- Žanr: Sympho Black Metal
- Izdavač: Drakkar Productions, 2025.
- Web: Facebook
- Piše: Slobodan Trifunović
Kao što svi dobro znamo Srbija je odavno plodno tle za black metal najrazličitijih provinijencija, ovaj podžanr je uhvatio priključak sa svetskim tendencijama još krajem devedesetih godina prethodnog veka i od tada smo svedoci postojanja dosta bendova ovakvog pravca koji ga tretiraju iz najrazličitijih uglova. Ipak je pagansko gledište pod uticajem lučonoša scene The Stone doživelo najveći zamajac, no za ovu priliku imamo nešto potpuno drugačije i ne tako često kod nas – i dobro je što je tako, jer različitosti nikad dosta.
Iza imena Ludus Umbrarum (latinski za “igra senki“) se krije multinistrumentalista i kompozitor Nino Đurić iz Bora koji je začeo ovaj entitet 2024. i posle nekoliko singlova koji su predstavili celu priču već početkom aprila dobijamo prvi dugosvirajući album Reveria Umbrarum in Tenebris koji izlazi na digipaku pod okriljem, u podzemnim krugovima kultnog, Drakkar Productions iz Francuske. Raduje svakako činjenica da naši bendovi polako uspevaju da ostvare kontakt sa renomiranim izdavačkim kućama, te posle Terrorhammer i CMPT možemo pridodati Ludus Umbrarum ovom spisku.
Što se tiče muzike prezentovane na Reveria Umbrarum in Tenebris, kao što sam već naznačio nije baš standardna za naše podneblje. Primere ovakvog stila smo mogli da čujemo u velikoj meri u svetu pre par dekada a posle toga je pomenuti zvuk i izumro, no u poslednje vreme se polako vraća na velika vrata. Naime, Ludus Umbrarum na ovom izdanju tretira melodično simfonični black metal po kome je jedan bend postao gigant, a više je nego očigledno da je Nino ogroman fan notornih Norvežana te da se učio kompoziciji napajajući se sa njihovih izvora. Govorim o Dimmu Borgir i posebno o njihovom albumu Spiritual Black Dimensions iz 1999., dakle period pre nego što je Dimmu otišao u stratosfere orkestracija, a Reveria Umbrarum in Tenebris je svakako Ninov odgovor na ovaj legendarni album. Prilično je primetan uticaj koji je ova Dimmu era imala na Ludus Umbrarum, od struktura pesama pa sve do samih klavijaturnih boja, ovaj utisak ne mogu da prenebregnem, posebno što pomenuti album i sam znam naizust i obožavam ga. Može se čuti tu i pokoja Arcturus, Covenant, pa čak i Mayhem deonica u periodima krajnje brzine, te je sve u svemu jasno gde se ovaj album pozicionira u black metal koordinatnom sistemu, što meni uopšte nije loše, jer sam i sam lud za ovakvim stilom. Kako sam i apostorfirao, problemi leže na drugoj strani.
Što se tiče muzike prezentovane na Reveria Umbrarum in Tenebris, kao što sam već naznačio nije baš standardna za naše podneblje
Ruku na srce, koliko god bio blaži prema domaćim bendovima, očigledno je da je ceo album više vežba u zvuku nego skroz razrađena celina. Trebalo je dati malo vremena samim kompozicijama i prosvirati sve delove da postanu jedna jaka celina što se vidi i iz same hronologije vremena nastanka benda i izdavanja albuma. Takav dojam pojačava i produkcija koja je očigledno iz kućne radinosti gde posebno bode uho zvuk ritam mašine, ali sa druge strane klavijature su lepo uklopljene, a tačku na “I” daje omot i vizuelna prezentacija koja više deluje kao nekakav brzinski AI uradak nego legitimna tama.
Sve u svemu, evidentno je da Nino ima duha i potencijala za pravljenje black metala, inicijalni dobri kontakti su već napravljeni, ali bih ipak više voleo da se na svim aspektima poradi još podosta jer potrebe za žurbom nema, nikome ne treba još jedno izdanje u nizu, te bi za sledeći put mogli da dobijemo nešto dosta bolje. Ovako, tek prelazna ocena za start, videćemo kako će dalje ići… Pratimo!
Ludus Umbrarum – Reveria Umbrarum in Tenebris spisak pesama:
1. Invocation from the Abyss
2. Through Night and Storm
3. Veil of Obscurity
4. Rise
5. Shadows Embrace
6. Buried in the Past
7. Eternal Darkness
8. Only the Strong Prevail
9. Purgatory
10. Echoes of the Fallen Realm
