- Žanr: Post Metal / Rock
- Izdavač: Samoizdanje, 2020.
- Web: Lednikband.com
- Piše: Slobodan Trifunović
Kao što svi već dobro znamo, Srbija je područje gde u žestokom zvuku najbolje uspevaju tradicionalniji žanrovi, kako među fanovima tako i bendovima, te je svaki odmak od ustaljenih formi uvek bio osuđen na trnovitiji put u ionako negostoljubivom ambijentu. No, ipak se čini da se sa vremenom i porastom dostupnosti različitih sadržaja takva situacija polako menja, te se i na našem podneblju mogu naći bendovi koji donose nešto novo na domaćoj sceni.
Novosadski Lednik, čiji debi album Celestial Monuments predstavljamo ovde, upada u svojevrsnu vrstu paradoksa. Naime, stil kojim se oni bave nije svakodnevna pojava u Srbiji, ali s druge strane u svetskim okvirima je već debelo zastupljena priča. Lednik (moram da kažem odmah, zaista vrsno izabrano ime za bend) nam donosi post metal zvuk koji je devedesetih godina začeo Neurosis, a početkom 2000-ih doveli do eksplozije Isis, Cult of Luna i plejada bendova koja se izrodila iz njihovog procvata. Lednik je instrumentalni četverac koji apsolutno razume sve aspekte ove priče, jasno je kao dan, i svojski se potrudio da nam prenese svoje viđenje ove grane metala bez nekog preteranog bežanja u neočekivane momente. Ruku na srce, ovakva je situacija i na svetskoj sceni gde se već neko vreme bendovi vrte u zadatim okvirima bez otkrivanja tople vode. Ono što je ostalo u ovakvoj konstelaciji stvari je da se donese što kvalitetniji uradak bez preteranog palamuđenja, jer po mom mišljenju u metalu srčanost i osećaj iz stomaka uvek nađe put do slušaoca.
Kao što sam već pomenuo, Lednik se svojski potrudio da ovo i uradi jer je Celestial Monuments album koji je očigledno napojen sa izvora svih veličina ovog specifičnog stila, momci koji sviraju očigledno vole to što rade i to se da primetiti čak i na osnovu letimičnog preslušavanja materijala. Ako ste u materiji, možete već i da pretpostavite kako ovo zvuči: igranje sa dinamikom između mirnih delova koji se suptilno razrađuju i razgrađuju u teške oluje talasa rifova podcrtane efektima i klavijaturama – muzika koja jednostavno traži da se slušalac udubi i dopusti da ga sam zvuk proguta i nosi gde je naumio.
Treba reći da je produkcija sasvim kompetentna i dobro postavljena za sve instrumente. Iskreno, možda bih voleo za dobru nijansu masnije gitare, ali po nepisanom pravilu, ovakve bendove je najbolje doživeti u koncertnom okruženju, a kako čujem sa više strana od pouzdanih ljudi, Lednik je takav deo svog delovanja već doktorirao kako u svirci, tako i u vizuelnim efektima koji prate njihove koncerte. Nažalost još nisam imao prilike da proverim tu tvrdnju, ali se nadam da će se uskoro ukazati prilika i za to. Kad već spomenuh imidž benda, treba napomenuti da je bubnjar Eduard Tokoš zadužen za taj deo te da je omot koji je njegovih ruku delo sasvim pristojan reprezent albuma i ide ruku pod ruku sa celom Lednik pričom. Zadovoljstvo mi je primetiti i da bend izbegava da se upušta u kakva beskrajna post rock eksperimentisanja, te da ukupnom materijalu nimalo ne fali čvrstine koja sve veže u kompaktnu celinu i da se ne lažemo, odgovara sadržaju koji se predstavlja na ovom sajtu.
Suma sumarum, Lednik je sa Celestial Monuments daleko od izmišljanja tople vode u post metal vodama, ali profesionalno je odrađeno izdanje koje će nesumnjivo doneti samoj trupi ime među ljubiteljima žanra, a ostaje da se vidi kako će posle toplog startnog prijema na koji je bend već naišao teći dalje sama diskografska priča.
Lednik – Celestial Monuments spisak pesama:
1. Celestial Monuments
2. Posthuman
3. New Frontiers
4. Ocean of Stars Between Us
5. Return to Earth
6. Primeval Dust
