i Mladenović zauvek u našim srcima, njegov glas je poseban, prelepa boja glasa, savršeno dobro tempiranje izmeću visokih i niskih tonova, odlična tehnika pevanja, senzibilitet je tu, perfekcija https://www.youtube.com/watch?v=C0HrPLRMhts

Zaista nemam nijednu jedinu lošu reč za DST, sve imaju, sve na mestu, sve je ukomponovano, počevši od vokala, teksta, zvuka, uštmovani, ljudi znaju znanje… Verovatno treba da me je sram, ali nisam preterano upućen u rad gosn Gerija. Sad da me pitaš zašto – ne bih znao da ti odgovorim. Iz nekog razloga nisam ozbiljnije zalazio na njegovo polje delovanja, čuo sam svega par pesama i to je to… Sve pohvale za ovu kompoziciju, smiruje, relaksirajuća, opuštajuća, baš što reče za dušu i razum, majstorstvo…

Reč „umetnost“ danas ne predstavlja ništa od onoga što treba da predstavlja, danas je umetnost oličenje i čista dekadencije, taj pojam je izgubio svako iole ono vredno što je imao. Dovoljno je pogledati ko se sve smatra umetnicima u ovo vreme i jasno je sve… „Umetnici su svi, kurve su postale književnice, nepismeni, lekotori, a netalentovani idioti pevači i pevačice..Što je najgore društvo u kojem preovladava takav sistem vrednosti, pokušava tebe ili mene da uveri da smo mi ti koji vide pogrešno i da na nama ne stoji prava boja“ – opisao si za desetku 😀 Kao da je svet ludnica, gde ima još nekolicina normalnih, a ti ludaci iz te ludnice sveta, pokušavaju da te normalne pretvore u ludake, a sebe u normalnu raju. Šta čovek može, do da se bori protiv toga, da se odupire svim silama, ništa drugo i ne preostaje, a svako dopuštanje bi bilo gubitak sopstvenog identiteta i iskorak na put bez povratka… Baš imam pesmu Piknika, koja ima idealnu primenu za ovaj deo. Sasvim sigurno, jedna od najrealnijih i najistinitijih pesama koje sam u životu čuo, gola i živa istina „Idiotizacija, redovan tretman svaki dan, idiotizacija, ima li više neko normalan, idiotizacija, prihvatamo svako đubre što nam se nudi, idiotizacija, savremeno društvo retardiranih ljudi…“ https://www.youtube.com/watch?v=tRZgnEKmBXQ

Kada su uživo nastupi u pitanju – tu nema laži, nema prevare, to otkriva pravu sliku – ili znaš ili ne znaš, ili imaš dara ili nemaš, a Mladenovićev dar nije upitan, kao ni dar celog benda. EKV je više od muzike, oni su imali neverovatnu harmoniju zvuka, živeli su muziku… „Sedam dana sam i gore i dole, potraži me…“ Mladenovićeva glaščina u punom jeku, u punom sjaju… https://www.youtube.com/watch?v=rd4Aqvh4m80 Ne znam više šta da kažem za Štulića, takav čovek, takav umetnik, takav muzičar se više ne rađa, jedinstven u svoj nejedinstvenosti, kompletan muzičar, ostavio je monumentalne tragove u našoj muzici, njegova zaostavština je nemerljiva… Sve, sve, ali ova njegova pesma je meni nešto fenomenalno, ova integracija harmonike u pesmi, sa sve električnom i bas gitarom, bubnjem, i da to sve tako dobro zvuči, skladno, to samo Džoni može, a sam tekst je posebna priča, pa tek njegov glas… https://www.youtube.com/watch?v=imavcafVXZY

Da, da, psihodelična pesma DST-a, nekako opisuje beg od realnosti, stvarnosti, od koje bih i ja rado, zauvek pobegao, ali ne mogu, ne znam kako, nemam kud… Pošteno si me „navukao“ na ovaj bend, prvo čega se latim, prvo što kucam na Jutjubu kad uključim računar je -Dead Soul Tribe – To My Beloved 😀 Napomenuo si mi da je pesma zarazna, i evo, posle par dana konstantnog slušanja, vidim da si bio totalno u pravu 😀 Bend je fantastičan. Po ovim pesmama od Gerija, se da osetiti neka posebnost u glasu, ima to nešto što smiruje, vrlo dobro deluje u tom smislu…

Kome pričaš, pa ja se ubih od pričanja i propovedanja, ne samo prave muzike, nego i koliko je štetno i kakve posledice imaju kanali slični Pinku, i to kakav javašluk vlada, ali nema vajde,ja pričam, ali me niko ne čuje, ne želi da čuje… Bezuspešan je svaki pokušaj objasniti mojim ukućanima i staviti im do znanja neke stvari, bukvalno svaki moj pokušaj je unapred osuđen na propast, svaki… Genijalno remek delo, veličanstveno, apsolutno legendarno, vanvremensko… Apokalipsa danas, uistinu, kao da nas je već zadesila… Naravno, EKV je bio i zvučao usklađeno i uštimovano, ljudi iz benda su znali i radili svoj posao besprekorno. U uživo nastupima zvuče izuzetno dobro, gušt ih je slušati. Mladenoviću ništa nije predstavljalo nepoznanicu, a izvodio je skrimove, s vremena na vreme, recimo, u ovoj pesmi, koju je izveo sa bendom na savršen način. Ova pesma im je jedan od najvećih hitova… https://www.youtube.com/watch?v=G36xFrDzeEM Hit za sva vremena 😀 Džoni je jedan jedini, nendmašan 😀 On je izvodio pesme iz raznih žanrova, ranije, pre Azre je svirao i pesme Bitlsa, makedonske narodne pesme, pa i u samoj Azri je kombinovao sa žanrovima, mešao je i sevdah sa rokenrolom i pankom, ali sve što je radio, sve pesme koje je pravio i obrađivao – to je na kraju ispadalo odlično. Vidi se i prepoznaje njegvo obeležje u svim tim pesmama. Pesmu Zajdi, Zajdi, ja obožavam, klasik za sva vremena, a u Džonijevoj izvedbi, prosto posebno zvuči, jedna sasvim druga dimenzija

https://www.youtube.com/watch?v=rKPQ2JFfBxo

Iskoristio bih priliku da ti predstavim najboljeg gitarisu sa ovih prostora, bez ikakve sumnje, bez ikakve dileme, gospodina Radomira Mihajlovića Točka. U ovoj pesmi nema reči, samo čista emocija, osećaji, trnci na sve strane, instrumntal koji zapanjuje https://www.youtube.com/watch?v=UGmk1lPGcGc Inače, pesma od DST-a, drugačiji motiv, ali opet na standardno kvalitetnom nivou odrađeno. Lako se pamti, dopadljiva pesma, dopadljiv stil, ali u suštini tugaljiva priča…