Vladimir Lalić je beogradski muzičar i višenagrađivan slikar. Pevač je i idejni tvorac progressive metal sastava Organized Chaos sa kojim postiže zavidne rezultate na međunarodnoj metal sceni. Takođe, bio je višegodišnji član za mnoge jednog od najboljih srpskih metal bendova svih vremena – Abonos, a potom i sastava Draconic, kao i hora Viva Vox. Takođe, pevač je i u operi „Ljubavni napitak“ i mjuziklima „Jadnici“ i „Rebeka“.
Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?
David Maxim Micić – Who Bit the Moon (Samoizdanje, 2017.)
Ovaj Davidov album je jedan od retkih na kojem nisam gostovao, tako da mogu objektivno da ga uvrstim u jedan od top 3 najboljih albuma. Ono što čini ovaj album toliko posebnim je što ulazi pod kožu i tu ostaje. Sada već postoji izvestan broj „kompozitora iz spavaćih soba“, koji sviraju, snimaju i produciraju svoje albume. Ali, slušajući takve albume, ne odemo predaleko od te sobe. David se izdvaja od većine upravo zato što Who Bit the Moon je jedno intimističko putovanje, gde organski zvukovi mogu evocirati u nama najiskrenija sećanja ili emocije. Bez previše orkestracija i bez pokazivanja tehničkog umeća, koristeći lepe i pamtljive melodije i jedinstvene synth zvukove, David ovim albumom pokazuje da u ovim vremenima kada svi viču jedni na druge, pokazuju šta ko ume, i prave različite vrste buke, on biva glasniji putem lepih harmonija i jedinstveno harmonično uzbudljivom muzikom.
Draconic – From the Wrong Side of the Aperture (Noisehead, 2009.) – recenzija
Kada je ovaj album izašao, bilo je neshvatljivo kako je moguće da srpski bend ovako zvuči! Rifovi teški kao tuč, refreni koji zvuče kao kuća („The Imbecile“), tekstovi koji zaista dopiru do tebe, ovaj album je imao sve. Definitivno su momci iz Draconica pomerili granice. I sada, 10 godina kasnije, kada smo slušali album na putu za Holandiju, i dalje te radi. Sjajne pesme jednostavno ostaju sjajne pesme bez obzira na pomodnost i nove tendencije u muzici.
The Yeqy – Omnivorous (Samoizdanje, 2015.)
Milan Jejina Yeqy je sa ovim album baš napravio udarac. Ni jedan bubnjar sa ovih prostora se ne bi usudio da napravi ovako smeo projekat. Ne samo što veoma uspešno koketira sa intersantnim fusion progressive zvukom, nego je i sve te veoma kompleksne pesme odsvirao iz jednog tejka na YT playthrough-u. Oslanjajući se u nekim segmentima na Planet X ili Gordian Knot, prepun iznenađenja i jedinstvene muzičke igre, ovaj album je pravi dragulj za sve one koji vole eksperimentanu progresivnu muziku. Omiljena pesma „So Wow, So Yeah“.
