Novogodišnji, preciznije – „okogodišnji“ decembarsko/januarski broj Nocturne magazina u prodaji je već neko vreme, no nikad nije kasno da prozborimo koju o još jednom Don Kihotovskom poduhvatu ove neumoljive ekipe.
Zaista, štampano periodično, pa još metal/rock/punk izdavaštvo odavno je za mnoge sinonim za lupanje glavom od zid, pa su tu bitku predali i oružje položili svi osim Nocturnea… Položili su oružje i mnogi drugi, finansijski potkovaniji i komercijalnije usmereni časopisi, ali to je već neka druga tema. Ipak, red je to spomenuti, te tako istaći važnost i upornost Nocturne ekipe za ovdašnji metal (rock i punk) živalj.
Chuck Schuldiner je na naslovnoj strani 22. broja, a povod je deseta godišnjica od smrti ovog velikog muzičara. Njegovo delo i doprinos metal zajednici ostaće zauvek zapamćeni i priznati, kako od kolega muzičara, tako i od fanova. Tekst potpisuje Boban Pantoš, koji je i ovaj put pogodio u srž u kolumni Na nož! Zaista mi je drago da sam konačno negde pročitao poređenje nama „najvažnijeg, najvećeg, bog-i-batina“ rock sastava Van Gogh, i svetlosnim godinama konkretnijeg, u svakom pogledu profesionalnijeg slovenačkog „pandana“ Siddharta. U kolumni je lepo iznet fenomen ovdašnje rock publike koja kao da je zaleđena u vremenu, i slepo prati samo ex-YU veterane, iako je pad u kvalitetu rada istih već godinama vidljiv svima koji to žele da vide… većina ipak ne želi, reklo bi se. Šta je, tu je…
U aktuelnom Nocturneu možete pročitati i intervjue sa: The Stone, Mastodon, Red Hot Chili Peppers. Disciplin a Kitschme, Dubioza Kolektiv, Hammerfall, Vicious Rumors, Metalsteel, Mortal Combat i drugima. Album godine prema mišljenju redakcije (ah, nekako i objektivno gledajući, tako mu ga i dođe) je Nightwishov Imaginaerum. Svojih Top 10 albuma prethodne godine, osim članova redakcije, predstavio je i mastermind Orphaned Landa Kobi Fahri (Opeth na prvom mestu)…
Recenzije, domaće i strane, kao i koncertni izveštaji, standardno ispunjavaju stranice svakog, pa i ovog broja. U recenzije nećemo zalaziti, to su ionako subjektivna mišljenja pojedinaca, no postavlja se pitanje njihove svrhe u eri interneta, jer vreme potrebno za čitanje jedne recenzije sasvim je dovoljno i za preuzimanje tog albuma sa interneta, mnogo pre nego što časopis izađe iz štampe. Ali to su one relikvije iz prošlosti bez kojih magazin, koji god bio, ipak ne može.
Pomenimo i veoma dobar i temeljni izveštaj sa novosadskog Koncerta godine, a tu su i raporti sa Iced Eartha, Hammerfalla, Vadera i Gorgorotha i drugi.
Ne bih želeo da vam kilometarskim tekstom oduzmem dragoceno vreme, stoga ćemo ovde i da zaključimo priču, uz pozdrav celoj redakciji, te drugarski poziv svima vama da podržite sav ovaj trud i uložite 200 dinara u (dvo)mesečnu dozu gitarskog zvuka u pisanoj, ali i audio formi (i ovaj put je tu besplatan CD sampler).
Za kraj, jedna zanimljivost – reklame su nešto što većina nas mrzi, jer nas ubiše sa svih strana u prekomernoj dozi. TV, radio stanice, i magazini izgledaju kao da je ostatak sadržaja tu da popuni prazninu između dva bloka reklama, ali nekako je lepo videti ih u više nego solidnom broju u Nocturneu. Ne bi li se koji dinar vratio, i sav ovaj trud i finansijski, barem malo, isplatio, i tako osigurao opstanak Nocturnea u siromašnom i unakaženom domaćem medijskom prostoru.
