- Žanr: Heavy Metal
- Izdavač: Stormspell Records, 2023.
- Web: Facebook
- Piše: Igor Stanić
U proteklih nekoliko godina, Claymorean se iskristalisao kao jedan vrlo poseban entitet na regionalnoj sceni i to u okviru pravca kojem posebnost i originalnost nisu jače strane. Od poslednjeg studijskog albuma im je moguće oprezno dodeliti i atribut „uspešan“, imajući u vidu da je shvatanje uspešnosti u undergroundu vrlo fleksibilna disciplina i izuzetno podložna tumačenju prema ličnim parametrima umetnika ili izdavača. Što je uglavnom slučaj kada jedan od tih parametara nije zarađeni novac, nego se sve vrti oko nade da će u krajnjem zbiru da se pojavi bar nula.
Generisanu pažnju Claymorean su iskoristili i da realizuju učešće na nekolicini festivala koji znače nešto u našem svetu, počevši od svirki na domaćem terenu u vidu nastupa na Festivalu Srpskog Podzemlja i planiranih pojavljivanja na Keep It True i EXIT Festivalu. No, nakon Eulogy for the Gods rukovodstvo benda se odlučuje na jedan vrlo hrabar i nadasve neočekivan korak i izdaje živi album, imena mu Alive in Vultureburg, zapis njihovog nastupa u Kragujevcu, koji, sjajan takav kakav jeste, dosta govori i o radnim navikama benda. Ne znam šta koriste kao pogonsko gorivo, ali je očigledno da je tank pun, a motor zagrejan do radne temperature. U okviru priprema za ovu recenziju vratih se na tekst koji sam pisao o AIV, samo da pročitam zaključak i u kojem sam naglasio da ako budu vukli prave poteze, Claymoreanu je budućnost ne samo svetla, nego i zagarantovana. Zašto ovo napominjem? Jer nisam stoprocentno siguran da je ova kompilacija baš korak koji će ih značajno približiti cilju. Ne znači da sam u pravu, ali kao prijatelj, fan i saradnik benda, imam par svojih nedoumica. Nedoumica, koje, po prirodi posla jelte, moram javno i da istaknem.
Naime, svrha ove kompilacije, barem meni lično, nije baš bistra. Pretpostavljam da bih trebao da se vratim na deo teksta o gorivu, motoru i radnoj temperaturi. Osim namene da se pažnja publike i fanova drži u piku, pre živih nastupa na velikim festivalima i pre eventualnog novog studijskog ostvarenja, mišljenja sam da je ovo potez koji je, recimo, preuranjen. Htedoh da napišem nepotreban, ali na sreću, A Decade of Steel nudi dovoljno mogućnosti izbora da fanovi proberu šta kome treba, jer je na albumu završilo čak 15 pesama.
Svrha ove kompilacije, barem meni lično, nije baš bistra
I sada dolazimo do momenta kada svako recenziranje kompilacija postaje komplikovano. Naime, demose pesama je uvek lepo čuti, jer govore dosta o kreativnim procesima koji se odvijaju u svesti autora, ali sa druge strane, nemoguće ih je oceniti kroz ustaljene parametre recenziranja. Apsolutno nemoguće. A nekada su zanimljiviji nego finalni proizvod. Povrh toga, dve pesme su uživo zapisi sa već postojećeg albuma, koji sam secirao pre cirka godinu dana. Treći deo celine su nanovo snimljene pesme i sjajna „Blood of the Dragon“. I iako je poseban osećaj čuti „The Triumph“ u izdanju kakvom zaslužuje, što delimično važi i za „Hymn of Vengeance“, ponovo snimljene „Arioch…“ i „Cimmeria“ ne zvuče bog zna koliko bolje u odnosu na originalne verzije. Zapravo, „Cimmeria“ se bori i da ostane rame uz rame sa prvobitnom verzijom. Da budem iskren, da je ovo kompilacija tipa The Best Of, verovatno ne bih pisao ovaj tekst, ali to nije slučaj, ima dovoljno novih stvari u sklopu materijala da album kvalifikuje za prolaz kroz aparaturu kritike.
Iz mog ugla, …A Decade of Steel se može pokazati kao dobar potez, ako se on posmatra kao jedan korak koji će približiti bend nekom narednom, ozbiljnijem ostvarenju. Takođe, ima dovoljno zanimljivosti da završi u kolekciji Clays fanova, ali pre svega mlake izvedbe dve sjajne pesme, pored diskutabilne odluke da se uvrste live stvari (pre samo godinu dana su originalno izdate) i mediokritetnog omota, o kojem ja lično ne bih možda trebao da pričam zbog sukoba interesa, ali ipak hoću jer me iritira i iritirao bi me u bilo kojoj postavci stvari, By This Sword We Rule – A Decade of Steel ne dobacuje dovoljno daleko. Za kraj, Claymorean je zaista kvalitetan bend, unikatan na domaćoj sceni, priznat u underground krugovima na globalnom nivou. Ova kompilacija se nekako dojmi kao korak u stranu, ni napred, ni nazad i na momente isforsirano. Vreme će potvrditi ili opovrgnuti moj pogled na nju jer kao što rekoh na početku teksta, ni sam nisam siguran koliko je ovo uopšte bitan album za karijeru benda.
Do tada, katalog Claymoreana sadrži dovoljno kvalitetnih pesama sa ili bez …A Decade of Steel.
Claymorean – By This Sword We Rule: A Decade of Steel spisak pesama:
1. Arioch, Knight of the Swords (2023 re-recording)
2. Hymn of Vengeance (2023 re-recording)
3. The Triumph (2023 re-recording)
4. Cimmeria (2023 re-recording feat. Alexandra Lioness of Jenner)
5. Blood of the Dragon (feat. Ced Forsberg of Blazon Stone)
6. Dreamer on a Path of Light (demo 2014)
7. Night Eternal (demo 2014)
8. Prince of Immortals (demo 2014)
9. Old Mountain (demo 2016)
10. The Final Journey (demo 2016)
11. Blood-Red Shield (demo 2016)
12. Blackest Void (demo 2016)
13. Battle in the Sky (demo 2020)
14. Spirit of Merciless Time (live 2021)
15. We Fight Like Lions (live 2021)
